Crna Gora

MILO ODBIO DA POTPIŠE ZAKON O PREDSEDNIKU: Izmene opet u Skupštini Crne Gore

В. К.

07. 11. 2022. u 15:47

PREDSEDNIK Crne Gore Milo Đukanović vratio je Skupštini na ponovno odlučivanje izmene Zakona o predsedniku, za šta su kao razloge u njegovom kabinetu između ostalih, naveli otvaranje pitanja očuvanja ustavnosti i zakonitosti, te pravne sigurnosti u političkom i pravnom sistemu države, kao i nedemokratske pretpostavke "za uništavanje ustavnog dobra".

МИЛО ОДБИО ДА ПОТПИШЕ ЗАКОН О ПРЕДСЕДНИКУ: Измене опет у Скупштини Црне Горе

Savetnik predsednika Boris Bastijančić podsetio je da je zakon Đukanoviću dostavljen u 3. novembra u 13 sati. Narednog dana on Je taj zakon dostavio na ponovno odlučivanje Skupštini Crne Gore.

- Dopis Predsednika Crne Gore dostavljen je predsednici Skupštine, kojim je ukazao da bi se potencijalnim proglašavanjem ovog zakona, stupanjem na snagu istog i postupanjem predsednika Crne Gore saglasno njegovom tekstu, dejstvu, smislu i duhu neminovno otvorilo pitanje očuvanja ustavnosti i zakonitosti, te pravne sigurnosti u političkom i pravnom sistemu države, pod okriljem međuinstitucionalne nomotehničke kontaminacije i konfuzije ustavnih nadležnosti najvažnijih državnih organa, koji zasnivaju svoj legitimitet vlasti na volji građana iskazanoj kroz odvojene izborne procese održane u određenim vremenskim intervalima po ustanovljenim i pouzdanim procedurama - saopštio je Bastijančić, navodeći razloge vraćanja Zakona Skupštini na ponovno odlučivanje.

On je ocenio da je Đukanović konstatovao da bi se "stvorile očito nedemokratske pretpostavke za uništavanje ustavnog dobra kakvo je princip podele vlasti zasnovan na ravnoteži i međusobnoj kontroli, a ne na uzurpaciji jednog dela izvršne vlasti čiji je nosilac predsednik Crne Gore, i to od strane Skupštine Crne Gore kao najvišeg doma državnih legislativnih aktivnosti, čemu bi se, inače, u konačnom pristupilo predmetnim zakonskim inženjeringom."

- Jednako tako, neosnovano bi se krenulo ka nepoštovanju ustavne zabrane retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa, uz dirketnu refleksiju na polje crnogorskog ustavnog sistema i postulata ustavnog prava uopšte, sa najvišim stepenom opasnosti od izglednog urušavanja državnopravnog poretka, razgradnje institucija i flagrantnog nipodaštavanja univerzalnih pravnih vrijednosti savremenih demokratskih sistema vlasti, na šta proaktivno, jasno i zabrinuto ukazuje domaća stručna javnost, nevladin sektor, kao i predstavnici respektabilnih međunarodnih subjekata i partnera - istakao je Bastijančić.

Dalje ističe da bi parlamentarna organizacija vlasti, koja je na snazi u Crnoj Gori, kao jedan od klasifikovanih državnih oblika u ustavnoj i opštoj teoriji prava, te u pravnoj i političkoj praksi, suštinski skliznuo i faktički se transformisao u centralizovani skupštinski sistem, "i to ne kroz unapred predviđenu i poznatu kompleksnu ustavnu proceduru revizije našeg najvišeg pravnog akta, već nedopustivim derogiranjem ustavnih normi zakonskim, odnosno normatvnim zahvatom nepoznatom i neprihvatljivom evropsko-kontinentalnom sistemu prava – sistemu čije tekovine baštini i crnogorsko pravno podneblje".

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI