JEDINICA NADŽIVELA PROGONITELJE: Bili su ponos VJ i protivnik Mila Đukanovića

Bili su ponos Vojske Jugoslavije. U najgore vreme po zajedničku državu SRJ, kada je NATO sejao smrt po Srbiji i Crnoj Gori, pripadnici Sedmog bataljona vojne policije su stali u odbranu otadžbine i naroda. Heroji tog doba, ali i kasnije, prokazani su od bivšeg separatističkog režima Mila Đukanovića kao „državni neprijatelji“, sledbenici „velikosrpske politike Slobodana Miloševića“. Tako je i danas iako su im 2002. godine od strane predsednika zajedničke države Vojislava Koštunice prestale sve aktivnosti.

V.K.

- Živi smo! I još trajemo!

Ovim rečima se svojim saborcima i komandantu, pukovniku Jovanu Šušiću, obratio Petar Vuković, jedan od brojnih junaka zlog vremena čija imena su zapisana zlatnim slovima u istoriji crnogorske vojske koja je tada delovala u sastavu zajedničke države sa Srbijom, na njihovom prvom okupljanju u Podgorici od osnivanja 1999.godine.

- Dvadeset šest godina priča i podmatanja, lepljenja neprimerenih etiketa. Svi su pričali, a mi smo ćutali.Biće nekome čudno –odakle se baš sada okupiše pripadnici  Sedmog bataljona, kao da u Crnoj Gori ne postoji mesto gde ljudi mogu da se saberu i budu zajedno. Po nekima mi ne bi trebalo više nikad da se sastanemo, ali kao što se vidi živimo i opstajemo na hrišćanskim, svetosavskim  i ljudskim temeljima. Nikad nikome nismo vodu natrunili, a bili smo targetirani kao neprijatelji naroda i države! Poručujem bivšim i sdašnjim vlastima da su naši dosijei spremni su za svaku vrstu provere. Neka pročešljaju ta dokumenta i uvere se da li smo ekstremni srpski nacionalisti sa kriminalnom prošlošću, kakve su nam pogrdne nazive lepili. Mi smo danas ovde sa našim komandantom pukovnikom Jovanom Šušićem, koji je formirao Sedmi bataljon, a oni koji nas napadaju neka vide gde su njihovi komandanti i njihovi nalogodavci. Ovaj skup je granica  između nas iz Sedmog bataljna  i ozloglašene Sedme uprave Agencije za nacionalnu bezbednost  Crne Gore, kazao je Vuković.

Setili su se ovi ljudi svojih upokojenih drugova sa kojima su tokom rata i kasnije delili zlo i dobro. Članovima njihovih porodica posthumno su uručene zahvalnice za vreme provedeno u ovoj elitnoj jedinici vojne policije za posebne namene.

Jedna od njih pripala je podvižniku „Novosti“, Nikšićaninu Ljubiši Mrdaku, koji je pre nekoliko godina ubijen u Nikšiću dok je sprečavao naoružane i maskirane razbojnike da opljačkaju poštu i odnesu novac koji je bio namenjen za isplatu penzija. Plaketu je uzeo njegov sin Andrija.

Na ovom sabranju došli su pripadnici bataljona iz raznih krajeva Crne Gore. I svi su jedinstvenog stava da se oni i njihova jedinica moraju istrgnuti iz kandži zaborava i odbrane od laži i zlih jezika koji o njima govore. Svesni su svoje uloge u najtežim vremenima kada se srpstvo u Crnoj Gori nije moglo braniti ćutanjem, već borbom. Na ove ljude od kojih su mnogi u priličnim godinama ponosan je njihov komandant pukovnik Jovo Šušić, koji nije mogao sakriti radost.

- Braćo, da mogu, sve bih vas ovim mojim rukama prigrlio. Bili ste i ostali ponos nacije, vojske. Čvrsta brana onima koji su kidisali na našu zemlju. U svojoj vojničkoj karijeri obavljao sam mnoge dužnosti, nailazio na gotove jedinice u gardi ili korpusu specijalnih jedinica, da bih ovde od vrhovne komande SRJ dobio težak zadatak da se formira jedna ovakva jedinica, prisetio se pukovnik Šušić, koga je vojska sa oduševljenjem dočekala.

Podsetio je on da je te 1999. godine došao u Podgoricu samo sa jednom knjigom, kada je iz ničega počeo da stvara jedinicu. To je išlo postepeno, u etapama, kroz obuku u Danilovgradu gde su dolazili prekaljeni instruktori i brusili formu budućim pripadnicima specijalne jedinice. Uspeli su da formiraju pravu, profesionalnu i  časnu jedinicu. Kada je u Kumanovu 9.juna 1999.godine potpisan Vojno-tehnički sporazum između međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlada SRJ i Republike Srbije, to je značilo kraj  NATO agresije na SRJ. Tim dokumentom su prekinuti vazdušni napadi NATO na našu zemlju ,da bi dan kasnije bila usvojena rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti u Njujorku.

- Iako se rat zaustavio nažalost nije neprijateljstvo u Crnoj Gori prema nama vojnicima i Sedmom bataljonu. Te mračne snage uspele su da našeg vojnika označe kao neprijateljskog, takođe i našu svetu Crkvu. Uprkos brojnim teškoćama jedinica je ipak uspela da potpuno obavi svoju misiju –obuku njenih pripadnika uz pojačano obezbeđenje naše državne granice, rekao je Šušić,  koji danas kao penzioner živi sa porodicom u Bijelom Potoku. U mirovini je od 2010.godine. Večnu kuću, kako reče, "na vreme"  je napravio na groblju u selu Bukovica kod Šavnika.  

Skup pripadnika Sedmog bataljona obeležile su patriotske pesme Crne Gore i Srbije, sećanja na davne, ali slavne dane. Dogovoreno je da naredni skup bude održan u Nikšiću 2027.godine.

NEOSNOVANE OPTUŽBE

Bivši režim Mila Đukanovića pokušavao je na sve načine da omalovaži ulogu Sedmog bataljona u Crnoj Gori. Ta hajka nastavljena je i nakon prestanka njihovog delovanja sve do danas. Iako su im antisrpski mediji pripisivali razna zlodela navodno počinjena nad albanskim i nesrpskim stanovništvom to nikada nije dokazano. Čak su im poturali masovne grobnice na prostoru Čakora, te da su, kako je ocenio tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović, bili paravojna formacija  pod okriljem Vojske Jugoslavije. Brojni pojedinci su prolazili torturu DPS sistema, kao i njihove porodice. Pretresi kuća, privođenja, psihička maltretiranja ostavilo je dubok trag u dušama ovih časnih ljudi. Sve klevete su uspeli da nadžive i opstanu. Njihovo jedinstvo i čvrstina  videla se i na ovom skupu u Podgorici.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije