Новости историјски додатак
СРПСКИ ПОСЛАНИК ПЉУНУО ЛЕЊИНА: Контакти и везе са антибољшевичким покретом у Русији
ИЗЛАЗАК најближег савезника из рата представљао је озбиљан удар на спољнополитичке позиције Србије.
30. 10. 2024. у 19:00
ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ НИКОЛЕ ПАШИЋА СА БОЉШЕВИЦИМА: Односи Српске владе са „црвеном“ совјетском Русијом
ПРАВА искушења за спољну политику Србије тек су следила. Нестабилно стање у Русији и слабост Привремене владе отворили су простор бољшевицима да подигну дуго прижељкивани оружани устанак.
30. 10. 2024. у 18:00
ОПАСНО ДВОВЛАШЋЕ ЗАВЛАДАЛО РУСИЈОМ: Краљевина Србија и привремена Влада после Фебруарске револуције
ПО ЈЕДНОМ наводу, Никола Пашић је за време боравка у Русији, приликом посета фабрикама наоружања и муниције маја 1916. године, помоћнику Јовану Јовановићу Пижону изјавио да му „мирише на револуцију”.
30. 10. 2024. у 16:52
КРАЉЕВИНА СРБИЈА И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА: Искушења Српске спољне политике у Великом рату
ИРОНИЈОМ судбине, Руска царевина, која је 1914. ушла у рат да заштити Србију, нестала је у вихору светског сукоба и унутрашње револуције, праћене грађанским ратом.
30. 10. 2024. у 05:00
РАЗАБИРУ СЕ САМО РЕЧИ: РУСИ! НАШИ! Иво Андрић, једини српски нобеловац, о ослобођењу Београда
УЛАЗАК ослободилаца у Београд 20. октобра 1944, Иво Андрић је дочекао на Теразијама са Миланом Ђоковићем и Рашком Димитријевићем.
23. 10. 2024. у 13:30
СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда
ОСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Навршило се 80 година од велике битне за престоницу. У тексту испод погледајте како је ослобађање Београда текло по данима од 3. до 27. октобра.
23. 10. 2024. у 12:00
СТАРИ СОЛУНАЦ СПАСАВА МОСТ: Завршне операције за ослобођење престонице
У ПЕРИОДУ од 16. до 19. октобра тежиште борби је поново пренето ван града. Решени да се по сваку цену пробију у град и пруже помоћ својој посади, Немци су се прегруписали и у борбу увели још својих снага.
23. 10. 2024. у 11:30
ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”
ЈЕДНА од најузвишенијих прича које су забележене током борби за ослобођење Београда, подвиг је младог Миладина Петровића, који је, у ноћи 19. октобра 1944. године, истакао заставу слободе на престоничкој Палати "Албанија".
23. 10. 2024. у 10:30
РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата
ВЕЛИКА Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве.
23. 10. 2024. у 09:21
У БЕОГРАД СЕ ВРАТИО ЖИВОТ И СЛОБОДА: Навршило се 80 година од велике битке за престоницу
OСЛОБАЂАЊЕМ Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.
22. 10. 2024. у 18:00
МИСТЕРИЈА ТРЕЋЕГ МЕТКА: Контрoверзе и недоумице у Марсељској трагедији 9. октобра 1934.
ПИТАЊА о многим контроверзама које су се појавиле трагичног поподнева 9. октобра у Марсељу поставио је и син убијеног краља Томислав Карађорђевић у својој исповести пред смрт почетком лета 2000. године.
16. 10. 2024. у 22:00
ИЗ БЕОГРАДА АТЕНТАТОРИМА ЈАВЉЕНО ДА АЛЕКСАНДАР НЕЋЕ НОСИТИ ПАНЦИР: Светски шпијун који је променио ноћни живот главног града
ЗАПАДНА Немачка је на кампању са друге стране Берлинског зида одговорила са три књиге: Владета Милићевић „Убиство краља у Марсељу“, Клаус Кернер „Политичке брошуре у Хладном рату“ и Темистоклес Папасисис „Краљ мора да умре“. Али вратимо се за тренутак четврт века уназад...
16. 10. 2024. у 21:00
ИЗВОЂАЧ УБИСТВА КРАЉА ПОСТАЈЕ КОМАНДАНТ НАТО СНАГА ЗА ЕВРОПУ: У Источном Берлину отварају заборављену страницу историје
ПРОТУТЊАО је Други светски рат. Политичка карта Европе је измењена. Две немачке државе су у њеном центру.
16. 10. 2024. у 20:00
ПОТРАГА ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ ЗА МИСТЕРИОЗНОМ ПЛАВУШОМ: Склапање мозаика о припреми атентата на Југословенског краља
КРОЗ истражни поступак и судски процес после крвавог злочина у Марсељу стално је спомињан један женски лик. Тајанствен и готово романтичан.
16. 10. 2024. у 19:00
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА КРАЉЕВОГ УБИСТВА: Девет деценија од атентата на Александра Карђорђевића
У УБИСТВУ краља Александра Карађорђевића било је много заинтересованих и мало невиних.
16. 10. 2024. у 18:19
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОСУЂЕН НА СМРТ ЗБОГ БРИТАНСКОГ ПРОФИТА: Трећи рајх тврдио - Енглези су организовали Марсељски масакр
САМО ПЕТ година после нестанка краља Александра и Луја Бартуа са политичке сцене и када је Европа загазила у Други светски рат, у новембру 1939. године у Немачкој се отвара питање позадине усташког крвавог пира на Старом кеју у Марсељу.
16. 10. 2024. у 07:00
МУСОЛИНИ ЧУВА УСТАШКЕ ЗЛОЧИНЦЕ: Епилог крвопролића у Марсељској авенији Канебијер
НЕПОСРЕДНо после атентата, главни директор Националне безбедности Француске Пјер Мондан наредио је да се, без одлагања, започне у Француској и иностранству најшира истрага у циљу откривања саучесника убице.
09. 10. 2024. у 16:00
ЈАК ЧОВЕК СА БАЛКАНА ОПТЕРЕЋУЈЕ ЕВРОПУ: Крах галске надмености и раздобља мира на најстаријем континенту
СМРТОНОСНИ хици терористе Величка Димитрова Керима испаљеним на краља Александра из пиштоља "маусер Ц-96" калибра 7,63x25 мм, оним истим који је коришћен приликом ликвидације цара Николаја Романова и читаве породице, обележиће 9. октобар 1934. године, у европској вертикалној хронологији историјског следа као крах галске надмености у заштити једног од највернијих савезника и дуго наговештаваног сумрака тог савезништва.
09. 10. 2024. у 15:00
АТЕНТАТ НИЈЕ БИО ДЕЛО ПОЈЕДИНЦА: На улицама Марсеља завладали су хаос, узнемиреност и пометња
НА "БЕЛГИЈСКОМ КЕЈУ", где је подигнут велики понтон доминирају француска и југословенска застава које вијори благи маестрал.
09. 10. 2024. у 14:00
СУДБОНОСНИ ПУЦЊИ У РАЈСКОЈ УЛИЦИ: Париске бирократе се поигравају са југословенским званичницима
ЕУГЕН Дидо Кватерник и његове убице бродом, преко Женевског језера прелазе француску границу.
09. 10. 2024. у 13:00
ВЛАДО ШОФЕР ЈЕ ОДРЕЂЕН ДА ПУЦА: Договор у римском хотелу "Континентал" о убиству краља Александра
НАЈАВА из Београда да ће југословенски суверен посетити Софију, крајем септембра, а Париз почетком октобра 1934. године, по природи ствари, била је у жижи интересовања целе Европе.
09. 10. 2024. у 12:00
ПРВИ ПУЦЊИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Девет деценија од убиства краља Александра
СНИМАК атентата у Марсељу постоји. Био је то први филмски запис једног атентата снимљен тонском камером, и у боји.
09. 10. 2024. у 11:10
ЛУЈ БАРТУ ПОТПИСУЈЕ СВОЈУ СМРТНУ ПРЕСУДУ: Француска дипломатија и полиција мењају предвиђени протокол
И ДОК ЈЕ југословенски краљевски разарач "Дубровник", око подне 9. октобра 1934. године, већ је увелико секао таласе француских територијалних вода, "Марсељ је трептао у општем весељу, окићен заставама, триколорима истих боја: плава, бела и црвена.
02. 10. 2024. у 17:00
ЗЛОКОБНА ПРЕДСКАЗАЊА НА ПУТУ ЗА ФРАНЦУСКУ: Мисија која је могла да промени геополитичку слику Европе
НA ПУТ без повратка краљ је кренуо 4. октобра, сат пре поноћи, са топчидерске станице у пратњи краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге.
02. 10. 2024. у 15:00
