NAŠI PRECI SU DAVNO ISCRTALI PUT SLOBODE I HEROJSTVA Andrija Mandić: 13. Jul je praznik svih u Crnoj Gori, ustanak je podigao narod

V.K.

13. 07. 2021. u 17:40

CRNA Gora, kao i svaka zemlja, ima svoje datume i praznike kojih se obredno seća s ponosom i slavom. Takav je i ovaj veliki praznik naroda, možda i veći od drugih, nikada zaboravljen, skoro mitski, da često i ne vidimo sve velike poruke njegovog istorijskog dešavanja. - izjavio je Andrija Mandić jedan od lidera Demokratskog fronta.

НАШИ ПРЕЦИ СУ ДАВНО ИСЦРТАЛИ ПУТ СЛОБОДЕ И ХЕРОЈСТВА Андрија Мандић: 13. Јул је празник свих у Црној Гори, устанак је подигао народ

Andrija Mandić / Foto Tanjug

- Praznik 13. jul je pre svega praznik svih u Crnoj Gori, on je mera njihovog zajedništva u vrlini odbrane svog naroda, kuće, porodice i svog imena. Ustanak je podigao narod, i niko drugi. Davno su prošla vremena da se mora govoriti kako je ustanak podigao onaj koji nije ni bio u Crnoj Gori. Nekada su se za takvu laž dobijale nagrade, stanovi i druge privilegije, ali danas nema potrebe da zbog negovanja bilo čijeg kulta ličnosti učestvujemo u kolektivnoj predstavi neistina. Prestali su svi razlozi da bi država nastavila da vaspitava mlade generacije na tim izmišljotinama, kako je onaj kome su pre neko veče pevali Milo Đukanović, Ivan Brajović, Aleksa Bečić i Zdravko Krivokapić, važniji od našeg Jakova Kusovca, komandanta bitke na Košćelama, najveće bitke tog ustanka.

Mandić je dodao da je taj ustanak imao univerzalističku ideologiju koja ga neraskidivo povezuje sa svim civilizovanim narodima i udružuje sa tradicijom moderne i demokratske Evrope.

- Taj ustanak je imao jednu univerzalističku ideologiju koja ga neraskidivo povezuje sa svim civilizovanim narodima i udružuje sa tradicijom moderne i demokratske Evrope, a to je ideologija prava na pobunu protiv onih koji silom osvajaju tuđe. Crnu Goru niko ne može da pokori, ni moćne armade nekadašnjih osvajača, ali ni savremeni nadmeni gospodari moći koji, uz "građansku" retoriku, atakuju na male narode. Isto tako, ne mogu je pokoriti i držati zarobljenu zavereničke manjine sa izdajničkog Petrovdanskog sabora, niti bilo koja manjina koja pomisli da "zameni narod" i da se njegovom veličinom posluži radi sopstvenih privilegija i odbrane lične moći. Crna Gora je pobjedom antifašizma dobila komunizam, a veći dio tadašnje Evrope dobio je pobjedu demokratije. Kod nas je jedan totalitarizam zamijenjen drugim.

- Trebalo je sačekati rušenje Berlinskog zida da bi savremeno čovječanstvo objavilo pobjedu demokratije i nad komunizmom, i Evropa je krenula stazama demokratskog ujedinjenja.

- Kada danas slavimo, ne smemo dopustiti da nas emocije pripadnosti zavedu u odbrani "svojih" i krenemo unazad kada svi današnji narodi idu napred. Nije dobro da podižemo spomenike ličnostima koje su bile na čelu diktatura, pa bile one i proleterske, niti poraženoj prošlosti u današnjoj Evropi. Treba da gradimo spomenike budućnosti koji će okupljati naše potomke oko istih ideala, a ne da ih dijelimo na potomke pobjednika i poraženih. Veličina ustanka i njegova simbolika mora biti svetlost pobede ujedinjenog naroda oko svojih uspeha i grešaka, oko svojih padova i uspona, oko svojih heroja i žrtava, oko svojih razlika i zajedništva, svojih sećanja i vizija. Ja čvrsto verujem da ćemo kao zemlja i narod krenuti snažno napred kada sahranimo i ispoštujemo sve žrtve nesrećnog Drugog svetskog rata. Našim odnosom prema precima najbolje ćemo definisati i naš odnos i zajedništvo prema budućnosti. 

- Zato je u ovim danima korisno setiti se i herojstva princa Mihaila Petrovića - Njegoša, unuka kralja Nikole, koji je odbio ponudu Italije da sedne na presto tvorevine koju su uspostavili fašisti. Princ Mihailo će zbog svoje hrabrosti završiti u zatvoru, ali će njegov primer otpora okupatoru ostati upisan u istoriju Crne Gore. Princ Mihailo je, nepravedno, gotovo zaboravljen, ali ima ko da podseća na njegov podvig, kada je na ponudu italijanskih fašista i njihovih saradnika, Drljevića i drugih izdajnika, da preuzme presto odgovorio sledeće: "Bio sam oduviek ubeđeni i oduševljeni pristalica punog jugoslovenskog jedinstva. Pored toga, već odavno bio sam položio zakletvu na vernost svom bratu od tetke, pokojnom kralju Aleksandru i tu zakletvu posle njegove smrti obnovio pod namesnikom, knezom Pavlom. A nedavno sam, kao što mi je bila i dužnost, telegramom čestitao svome bratancu Kralju Petru preuzimanje Kraljevske vlasti. Ni za šta na svetu ne bih odstupio od svoje čvrste rešenosti da ostanem na punoj liniji vernosti svojoj otadžbini, Jugoslaviji! Ovaj svetli, petrovićki primer otpora i patriotizma je nešto što treba bude zajednički put. I zato sam ponosan što sam smatrao da nosilac naše liste na poslednjim parlamentarnim izborima treba da bude Ivan Petrović- Njegoš, čovek koji pripada toj velikoj, najvećoj porodici u Crnoj Gori, koja je dala vladiku Vasilija, vladiku Danila, Njegoša, Svetog Petra Cetinjskog, princa Mihaila...

- Naši preci su davno iscrtali put slobode i herojstva. Kao i toga 13. Jula, zaključuje Mandić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu