ČIJI JE ŠKOLSKI BROD „JADRAN“? Siniša Luković – potpuno legitimno u vlasništvu Crne Gore

Školski brod “Jadran”, iza koga su 24 međunarodna krstarenja, brod koji je i svojevrsna škola pod jedrima, star više od devet decenija, je de fakto i de jure, ratni, a ne trgovački brod i ratni brodovi nemaju matičnu luku (luku upisa) kakve imaju trgovački brodovi.

'Foto: Fb stranica šb "Jadran"

Stoga  tvrdnja ministra Grlić-Radmana o “Splitu kao matičnoj luci ŠB “Jadran”  nema apsolutno nikakav smisao, niti ikakvu pravnu relevantnost.

Ovo je izjavio Siniša Luković, novinar i publicista, sjajan poznavalac pomorske tradicije i kulture, autor  ili koautor više naslova o pomorstvu Boke, član redakcije Godišnjaka Pomorskog muzeja u Kotoru. On objašnjava, iz pravnog ugla, zašto školski brod „Jadran“ ne može biti tema najavljenih „političkih bilateralnih konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske o rešavanju otvorenih pitanja “ i zašto je brod „potpuno legitimno u vlasništvu Crne Gore“.

Luković podseća da se ratni brodovi  upisuju u Flotnu listu dotične Ratne mornarice kojoj pripadaju a koja se vodi u sedištu Ministarstva odbrane dotične države,  a ne lukama baziranja tih brodova, koje sa periodično menjaju shodno operativno-taktičkim potrebama Mornarice. Shodno tome. g. Grlić-Radman i Vlada Hrvatske nemaju niti jedan dokument kojim bi dokazali ovakve svoje tvrdnje, odnosno ne postoji bilo kakav dokument koji  bi potvrdio upis ŠB „Jadran“ u „matičnu luku Split“ ili bilo koju drugu luku na prostoru današnje Republike Hrvatske.

Niti sada, niti iz 1991, 1981, 1971, 1961, 1951, 1941... ili bilo koje druge godine do  zaključno sa 1933. kada je šb „Jadran“ 19.avgusta, upisan u flotnu listu Kraljevske mornarice Jugoslavije, pri čemu se brod tada fizički nalazio, u Tivtu kao njegovoj tadašnjoj luci baziranja.

'Foto: Fb stranica šb "Jadran"

Luković naglašava da je Aneksom A Sporazuma o sukcesiji SFRJ koji su 29.juna 2001. potpisale i Hrvatska i tadašnja SRJ (zajedno sa Slovenijom, Hrvatskom, Makedonijom i BiH) regulisano pitanje nasleđivanja pokretne i nepokretne imovine bivše države. U članu 3 tog aneksa navedeno je: "Pokretna materijalna državna imovina SFRJ koja se nalazila na teritoriji SFRJ preći će na državu sukcesora na čijoj se teritoriji ta imovina nalazila na dan kada je ova proglasila nezavisnost".

Republika Hrvatska je nezavisnost proglasila 25. juna 1991. a u delo je formalno tu odluku sprovela 8. oktobra iste godine. Na oba ta datuma školski brod "Jadran" kao deo pokretne imovine SFRJ nije bio na teritoriji  Hrvatske, jer se još od 15. oktobra 1990. nalazio u Crnoj Gori, u Tivtu, na redovnom generalnom remontu. Čak i da je dinamički plan od 18 meseci za njega potpuno ispoštovan (a nije) remont bi se završio tek u aprilu 1992. - davno nakon što je Hrvatska već postala nezavisna država - bez "Jadrana" na svojoj teritoriji.

Međunarodno-pravni kontinuitet SRJ kao potpisnice pomenutog Sporazuma, je nakon referenduma i izglasavanja nezavisnosti Crne Gore u maju 2006. nasledila Republika Srbija. Crna Gora i Srbija su inače, međusobno već rešile pitanje „Jadrana“ sporazumom koji su 2006. potpisali predsednici Boris Tadić i Filip Vujanović, pa je stoga sasvim jasno da je Crna Gora danas sasvim legalno i legitimno, vlasnik ŠB “Jadran”.

Luković podseća da se ministar Grlić-Radman i njegova savetnica dr Vanda Babić –Galić  sada pozivaju na član 4 Aneksa A Sporazuma o sukcesiji SFRJ iz 2001. Taj član zaista, daje mogućnost da se vojna pokretna dobra materijalne prirode razgraničavaju zaključenjem specijalnih aranžmana između država-sukcesora. Međutim, tu za Hrvatsku postoji veliki problem kada su „Jadran“ i Crna Gora u pitanju - nastavlja Luković. Prvo,  Crna Gora nije sukcesor SFRJ, već je to bila SCG čiji je pravni kontuinuitet nasledila i sada ga baštini Republika Srbija. Zatim, član 4. u stavu dva propisuje da za vojne pokretnosti i nepokretnosti SFRJ koje su korišćene u civilne svrhe, teritorijalni princip podele u odnosu na vreme kada su države sukcesori proglasile nezavisnost, ostaje merodavan. 

Šb „Jadran“ iako formalno ratni brod, jeste imao civilnu svrhu i korišćen je nebrojeno puta za civilne potrebe tokom trajanja SFRJ, objašnjava Luković i navodi neke primere. Na brodu je obavljana obavezna školska praksa,  organizovana su školska krstarenja a 1967. godine korišten je za snimanje sovjetsko-jugoslovenskog dečjeg filma “Dobar vjetar, Plava ptico” u režiji Mihaila Eršova... Sve ovo “Jadran” eliminiše iz vojne pokretne imovine o kojoj bi eventualno, mogle pregovarati Hrvatska i Srbija kao sukcesori SFRJ.

Na kraju Luković smatra da je sve ovo „više nego dovoljno crnogorskoj Vladi (ako ona ima mrvu integriteta odnosno samopoštovanja i ako je u donošenju odluka neće voditi politikantsko piljarenje) da  Vladi Republike Hrvatske, uz svo dužno uvažavanje, jasno i jednom za svagda kaže: O “Jadranu” nema i ne može biti pregovora!“

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije