JADRANSKA BAŠTA ZARASTA U ZABORAV: O jednom parku, hotelu "Boka" koga više nema, i o znamenitim ljudima Herceg Novog

Vitka Vujnović

31. 12. 2021. u 08:33

KAO što su vlasnici "Vektra Boke" nakon privatizacije HTP "Boka", sasvim zanemarili park u centru Herceg Novog u kome je do zemljotresa 1979. godine stajao prelepi hotel "Boka" i Novljani koji nekadašnju "botaničku baštu Jadrana" vole, skoro da su zaboravili priče koje prate sudbinu parka i hotela, imena ljudi koji su ih gradili, onih koji su u hotelu boravili pa onda ostajali ili dugo dolazili u ovaj grad.

ЈАДРАНСКА БАШТА ЗАРАСТА У ЗАБОРАВ: О једном парку, хотелу Бока кога више нема, и о знаменитим људима Херцег Новог

Foto V. Vujnović

A među njima su znameniti Ivo Andrić, Branko Ćopić, Mihajlo Lalić, Zuko Džumhur, Stevan Raičković i arhitekta i sportista Momčilo Tapavica, jedini Južni Sloven, Srbin osvajač bronzane medalje u tenisu na prvoj modernoj Olimpijadi 1896. godine u Atini.

Osnivanje parka počelo je 1910. godine. O tom parku kao botaničkom vrtu kazuje najstariji pisani trag iz 1935. godine, a tekst čiji je autor Vale Vouk, kasnije profesor na Zagrebačkom sveučilištu i osnivač "Arboretuma" u Trstenom, objavljen je u časopisu "Bokeljska zora". Vouk navodi da se pri osnivanju parka vodilo računa o svemu i sadilo samo "južno i tropsko". Na površini od skoro 8.000 kvadrata raslo je šezdesetak biljnih vrsta, palme, divlje i pitome, ili kako u Novom kažu, kisele i slatke narandže, mandarine, limuni, crni i beli biber, oleanderi svih boja, različiti kaktusi i agave... Sadnice su nabavljane iz sveta, ali i iz rasadnika u Herceg Novom, tada najvećeg rasadnika palmi u Jugoslaviji. Ni njega više nema u gradu koji slovi za "grad zelenila".

Foto Arhiva

Park Jugoslavija nekada

Tih godina park je bio uzor drugim gradovima, čak i susednom Dubrovniku. Novljanin, publicista Nebojša Rašo zabeležio je o tome zanimljivu priču. Kod tadašnjeg hercegnovskog gradonačelnika Mirka Komnenovića došli su predstavnici dubrovačke opštine da zatraže pomoć za osnivanje sličnog parka u njihovom gradu. Komnenović je obećao i pružio podršku u svemu, ali jedno nije mogao. To je, začikavajući pomalo kolegu, a hvaleći svoj grad i rekao gradonačelniku Dubrovnika:

Foto V. Vujnović

Park Jugoslavija sada

"Pitomu novsku klimu ne mogu da vam prebacim u Dubrovnik."

Park je između dva svetska rata dobro održavan. Propadanje počinje od trenutka rušenja hotela "Boka" posle zemljotresa 1979. godine, iako je petnaestak godina ranije rešenjem Republičkog zavoda za zaštitu prirode, park zaštićen kao botaničko-hortikulturalni objekat. Zakonska zaštita nije zaustavila devastaciju, pa danas park ne liči na onaj kakav je nekada bio. Pre godinu, dve ispod parka se pokrenulo klizište koje dodatno preti opstanku ove zelene oaze za koju većina Novljana predlaže da bude obnovljena, a u njoj ponovo, u gabaritima starog, izgrađen hotel "Boka".

Foto Fejsbuk Laforest

Park je zajedno sa hotelom "Boka" nacionalizovan 1967. godine i upisan kao društvena svojina Opštine Herceg Novi. Opština je 1977. godine ovu imovinu ustupila HTP "Boka", uz uslov da umesto plaćanja nadoknade modernizuje objekat. Hotel "Boka" oštećen je u zemljotresu, a nešto kasnije, srušen. "Vektra Boka" koja je 2007. kupila većinski paket akcija HTP "Boka" postala je vlasnik mnogih hotela, motela, restorana, zemljišta pa i parka. Umesto obećanih novih hotela porušili su "Tamaris" u Igalu, a na njegovom mestu otvorili parking. Ispražnjen je i polusrušen i hotel "Igalo". U celoj priči su već dugo i naslednici porodice srpskog biznismena Nikole Stankovića koji je 1940. godine kupio hotel sa parkom. Oni traže povraćaj imovine. Dok se postupak restitucije, koji je u toku ne završi, valja zapamtiti i bolje od njihovih dela čuvati imena onih koji su podizali grad od kamena i onih koji su bogatili život i duh Herceg Novog pa s razlogom i danas slovi za grad umetnika i umetnosti.

Foto Fejsbuk stare fotografije herceg novog

Hotel Boka

 

KOMFOR DOSTOJAN KRALjEVA

HOTEL "Boka" 1909. godine počelo je da gradi hercegnovsko Akcionarsko društvo za građevine i saobraćaj stranaca. Prve goste, objekat građen u stilu secesije, primio je 1913. godine. Bio je to za ono vreme najluksuzniji objekat na Jadranu u kome se jednog leta odmarala i kraljica Marija Karađorđević i bugarski kralj Boris Treći. Hotel je imao 43 sobe, "centralni ogrev i vrući kupelj". Na Sajmu turizma u Parizu 1932. godine, osvojio je zlatnu medalju za "komfor i uslugu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ANĆELOTI NEMA DILEMU: Mbape je srećan u Realu, pokazaće kvalitet