У ЧИТАВОМ раздобљу, од уједињења до завођења диктатуре, у првом плану су односи између Хрвата и Срба. Остали као да не постоје.
Samo se Srbi bave Jugoslavijom!Hrvati I Slovenci su to poglavlje zatvorili.Profitirali su iz nje i otisli!A nama ostaje da pisemo feljtone i kukamo kako nisu imali postovanja za nase zrtve u pr.sv.ratu i odlucujucoj ulozi u stvaranju kraljevinje SHS.Ko gubi ima pravo da se ljuti!Izgubili smo mi Srbi i zato nam je svako kriv.Za sve je kriva kratkovidost i naivnost Pasica I kralja Aleksandra.
Повезане вести
БУЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКОГ СЛИКАРСТВА КОД СРБА: Недопустиво је прећуткивање да је Никола Машић Србин и да припада развоју српске уметности
АУСТРИЈСКО историјско сликарство је код многих народа Монархије подстакло жељу за прикључивањем разноврсним токовима пробуђеног историзма.
05. 04. 2026. у 18:36
ШТАМПАРСТВО И УКЉУЧЕЊЕ СРБА У ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ: Књижевни фељтон загребачког "Србобрана" је верно одсликао интелектуалну зрелост Срба у Хрват
КAO орган Српског привредног друштва „Привредник”, 1898-1914. излазио је у Загребу и лист „Привредник”, чији је власник био Савез српских земљорадничких задруга. Од 1910. до 1914. излазио је у Загребу, сваког двадесетог у месецу и лист „Слободна мисао”, гласник хрватских и српских слободних мислилаца, под уредништвом Зденка Веснића, као орган Српске народне радикалне странке.
01. 04. 2026. у 23:50
МОРАЛИ ДА КОРИСТЕ ХРВАТСКЕ ШТАМПАРИЈЕ: Покретање књижевног листа Српски забавник утицало је на развој штампарства код Срба у Загребу
ПОЧЕТАК штампарства у Загребу везује се за боравак у њему историчара Павла Ритера Витезовића (1652-1713), који је својим радом овај град претворио у средиште хрватске књиге и културе.
30. 03. 2026. у 19:00
ДОПРИНОС СРБА У СТВАРАЊУ КУЛТНЕ УЛОГЕ ПОЗОРИШТА: Подизању казалишног нивоа допринео и глумац Адам Мандровић, из Београда
ПОЗОРИШНИ живот у Загребу добио је снажан подстрек када је Ватрослав Лисински довршио своју оперу "Љубав и злоба", која је изведена неколико пута током 1846. године.
29. 03. 2026. у 23:59
УТИЦАЈ НОВОГ САДА НА ХРВАТСКО КАЗАЛИШТЕ: Историја не може да порекне улогу новосадских глумаца на развој позоришне културе у Хрватској
У РАЗВОЈУ Загреба видно место је заузимало позориште, које се постепено уграђивало у темеље пробуђене националне свести Хрвата. Та свест се једва може замислити без учешћа православних становника града, који су позориште новчано помагали и били укључени у његов уметнички развој, као писци, глумци и интенанти.
28. 03. 2026. у 18:00
Најновије из рубрике
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Од страдања на Голготи до радости вечног живота
ХРИШЋАНСКИ свет прославља свој највећи празник – Васкрсење Господа Исуса Христа.
08. 04. 2026. у 20:10
БЕБЕ РОЂЕНЕ НА ВАСКРС СМАТРАЈУ СЕ БЛАГОСЛОВЕНИМ: Према народном веровању пратиће их срећа и заштићени су од зла
ПРЕМА хришћанском веровању и народним предањима, особа рођена на Ускрс сматра се посебно благословеном.
08. 04. 2026. у 19:22
ХЛАДАН И НЕСТАБИЛАН УСКРС: Метеоролози најављују минус, снег и грмљавину, али то није све (МАПЕ)
ВРЕМЕНСКЕ прилике у Србији настављају да изненађују огромним осцилацијама, а метеоролози најављују драстичне промене које ће обележити период од васкршњих празника све до краја лета. Од суснежице у низијама и снега на Копаонику до суперћелијских олуја и врелих летњих ноћи, пред нама је период препун температурних шокова.
08. 04. 2026. у 18:22
СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић
КАО трговци и занатлије, у Загребу се истовремено јављају и Срби и Грци. Била је то посебна врста источњачких трговаца, окретних, вредних, штедљивих, који су се брзо приљубили уз већ постојећи слој Загрепчана, савлађујући притом све могуће отпоре староседелаца. Никаква настојања старих цехова у Загребу нису била у стању да их задрже.
08. 04. 2026. у 18:00
Капитал се лепи за екстремно имућне: Србија у европском врху по повећању јаза између богатих и сиромашних
НАЈНОВИЈИ подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да је јаз између богатих и сиромашних у Србији и даље међу највишима у Европи. Неједнакост расподеле дохотка у друштву мери се Џини коефицијентом на скали од 0 (потпуна једнакост) до 100 (потпуна неједнакост), а у Србији је у 2025. износио 32, што је значајно више него у земљама Европске уније.
08. 04. 2026. у 17:17
Коментари (1)