Фељтон
Текстови
Андрићу, остајте овде
Бора Станковић: Ви сте даровит човек, везан за земљу и људе, шта ће вам бели свет. Јован Дучић саветује да се мане ходжа и хаджија
Рајко Петров Ного | 02. 05. 2011. у 20:39
Волео Дрину и Вишеград
Андрић се у Травнику случајно родио... Негде се човек мора родити, вајкао се
Рајко Петров Ного | 03. 05. 2011. у 20:00
Меша у сенци “Дервиша“
Велики писац на време препознао агресију „босанског духа“ и окренуо леђа Босни. На телевизији су помињали само „Дервиша“, не и аутора
Рајко Петров Ного | 04. 05. 2011. у 19:39
Час лирике Црњанског
Велики писац похвалио храброст младих српских песника: Народи се препознају и по својој поезији
Рајко Петров Ного | 05. 05. 2011. у 19:47
Утеха сваком невољнику
Сви који српски и словенски зборе били су Десанки Максимовић род рођени
Рајко Петров Ного | 06. 05. 2011. у 20:29
Баражна ватра Крлеже
Одредили су ме да измишљам културу народу који ту културу нема. Имао обичај да о најбољима пише све најгоре
Рајко Петров Ного | 07. 05. 2011. у 19:38
Власт Ћопићу пресудила
Бранку после „Јеретичке приче“ леђа окренули и некадашњи пријатељи. Ћутањем нас је притискао, док су га речи напуштале
Рајко Петров Ного | 08. 05. 2011. у 19:21
Скендер Србе изабрао
Песник из читанки још 1941. заволео Србе и није се покајао. Говорио „Стојанку“ а чули се лелек и тутњава
Рајко Петров Ного | 09. 05. 2011. у 19:41
Задатак друга Давича
Када је Сарајеву требао подобан Србин доводили су га из Београда. У часопису „Даље“ није се могло даље и ниже
Рајко Петров Ного | 10. 05. 2011. у 19:08
Јабука од стрица Душка
Душан Радовић дошао у БИГЗ да види кињи ли неко младог песника. Каква поезија може бити на 300 страна прозе
Рајко Петров Ного | 11. 05. 2011. у 19:28
Часни робијаш Пекић
Прича о часном држању у затвору ишла је испред њега и ширила му пут. На Михизову препоруку одбаци 100 страна, а онда дода 150
Рајко Петров Ного | 12. 05. 2011. у 19:25
Киша нисмо прочитали
Данило Киш је развејао многе магле поетичке. Причао нам је о писцима азилантима, највише о Бродском, с којим се запијао
Рајко Петров Ного | 13. 05. 2011. у 18:57
Буле гурнут у буджак
Тајна и трајна љубав Миодрага Булатовића била је поезија. Као и код других великих писаца, и код Булатовића, најбоље што је писао била је поезија.
Рајко Петров Ного | 14. 05. 2011. у 18:17
Пасторче целог века
Када је у у Лјубљани почело растурање Југославије, Булатовић је жестоко кренуо на Словенце; испоставиће се да је за то имао извесних разлога
Рајко Петров Ного | 15. 05. 2011. у 20:08
