Фељтон

Текстови

Аутономија услов за опстанак Срба

Борећи се за своја верска, културна, политичка и територијална права, Срби су у аутономији видели гаранцију националног опстанка до повољног тренутка свесрпског ослобођења и уједињења

Јованка Симић | 05. 05. 2018. у 18:21

Непостојане царске привилегије

Тежње Срба ка аутономији попримиле су прве контуре 1690, када им је цар Леополд Први указом, познатим као "Привилегија", доделио одређене повластице. Његови наследници су их брисали

Јованка Симић | 06. 05. 2018. у 18:01

Срби траже аутономију Баната

Декларацијoм Марије Терезије из 1779. године српске привилегије су готово сасвим укинуте. У Темишвару на трон Карловачке митрополије изабран је Стефан Стратимировић

Јованка Симић | 07. 05. 2018. у 20:19

Прва идеја о уједињењу свих Срба

На збору Срба 1948. године у Новом Саду, сељаци из Алмашког краја су говорили: "Нећу да ми се син зове Јанош кад му је Бог предодредио име Јован". Срби су тражили своја права и равноправност са Немцима и Мађарима

Јованка Симић | 09. 05. 2018. у 18:53

Колебљиви митрополит Рајачић

Видевши да је 1848. године већи део Европе захваћен револуцијама, Срби су покушали да остваре своја национална права. Побуњене Србе митрополит Јосиф Рајачић је доживљавао као "занесене синове"

Јованка Симић | 10. 05. 2018. у 18:41

Закон бича Петра Чарнојевића

Уочи Мајске скупштине мађарска власт је именовала грофа Петра Чарнојевића за опонумоћеног комесара да би буну Срба угушио оружаном силом. "Српске новине" су писале: "Чарнојевић није ни умом ни срцем Србин"

Јованка Симић | 11. 05. 2018. у 18:55

Сви путеви Срба воде у Карловце

У снажном романтичарско-националном заносу уочи Мајске скупштине у Карловце се слило 15.000 Срба. У аналима је забележено да је било и "око 2.000 Србијанаца и мањи број Црногораца"

Јованка Симић | 12. 05. 2018. у 18:44

Народ бира патријарха и војводу

Посланици Мајске скупштине већином су били из Срема, Бачке и Баната, али су за патријарха и војводу изабрали људе из Лике и са Баније, што говори о висини духовног и националног јединства Срба

Јованка Симић | 13. 05. 2018. у 16:55

Проглашење Српске Војводине

На принципима европске револуције једнакости и слободе,на Мајској скупштини српски народ проглашен је "за политички слободан и независан под домом аустријским и општом круном угарском"

Јованка Симић | 14. 05. 2018. у 17:19

Глас разума Јована Хаџића

Беч није журио да призна Српску Војводину, а царева одлука да Војну границу стави под команду Мађара узнемирила је српски народ. Будимпешта је све одлуке Срба прогласила незаконитим

Јованка Симић | 15. 05. 2018. у 17:35

Шајкаши се умирити не могу

Мисија царског комесара Петра Чарнојевића, са др Јованом Хаџићем и Јаковом Јашом Игњатовићем, да примире српске граничаре окупљене у војном логору у Јарку - није дала никакав резултат

Јованка Симић | 16. 05. 2018. у 18:31

Патријархов узалудан пут у Инзбрук

Цар Фердинанд је одбио српске захтеве речима: "Не могу да потврдим одлуке незаконитог конвента које су донели моји поданици грко-источне вероисповести заједно са групом дошљака из Србије"

Јованка Симић | 17. 05. 2018. у 18:23

Румуни одбијају српску руку

Представници Румуна одбили савез са Србима и затражили излазак из Карловачке митрополије и увођење грегоријанског календара. Није им сметало да мађарски језик прихвате као свој

Јованка Симић | 18. 05. 2018. у 17:14

Ратни бубњеви пред Карловцима

Угарска власт решила је да се обрачуна са народом који се под њеном влашћу није мирио са политиком Лајоша Кошута да у његовој држави постоје само мађарска нација и мађарски језик

Јованка Симић | 19. 05. 2018. у 19:13

Привидна награда Србима за верност

Средином новембра 1849. проглашено је Војводство Србије и Тамишког Баната, посебна административна област која није имала аутономију, а границе су исцртане тако да су Срби у њој били у мањини

Јованка Симић | 21. 05. 2018. у 18:14

Расцеп међу српским главaрима

У свом чувеном чланку" На Туциндан" Светозар Милетић пише: "Војводство је умрло, али такво какво је било, ником није требало. Но, много важније је да је за Србе умрло нешто друго"

Јованка Симић | 22. 05. 2018. у 18:53

Срце и памет на страни Србије

Свој вишевековни сан Срби из Угарске крунисали су 1918. припајањем Срема, Бачке, Баната и Барање - Кнежевини Србији. Српској православној цркви 1868. године признат је национални карактер

Јованка Симић | 23. 05. 2018. у 18:22

Политика
Тенис
Фудбал