НЕВИДЉИВИ И МОЋНИ ЧУВАРИ ПИСАНЕ БАШТИНЕ: Водени жигови у нишком архиву откривају невероватне приче (ФОТО)

НЕВИДЉИВИ И МОЋНИ ЧУВАРИ ПИСАНЕ БАШТИНЕ: Водени жигови у нишком архиву откривају невероватне приче (ФОТО)

ВОДЕНИ жигови невидљиви, али моћни чувари писане баштине, сведоче о аутентичности и веродостојности докумената, а историчарима могу да открију порекло папира, аутора и да ли је документ фалсификат.

27. 02. 2025. у 11:00

УСПЕО ДА САЗНА ИМЕНА ПРЕДАКА УНАЗАД ДО 1710. ГОДИНЕ: Драго исписао родослов огњишту под Чемерном (ФОТО)

УСПЕО ДА САЗНА ИМЕНА ПРЕДАКА УНАЗАД ДО 1710. ГОДИНЕ: Драго исписао родослов огњишту под Чемерном (ФОТО)

НА огњишту предака, у прибојском селу Гођешина, између реке Поблаћнице и Чемерна, пензионер Драго Аврамовић (67), "ситно броји" док му из Београда не стигне рам од преко једног квадрата, са дуплим стаклом и родословом предака.

27. 02. 2025. у 07:30

ЛЕНКИНО ЛЕЧЕЊЕ ОД ЛЕКАРСКЕ ГРЕШКЕ: Девојчица из Бачке Паланке од ларингитиса добила церебралну парализу

ЛЕНКИНО ЛЕЧЕЊЕ ОД ЛЕКАРСКЕ ГРЕШКЕ: Девојчица из Бачке Паланке од ларингитиса добила церебралну парализу

ОВОГ месеца навршило се пет година откако је Ленка Жутковић из Бачке Паланке, тада дете од 17 месеци, одведена у Дечју болницу у Новом Саду због ларингитиса (запаљење гркљана)алармантног стања за децу до шест година, јер може да узрокује престанак дисања. Тамо је преко ноћи постала болесник са најтежим обликом церебралне парализе, јер је престала да дише, седи, хода и говори.

27. 02. 2025. у 07:00

И У СРБИЈИ НАУЧНИЦИ ЗВУКОМ ОТКРИВАЈУ ТАЈНЕ ПОДВОДНОГ СВЕТА: Екоакустику примениће на језерима код Беле Цркве

И У СРБИЈИ НАУЧНИЦИ ЗВУКОМ ОТКРИВАЈУ ТАЈНЕ ПОДВОДНОГ СВЕТА: Екоакустику примениће на језерима код Беле Цркве

У ЈУЖНОБАНАТСКОЈ општини Бела Црква – која има седам вештачких језера, пуно мањих бара и рукаваца, и кроз коју пролазе чак три реке: Дунав, Караш и Нера, као и канал Дунав-Тиса-Дунав – у априлу ће, по први пут у Србији, у научне сврхе почети да се снимају подводни звукови, које праве рибе, жабе, инсекти, биљке, као и таласи, киша, бродови…

26. 02. 2025. у 22:13

У РУДИЦАМА ЈЕ НАЈЛЕПШЕ ЈЕР СМО НА СВОМЕ: У селу код Клине на КиМ, бака Ратка Дашић живи са ћерком и брине се о двоје деце од сина

У РУДИЦАМА ЈЕ НАЈЛЕПШЕ ЈЕР СМО НА СВОМЕ: У селу код Клине на КиМ, бака Ратка Дашић живи са ћерком и брине се о двоје деце од сина

УЗАНИМ асфалтним путем између великих албанских кућа опасаних зиданим оградама долази се до краја села Рудице где почињу приземне куће.

25. 02. 2025. у 07:00

АДУТ ИМА БОЖА ЗВАНИ ПУБ: У Елемиру код Зрењанина, заљубљеници упорно играју преферанс на банатским асталима

АДУТ ИМА БОЖА ЗВАНИ ПУБ: У Елемиру код Зрењанина, заљубљеници упорно играју преферанс на банатским асталима

ТИКВА, зелен, црвен (херц) и мак, четири су оцила, у кандилу религије живљења традиционалне банатске равнице, нарочито зими, када нема ратарских радова у пољу и када је адут у руци, основни плуг радости и смисао сваког дана.

25. 02. 2025. у 07:00

БРОЗ ВОЛЕО МЛАЂЕ ЖЕНЕ, ЗДЕНКА БИЛА НАЈВЕЋА ЉУБАВ: Титов буран интимни живот овековечен у књизи

БРОЗ ВОЛЕО МЛАЂЕ ЖЕНЕ, ЗДЕНКА БИЛА НАЈВЕЋА ЉУБАВ: Титов буран интимни живот овековечен у књизи

ДОЖИВОТНИ председник СФРЈ, Јосип Броз Тито био је познат не само као борац, маршал, државник и дипломата, већ и по бурном љубавном животу који би можда могао да послужи као сценарио за латиноамеричку сапуницу.

25. 02. 2025. у 07:00

ПРЕ 260 ГОДИНА ОБЈАВЉЕНА ПРВА ИСТОРИЈА СРБА: У Венецији је 1765. одштампао Павле Јулинац, официр, дипломата, путописац и преводилац

ПРЕ 260 ГОДИНА ОБЈАВЉЕНА ПРВА ИСТОРИЈА СРБА: У Венецији је 1765. одштампао Павле Јулинац, официр, дипломата, путописац и преводилац

ПУКОВНИК руске царске војске и дипломата Павле Јулинац, Србин са хабзбуршке Војне границе, који је био и путописац, преводилац, сакупљач народних умотворина и аутор прве српске савремене штампане историје преминуо је на данашњи дан, 25. фебруара 1785. у "царствујушчој Вијени".

25. 02. 2025. у 06:15

ВЕЛИКАНИ ПАШТРИКА У ПЕСМУ ПРЕТОЧЕНИ: Стихови Славка Перошевића из Шавника чувају успомену на борце 549. Моторизоване бригаде

ВЕЛИКАНИ ПАШТРИКА У ПЕСМУ ПРЕТОЧЕНИ: Стихови Славка Перошевића из Шавника чувају успомену на борце 549. Моторизоване бригаде

АКО данас Српству на бранику на крвавом останеш Паштрику, ако зрно искида ти вене, из твоје ће крви проливене божур вјечно да ниче и клија "Нема назад, иза је Србија".

24. 02. 2025. у 22:23

ДЕВОЈАЧКИ УКРАСИ ПО ПРАБАКИНОЈ МУСТРИ - У Дому Оцића у Даљу за пет година постојања одржане бројне разноврсне радионице

ДЕВОЈАЧКИ УКРАСИ ПО ПРАБАКИНОЈ МУСТРИ - У "Дому Оцића" у Даљу за пет година постојања одржане бројне разноврсне радионице

ЗА пет година постојања Удружење "Ђорђе Оцић" из Даља постало је препознатљиво по разноврсним и иновативним културним догађајима које организује у породичној кући "Дому Оцић", у којој је рођен и писац чије име Удружење носи.

24. 02. 2025. у 14:21

МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе

"МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА" Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе

ЕГЗОДУС сарајевских Срба, њих око 150.000, који се десио крајем фебруара и почетком марта 1996. године, остао је једна од најпотреснијих слика модерне историје српског народа. Херојски бранећи своја огњишта током рата, Срби су, иако победници на бојном пољу, били принуђени да напусте Сарајево, подносећи највећу жртву у стварању Републике Српске.

23. 02. 2025. у 07:00

УСТАВ ИЗ 1974. ПИСАЛА И ТАЈНА СЛУЖБА БРИТАНИЈЕ: Још 1943. агенти СОЕ препоручивали политику дробљења српског етничког простора

УСТАВ ИЗ 1974. ПИСАЛА И ТАЈНА СЛУЖБА БРИТАНИЈЕ: Још 1943. агенти СОЕ препоручивали политику дробљења српског етничког простора

КАДА је 21. фебруара 1974. проглашен Устав СФРЈ који је конфедерализовао и разорио сопствену државу, он није био аутентични производ Брозове политичке врхушке, већ део британске стратегије за послератну Југославију написане у априлу 1943, открио је прерано преминули историчар и правник др Мирослав Свирчевић. Тешко је објашњиво игнорисање овог интригантног открића после 2014. када је млади научник преминуо у 44. години.

23. 02. 2025. у 06:40

ГОДИШЊИЦА ДРУГЕ ОБНОВЕ МАНАСТИРА РАЧА: Божја милост сачувала колевку српске културе

ГОДИШЊИЦА ДРУГЕ ОБНОВЕ МАНАСТИРА РАЧА: Божја милост сачувала колевку српске културе

Од тог дана 1795. када је у рушевинама затекао манастир Рачу, од Турака уништену колевку српске књижевности и модерне културе, навршило се 230 година. Епископ, заменик београдског митрополита, устанички војвода, архимандрит, а тада деветнаестогодишњи младић Хаџи Мелентије Стевановић, обновио је светињу у подножју Таре за само годину дана, народни песник је ове догађаје сачувао у епу „Почетак буне на дахије“, тако се догодило да је Божја милост кроз дух једног великана од пропасти сачувала задужбину краља Драгутина из 13. века која и данас траје као вечити, неизбрисиви залог српске вере и културе.

22. 02. 2025. у 11:20

ЧЕТИРИ ЈУНАКИЊЕ ИЗ ЛУЧАНА: Маријана, Ивана и Слађана одвајају средства од плата, а Марија од пензије, за пакете хране, кућне хемије...

ЧЕТИРИ ЈУНАКИЊЕ ИЗ ЛУЧАНА: Маријана, Ивана и Слађана одвајају средства од плата, а Марија од пензије, за пакете хране, кућне хемије...

ЖЕНЕ из Лучана, њих четири, већ годинама су једина или ретка светла тачка у животима многих невољника, болесних, безнадежних и социјално угрожених појединаца, па чак и породица у драгачевском крају. Маријана Маша Дуњић (32), Ивана Томашевић (40), Слађана Рендулић (44) и Марија Мара Ђокић (45), обилазе породице лошијег материјалног стања, носе им пакете хране и производа кућне хемије, а ако у тим породицама има деце, носе им и новогодишње пакетиће, гардеробу и играчке. Обилазе и старе који су остали сами на селима и доносе им лекове и храну. Све то средствима која њих три саме могу да издвоје од плате коју примају у једној фабрици у Лучанима и од Маријине инвалидске пензије, али и од помоћи саме фабрике, као и суграђана и свих људи добре воље, који им искрено помажу.

21. 02. 2025. у 11:00

ТВРЂАВА ЗАПАМТИЛА ВЕЛИКИ РАТ И ЈОШ ВЕЋЕ РАЗАРАЊЕ: Последице бомбардовања и данас видљиве у последњој престоници српске средњовековне државе

ТВРЂАВА ЗАПАМТИЛА ВЕЛИКИ РАТ И ЈОШ ВЕЋЕ РАЗАРАЊЕ: Последице бомбардовања и данас видљиве у последњој престоници српске средњовековне државе

ШЕСТ векова Смедеревска тврђава одолева времену и освајачима, највише је страдала у 20. веку, а ране су видљиве и данас.

21. 02. 2025. у 07:15

САД ХОЋЕ И ЈУГОМ ДА ОСВОЈЕ КИЛИМАНЏАРО: Пола века откад су стојадином стигли на врх Африке, у Крагујевцу планирају нови подухват

САД ХОЋЕ И "ЈУГОМ" ДА ОСВОЈЕ КИЛИМАНЏАРО: Пола века откад су "стојадином" стигли на врх Африке, у Крагујевцу планирају нови подухват

ЧУВЕНА експедиција Крагујевац - Килиманџаро, вожена је пре равно пет деценија. Њу је 1975. организовала некадашња Фабрика аутомобила "Заводи Црвена застава" да би доказала да су њена возила квалитетна и издржљива. Јубилеј је обележен у Крагујевцу подсећањем на тај несвакидашњи подухват, али и најавом сличног на који ће овог пута поћи потпуно нови "југићи", на чијем се прототипу ради.

21. 02. 2025. у 07:00

МОЈА ЈЕ ВУЧИЦА ПРОМЕНИЛА ЋУД: Александар из Севца код Штрпца има несвакидашњег љубимца

МОЈА ЈЕ ВУЧИЦА ПРОМЕНИЛА ЋУД: Александар из Севца код Штрпца има несвакидашњег љубимца

ПРЕЛЕПА, али често сурова природа на обронцима Шар-планине зна много пута да изненади својом ћудљивошћу. Поготову снежне мећаве и снег који трају више месеци, а понекад готово и током целе године. Зато су овдашње шуме погодне за живот разних звери које баш таква природа обликује. Али свако правило има изузетак па тако и вук може да промени ћуд. Управо о томе најбоље сведочи Александар Паљић из шарпланинског села Севце код Штрпца који има несвакидашњег љубимца - вучицу Миу.

20. 02. 2025. у 11:19

ЧИСТА ПЕТИЦА ИЗ ХУМАНОСТИ: Да би дали крв тешко повређеној Ани Голе, у београдски Завод за трансфузију Семберци стигли у три аутобуса

ЧИСТА ПЕТИЦА ИЗ ХУМАНОСТИ: Да би дали крв тешко повређеној Ани Голе, у београдски Завод за трансфузију Семберци стигли у три аутобуса

ТЕШКА саобраћајна несрећа у селу Велика Обарска, код Бијељине, која се догодила у суботу, пола сата пре поноћи, однела је два млада живота, троје младих је повређено, а једна девојка, Ана Голе (19) је после збрињавања у Општој болници "Свети врачеви" у Бијељини, упућена у Клинички центар у Београд, јер има повреде опасне по живот.

20. 02. 2025. у 11:14

И НЕМЦИ ПРИЗНАЛИ - СРБИ СУ ИСТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ НАРОД: Судбински догађаји из фебруара 1804. и 1835. показали неуништиви дух и идентитет

И НЕМЦИ ПРИЗНАЛИ - СРБИ СУ ИСТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ НАРОД: Судбински догађаји из фебруара 1804. и 1835. показали неуништиви дух и идентитет

УСТАНАК на Сретење 1804. је потврдио да су Срби истински историјски народ који после векова ропства и сеоба кренуо у обнову државе црпећи снагу за велики подухват из колективног сећања и вере у своју "обећану земљу", Србију. Устав донет на Сретење 1835. у коме пише "Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету" је иста она идеја о "слободи златној" из епске поезије и предања која су вековима у народу разумевана као "духовни устав", скуп неписаних закона и историје, српски Стари завет.

19. 02. 2025. у 07:00

БЕДЕМИ РОДА У ПЛЕТАРАМА ОД НАБОЈА: Свештеници православне цркве у Сивцу су били оснивачи и учитељи прве школе у селу 1723.

БЕДЕМИ РОДА У ПЛЕТАРАМА ОД НАБОЈА: Свештеници православне цркве у Сивцу су били оснивачи и учитељи прве школе у селу 1723.

КАД је ова црква почета, већ онда се Сивцу бројало више од осам стотина година и Србљи су овде први насељеници били. То је у записима, који су похрањени у темеље и "јабуку" православног храма у Сивцу, селу у Бачкој, једном од највећих у Србији, 1868. године, за спомен поколењима, оставио Милош Бикицки, "селски касир", како је себе представљао.

19. 02. 2025. у 07:00

У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца

У ЧУДУ СВИ БИЛИ ШТО ЈЕ ЖЕНА САЈЏИЈА: Некада би ми сат, кад виде да ће да га поправља женско, истргли из руке и тражили мушкарца

ДОК је за неког сат само мерило времена, за неког драга успомена или вредно породично наслеђе, за Јасмину Панић из Свилајнца је не само посао, већ је њихово куцкање и звоњење најлепша мелодија за њене уши.

19. 02. 2025. у 07:00

ПРЕМИНУО НА РУКАМА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара

ПРЕМИНУО НА РУКАМА КРАЉА АЛЕКСАНДРА: Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара

НАКОН што је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.

19. 02. 2025. у 07:00

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.

СРЕТЕЊСКИ УСТАВ И НА КЛИК: Народни музеј шумадије дигитализовао оригинални текст акта из 1835.

ПОВОДОМ обележавања 190 година од доношења првог српског устава 15. фебрура 1835. године у Крагујевцу, тим стручњака Народног музеја Шумадије урадио је дигитализацију оригиналног текста Сретењског устава. Тиме је широј јавности омогућен увид у овај документ који представља српско историјско и културно наслеђе од изузетног значаја. Устав Књажевства Србије, инспирисан либералним идејама тог доба, често је описиван као "француски жбун усред турске шуме".

18. 02. 2025. у 16:23

И БОЛ И ПОНОС ЗБОГ МЕДАЉЕ НАШЕГ НИКОЛЕ: Мајка убијеног полицајца кроз сузе говори за Новости

И БОЛ И ПОНОС ЗБОГ МЕДАЉЕ НАШЕГ НИКОЛЕ: Мајка убијеног полицајца кроз сузе говори за "Новости"

И ДРЖАВА се поноси, слави и жали, као и ми, нашег Николу. То нам је неизмерно драго и важно и зато сам као мајка стегла срце и дошла да поносно примим сретењско одличје. Никола је моје и Миленково дете, али и чедо Србије коју је неизмерно љубио и волео и ништа му за њу није било тешко.

18. 02. 2025. у 16:07