Crna Gora

GOLOOTOČANI U ZABORAVU: Milatović apeluje da se donese Zakon o rehabilitaciji političkih zatvorenika

Veliša KADIĆ

21. 01. 2026. u 05:00

PREDSEDNIK Crne Gore Jakov Milatović pozvao je državni parlament da bez odlaganja stavi na dnevni red donošenje Zakona o rehabilitaciji i obeštećenju političkih zatvorenika Golog otoka, Svetog Grgura i drugih zatvora. Prema dostupnim podacima u tim kazamatima, u periodu između 1948. i 1956. godine, zatvoreno je najmanje 16.101 osoba, od čega čak 3.390 iz Crne Gore ili 21,5 odsto, što je proporcionalno daleko najveći broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika tadašnjih jugoslovenskih republika.

ГОЛООТОЧАНИ У ЗАБОРАВУ: Милатовић апелује да се донесе Закон о рехабилитацији политичких затвореника

Nažalost, Crna Gora je ostala jedina država u regionu koja još nije donela bilo kakav pravno obavezujući akt kojim bi se omogućila rehabilitacija i obeštećenje onih koji su nepravedno stradali. Na dvema vanrednim sednicama Skupštine koje su najavljene za 2. februar ovaj predlog nije uvršten u dnevni red.

- Ako neko misli da ovaj zakon nije prioritet, neka to jasno kaže građanima i porodicama žrtava. Ono što je sigurno jeste da vremena za čekanje nema - poručio je Milatović, i podsetio da to nije politička tema, već pitanje ljudskog dostojanstva i elementarne pravde u državi. - U uređenoj Crnoj Gori zakoni moraju biti jači od ćutnja, straha i starih navika da se stvari guraju pod tepih.

On je podsetio da je inicijativu o donošenju zakona podneo još 26. februara prošle godine, te da su je podržali potomci golootočana, kao i veliki broj predsednika opština i Skupština opština Crne Gore.

Zajedničko konačište

PORODICE 35 stradalih golootočana iz Crne Gore, čije kosti su razasute po zajedničkim grobnicama u Rijeci, Zagrebu i samom mučilištu Goli otok zatražile su od Milatovića da razmotri mogućnost prenosa posmrtnih ostataka svih logoraša sa prostora Crne Gore koji su umrli u tom logoru, dopreme i sahrane u zajedničku grobnicu i podigne dostojno obeležje. Penzionisani pukovnik JNA Radomir Goranović iz Nikšića, bivši oficir bezbednosti, kazao je za "Novosti" da prema evidenciji kojom raspolaže Hrvatska, na grbljima u Rijeci sahranjeno je 14 loorša, Zagrebu 12 i na Golom otoku devetoro.

- Ova inicijativa se odnosi na osobe koje su, bez pravičnog suđenja i adekvatnih dokaza, na osnovu administrativnih odluka ili i bez njih, bile zatvorene i izložene nehumanim uslovima na Golom otoku, tokom perioda političkih progona u bivšoj Jugoslaviji, zbog navodne ili pretpostavljene podrške Rezolucije Informbiroa. Donošenje ovog zakona ne predstavlja samo pravni akt, već i moralnu odgovornost države da prizna i obešteti one koji su nepravedno patili zbog svojih stvarnih ili pretpostavljenih političkih uverenja. Na ovaj način, Crna Gora bi se pridružila zemljama u regionu koje su već preduzele slične korake u cilju suočavanja s prošlošću i zaštite ljudskih prava - navodi se u tekstu.

Nepravda

U TEKSTU inicijative za donošenje ovog propisa piše da, uvažavajući potrebu za suočavanjem s prošlošću i ispravljanjem istorijskih nepravdi, treba doneti zakon o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika osumnjičenih za podršku Rezoluciji Informbiroa iz 1948. godine.

Jedini zvanični akt koji je do sada donet u Crnoj Gori, a koji se bavi pitanjem moralnog i pravnog obeštećenja političkih zatvorenika je Deklaracija o osudi kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti, koju je usvojila Skupština Republike Crne Gore 16. januara 1992. godine.