GANGSTERI ZAMUTILI MORAČU: Redovi problematičnih stranaca sada "ojačani" beguncima od pravde, kriminalcima, peračima novca

NISU Turci u Podgorici i Crnoj Gori „pali sa neba“ posle pada Demokratske partije socijalista 2020.godine, nego su baš u vreme režima Mila Đukanovića stvarali imperije, širili bogatstva, dovodili porodice i prijatelje u zemlji koja je 25 puta manja od Istanbula, a od Turske čak 137 puta! Sa obala Egejskog mora slivao se i sliva prljav novac u Moraču. U međuvremenu, njihovi redovi su „pojačani“ gangsterima, beguncima od pravde, peračima novca, kriminalcim koje je proterala matična zemlja, a oni, predstavljajući se kao „ugledni investitori“ zagospodarili glavnim gradom i primorjem.

V.K.

Nisu Turci u Podgorici i Crnoj Gori "pali sa neba" posle pada Demokratske partije socijalista 2020. godine, nego su baš u vreme režima te stranke stvarali imperije, širili bogatstva, dovodili porodice i prijatelje u zemlji koja je 25 puta manja od Istanbula, a od Turske čak 137 puta! Sa obala Egejskog mora slivao se i sliva prljav novac u Moraču. U međuvremenu, njihovi redovi su "pojačani" gangsterima, beguncima od pravde, peračima novca, kriminalcima koje je proterala matična zemlja, a oni, predstavljajući se kao "ugledni investitori", zagospodarili glavnim gradom i primorjem.

I upravo jedna tuča, koja se dogodila 26. oktobra, pola sata iza ponoći, u kojoj je sa sedam uboda nožem ranjen Podgoričanin M. J., "otvorila je oči" građanima glavnog grada da reaguju. U utorak veče je "tutnjalo" ispred zgrade Vlade, odakle su se čule poruke "Turci, napolje", "Ovo je Podgorica", uperene protiv onih koji su postali problem države. Dodatni bunt pojačalo je rešenje Osnovnog državnog tužilaštva po kojem su dvojica migranata počinila krivično delo nasilničko ponašanje, a ne - pokušaj ubistva. Evropska komisija nije komentarisala ove događaje, ali su dali do znanja da "prate situaciju".

- Ne komentarišemo konkretne slučajeve - poručili su kratko iz Brisela.
Demokrate, koje u Spajićevoj vladi pokrivaju bezbednosni sektor, poručile su da je jasno ko pokušava da destabilizuje Crnu Goru, smatrajući da bi o tome mogao mnogo toga da kaže bivši premijer Duško Marković, lider Stranke evropskog progresa, označavajući ga kao "pionira" današnje vizne politike. Upravo su iz te partije naveli da je država na kolenima, a da Vlada mora podneti ostavku. Iz partije Alekse Bečića podsećaju da je upravo Markovićeva vlada 2019. godine "ugostila ni manje ni više nego turskog narko-bosa Sedata Pekera i predstavila ga kao investitora", dok je šef tog poslaničkog kluba Boris Bogdanović kazao da je u međuvremenu, iz sektora bezbednosti, očišćeno preko 150 kadrova koji su u značajnom broju slučajeva radili za interese ljudi koji su Crnu Goru pretvorili u privatni feud - Mila Đukanovića, Aca Mijajlovića, Ranka Ubovića, Zorana Lazovića i Ljuba Milovića.

Juče je Marković pokušao da demantuje navode Demokrata, ali su ga osporile fotografije ranije objavljene u medijima na kojima se vidi da je prijem Pekeru organizovao bivši, sada pokojni, potpredsednik Vlade Rafet Husović iz Bošnjačke stranke. Sedat Peker je navodni kokainski narko-bos koji je, između ostalog, prema nezvaničnim informacijama, bio na svadbi sina bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića. On se nakon bekstva iz Turske skrivao u Crnoj Gori.

Pričalo se da je imao i dobre kontakte sa Telmanom Ismailovim, milijarderom iz Azerbejdžana, koji je dobio crnogorski pasoš u vreme tehničke vlade premijera Dritana Abazovića. Otišlo se toliko daleko da je 2019. Peker čak i ušao u zgradu Vlade Crne Gore, u kojoj je njega i još nekoliko turskih državljana dočekao Husović. Peker se u to vreme na svom instagram-profilu pohvalio dočekom kod Husovića. U toj objavi prikazan je i kratak video na kojem se vidi da ulaze u Vladu, ali i fotografije sa ministrom saobraćaja Osmanom Nurkovićem iz Bošnjačke stranke. Pekeru je u Turskoj suđeno zbog više krivičnih dela, ali i u slučaju "Ergenekon", u kom se optuženim na teret stavljalo učešće u terorističkoj organizaciji, nezakonito posedovanje oružja i podsticanje na oružanu pobunu protiv tadašnjeg predsednika Vlade Turske Redžepa Erdogana i njegove Partije pravde i razvoja. Azerbejdžanca Ismailova tražili su Rusi zbog pokušaja ubistva pevača Avrama Rusa, na koga je pucano pre 13 godina.

O tome ko je iz Turske pobegao u Crnu Goru saznalo se i zahvaljujući tamošnjem novinaru Ibrahimu Haskologluu, koji je na "Iksu" objavio da se u Crnoj Gori nalazi osoba koja se potražuje zbog zlostavljanja maloletnih devojčica, a da na Balkanu pere novac stečen mafijaškim poslovima.

- Njegovo ime je Otgur J. Stotine sličnih perverznih osoba šetaju vašom zemljom. Molim, vas, nemojte loše misliti o Turcima zbog takvih ljudi. To su osobe koje su počinile nezakonite radnje u Turskoj i pobegle u vašu zemlju. U vašoj zemlji ih ima na stotine. Mafija koja beži iz Turske traži utočište tamo - objavio je Haskologlu.
O slučaju begunca Binalija Čamagoza još se priča. On je utočište našao u Crnoj Gori, uprkos Interpolovoj poternici, kada je na osnovu lažnog pasoša osnovao kompaniju "Lajon end D" za izgradnju nekretnina. Tek posle dve godine duge prepiske Podgorice i Ankare, on je izručen u matičnu državu, gde se sumnjiči za stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj ubistva.

Uprkos navodima vlasti da je u Crnoj Gori oko 14.000 turskih državljana, lider Pokreta za promjene i bivši član Odbora za bezbednost Nebojša Medojević tvrdi suprotno - preko 100.000 državljana Turske, Azerbejdžana i drugih islamskih država živi i radi u Crnoj Gori.

- ANB ne prati ovaj proces, ne daju se bezbednosne provere za dobijanje radnih i boravišnih dozvola. Taj sistem se mora reformisati u skladu sa bezbednosnim pretnjama i izazovima koje donosi ilegalna migracija - kaže za "Novosti" Medojević.
On smatra da treba odmah realizovati projekat "Policajac u zajednici", rasporediti policijske službenike po gradovima gde postoje veći bezbednosni rizici, uspostaviti saradnju sa predstavnicima turske zajednice u cilju prikupljanja podataka i snaženja njihove zaštite i bezbednosti.

- Usloviti dobijanje boravišne i radne dozvole sa krivičnim dosijeima. Licima protiv kojih se vode krivični postupci u domicilnoj zemlji ili imaju pravosnažne presude ne treba dopustiti da dobijaju dozvole boravka u Crnoj Gori. Institucionalizovati operativnu saradnju sa bezbednosnim agencijama Turske radi automatizovane razmene podataka o bezbednosno-interesantnim licima koja pokušavaju da uđu i nastane se u Crnoj Gori. Za svaku transakciju preko deset hiljada evra u gotovini i preko pedeset hiljada preko banaka, mora se dobiti odobrenje državnog organa zaduženog za sprečavanje pranja novca. Za radne dozvole je neophodno uvesti kvote za profile zanimanja koji nedostaju na tržištu rada - naglašava naš sagovornik. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije