Добро је знао црногорски књаз зашто то говори. Према легенди из постридентског периода (16 в), давне 1177. године, у јеку припрема крсташког похода на Цариград, папа Александар III и млетачки дужд Зијани склопили су уговор о сарадњи. Тада је римски епископ скинуо свој прстен, дао га дужду Зианију и рекао му да сваке године на дан Вазнесења дужд треба да баци сличан прстен у воде лагуне, да се „венча са морем“, што би симболизовало владавину Венеције над Јадраном, што је Зијани и урадио. Касније ће тај римски фалсификат бити разоткривен, као и „Лажне декреталије“ и лажна „Константинова даровница“. Током Карловачког (1699) и Пожаревачког мира (1718), није било спорно да је Јадран био источноромејски до 1204., а да је Србија-Далмација већ од 1198., а дефиинитивно после пада Задра, постала правни следбеник читаве источне обале Адриатика. Књаз је „истину“ о „венчању Јадрана и Венеције“ могао чути од Штросмајера и Рачког, а за нову невесту Јадрана послао им је поруку 1878. Нажалост, те године територија средњевјековне Српске земље подељена је на четири ентитета, а са неприродним последицама тог чина ми данас живимо...

( 5 ) ( 0 )Odgovori

Ostavi komentar