PREOBRAŽENJE U BESPUĆU: U manastiru sa samo dve monahinje, na planini Somini, obeležen veliki praznik

U Hercegovim lukama, na planini Somini, Banjanima, udaljenim 75 kilometara od Nikšića, na praznik Preobraženja Gospodnjeg slile su se kolone ljudi, ne samo iz ovog kraja nego i drugih okolnih mesta.

Novosti

Uspeli su po bespuću da stignu na naš Tavor ili Goru preobraženja i zajednički obeleže veliki praznik u manastiru u kojem tihuju dve sestre monahinje - Sinlititija i Bosiljka. Manastir predstavlja metoh manastira Kosijerevo na divnoj gori Somini.

Svetu liturgiju služili su arhimandrit Arsenije, iguman manastira Kosijerevo i sveštenik Radenko Koprivica, paroh banjsko-rudiniski, koji je rekao da se u našem narodu dešavaju čuda Božja, kao što je ovo danas kada se veliki narod uspeo na goru Sominu, na veliki praznik.

- Preobražavaju se gora i voda, i mi se obnavljamo primajući u sebe preobraženje Gospodnje, kazao je otac Radenko, koji je osveštao slavski kolač i grožđe.

Manastirski konak, građen poput hrama, verom i pokajanjem mnogobrojnih priložnika, smešten je ispod najvećeg vrha Somine - Tikvine (1.601 metar nadmorske visine). Okolne planine s kojima se dotiču Golija i Njegoš podupiru Sominu. Nekada je na ovom prostoru od oko 45.000 metara kvadratnih punom četinara i zdravog vazduha, sa desetak izvora, nadaleko poznati lekar i humanista dr Niko Miljanić nameravao da podigne specijalnu bolnicu za plućne bolesti, ali mu se ta želja nije ostvarila, već su je Nikšićani podigli u Brezoviku kod Vidrovana.

A, crkvu na Somini gradio je verni narod ovog kraja, kao i dijaspore. Temelje je 1996. godine osveštao i gradnju blagoslovio mitropolit Amfilohije na Preobraženje. Osvećenje je bilo na Svetog Jovana Bogoslova 9. oktobra 2001. godine. U izgradnji su pomogli Radomir Š. Lučić i mnogi drugi priložnici. Tako su Tomo i Novica Baćović darovali imanje ovom hramu, sa željom da se na Somini manastir sazida za dušu njihovog sina i sinovca Miodraga koji je poginuo na trebinjskom ratištu devedesetih. U unutrašnjosti hrama postavljene su spomen-ploče sa više od 800 imena nastradalih s prostora Banjana, Grahova, Golije, Oputne Rudine, Nikšićkih Rudina, Kamenska i dela Hercegovine 1941-1946. "koji su dali svoje živote za veru pravoslavnu, kralja i otadžbinu", kao i za 12 boraca pripadnika bivše JNA, poginulih na hercegovačkom ratištu od 1991. do 1996. godine.

NISMO SAME, SA NAMA JE BOG

Veliki snegovi često znaju da parališu život u ovom delu Crne Gore. Minule zime po mećavi i debelom minusu, motornim sankama ili pešice Banjani i Rudinjani sa prijateljima iz nevladine organizacije "Miholjski zbor" uspeli su da dođu do manastira i sestrama Sinklititiji i Bosiljki uruče životne namirnice i lekove. One su ih dočekale ozarenih lica sa porukom koja je obišla planetu - Nismo same, sa nama je Bog!

IZVORI

Iako banjski kraj važi kao bezvodan, na manastirskom prostoru postoji čak desetak izvora vode. Meštani kažu da nikada ne presušuju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije