Фељтон
Текстови
Мајка на трону
По дубини и опсегу осе?ања, ништа се у животу ?овека не може мерити с ја?ином мај?ине љубави и брижне пажње. Можда само у несеби?ној бризи за своју децу можемо вратити део мај?иног дуга! - написао је наш нобеловац
Лјубав опасана
страхом
Од раног детињства без иког свог, Андри? је био жедан и остао жељан љубави. У свакој жени је помало тражио мајку, а пошто је није налазио, мењао је "пријатељице", испуњен више страхом према њима, него емоцијама
Милица као икона
Паметна и у свему добра, она није била жена којој језик гнездо гради. Поседовала је истан?ан осе?ај за уметност и била мој први књижевни крити?ар - говорио је писац о својој супрузи
Из грешне везе у - брак
?им је видео Милицу, супругу свог доброг пријатеља, окренуо му се "бурурет у глави". Лјубав према њој неговао је у тајности и преко писама, а оженио се њоме кад је постала удовица. Прво Андри?ево са?увано писмо Милици Баби? писано је у Паризу 15. априла 1
Оглед из љубави
Иако се разишао са Ду?и?ем, није пропуштао да га у згодној прилици цитира као песника "Ја сневам о жени, ве?ој но све жене". У позно откривеној љубави, Андри? је веровао у максиму пријатеља Милана Бегови?а: Лјубав није ?удо, али ?ини - ?удеса!
Веледар за самца
Као стари момак, Иво Андри? се удварао Милици Баби?-Јованови? на класи?ан на?ин, нежним писмима и слао јој цве?е, у саксијама, са сигналима управљеним према њеном срцу
Очима тамничара
Андри? из мариборског затвора у писму својој пријатељици Загреп?анки Евгенији Гојмерац, изме?у осталог, пише: Ја хо?у да издржим ве? зато да бих својој мајци спасао јединца
Раме за немире
Преокупиран бригом о својој мајци, Андри? моли своју пријатељицу из Загреба Зденку Маркови? да јој редовно шаље новац, наглашавају?и: Мојој мами пишите ?итко да се жена не му?и вашим докторским рукописом
Госпођа из сенке
Близак Андри?ев сарадник Вера Стоји? прихватала је ропски послушно све улоге у његовом животу, без ре?и, сносе?и дар судбине да буде близу њега и да му служи, без обзира на његова осе?ања и везе с другим женама
Нада за Веру
Служила му је све од његове 34. године до смрти, а она је имала десет година мање. Преводила је са сијасет језика и куцала на пет машина. Била је дипломатско ?едо, ро?ена у Пешти и била, по томе, Андри?ева странкиња. И ту је у праву Влаткови? кад, пажљиво
Козер и калкулант
Поигравање са животом племените, тешко болесне шипарице. Уместо љубавнице - секретарица и ликвидатор његових ра?уна. Заводник шкртих емоција, песник јој се обра?а писмима која не обе?авају
Пиши, имаш коме
Увек за главу изнад њене послушности, Андри? пору?ује Евгенији Гојмерац: Не ?екај да ти пишем, него пиши док имаш коме... Кад ми стижу задоцнели поздрави и љубав пријатеља и пријатељица, мени се ?ини као да сви пла?ете над мојим гробом
Лјубав без пољупца
Загреба?ка списатељка и професорка Зденка Маркови? с којом се Иво Андри? дописивао више од 20 година, открила је празнину дуго скриваног, мистификованог, недоку?ивог поете у одори дипломате
Корак са животом
Из Женеве, где је постављен за секретара у сталној делегацији Друштва народа, Андри? пише Зденки Маркови?: Свако ко је био војник каза?е вам да је на маршу најважније не изгубити корак. Ко остане иза колоне тај је пропао
