REŽIM ĆERAO, NAROD BRANIO: Ispovest profesora koji je na svojoj koži osetio Milovu diktaturu

TRIDESET godina diktatorske vladavine Demokratske partije socijalista na svojoj koži je osetio profesor istorije, nekadašnji direktor Gimnazije na Cetinju Miomir Đurišić.

Foto V.K.

Vlastima je smetao zato što se nacionalno osećao Srbinom, i što se sastajao sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem. Džaba što su procrnogorski Cetinjani, učenici i njihovi roditelji, građani prestonice, stali uz Đurišića, koji je postao nepodoban zbog svojih naconalnih stavova.

Prvi put u novijoj crnogorskoj istoriji đaci su podigli bunt podržavajući svog profesora. Gimnazijalci su držali javne časove na kojima su čitali odlomke iz Volterovih, Hegelovih dela, pričali o demokratiji, vladavini prava, izbornom zakonodavstvu. Bili su dosledni u tome da žele za direktora Miomira Đurišića, zapretivši da se u klupe neće vraćati dok njihov zahtev ne bude udovoljen.

- CETINjE je početak i kraj svih nas, zvali se mi Crnogorci ili Srbi - priča, za "Novosti", Miomir Đurišić. - Tvrdim da su me ti događaji na Cetinju učinili puno boljim.
Posle svega vlast je, kaže, za trenutak popustila...

- Moji Cetinjani su rekli - mi smo porazili DPS. To se računa kao prvi poraz DPS-a, jer je aktuelni predsednik Crne Gore, a tada premijer, bio prinuđen da popusti i ja sam bio ponovo izabran. Dakle, Cetinje je pobedilo. Nakon pola godine, godinu, taj sistem je krenuo da melje mene lično - inspekcije i sudovi. Prvi put u životu, u 47. godini počeo sam da dolazim na sudske procese, blokirali su mi račune, plate profesorima, što je bilo nepodnošljivo. Posle svih tih događaja ostao sam bez posla i skoro dve godine nisam radio, ali sam iz svega toga izašao jači, jer sam uveren da sam radio sve po hrišćanskim i pravoslavnim normama, sa verom u Boga, Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija Ostroškog. I sve što sam tada radio i danas bi ponovio. Ne stidim se i ne kajem, nego sam ponosan na to vreme - kaže Đurišić.

Foto V.K.

- Funkcionisao sam četiri godine među Cetinjanima, i tada sam shvatio da sve one priče devedesetih, o podelama na lažne Crnogorce i Srbe padaju u vodu. Tamo sam upoznao moj narod, narod iz priče moje majke, one Cetinjane iz vremena kralja Nikole, knjaza Danila, Njegoša, Svetog Petra Cetinjskog i vrlo brzo sam se osećao kao svoj na svome. Potom se desila 2009. godina, kada je bio reizbor i kada je ova vlast, kojoj nisam pripadao odlučila da me makne. Onda se desilo nešto, za nekoga sa strane neverovatno - da Cetinje stane uz nekoga za koga znaju da je Srbin iz Crne Gore. Učenici, roditelji, profesori. Jednostavno, ja sam tada gledao te likove i između ostalog sam napisao kratke priče, pisao o njima kao o likovima iz bajke koji su se odjednom pojavili, koje sam negde video i osećao. Kada sam se zapitao šta se ovo dešava, moj veliki prijatelj i kum, pesnik Andrija Radulović mi je rekao pomalo pesnički: "Mijo, znaš li zašto se to dešava?" Odgovorio sam mu da znam, ali da bih voleo da čujem šta on misli. Rekao je: "Cetinje je jedini grad u Crnoj Gori gde se vrata još ne zaključavaju!". I zbilja je tako. I vidimo da je tako. Ono jedino tradicionalno crnogorsko što je još uvek ostalo upravo je tu.

NAŠAO MIR U RADIO SVETIGORI

- POSLE svega sam shvatio da besni režim koji je ostao bezobziran i koji je jurio ka dnu, uništavajući sve pred sobom, nije imao nameru da se zaustavi. Meni su sva vrata bila zatvorena u ovoj državi, ali sticajem okolnosti i Božjom voljom, Crkva je ta, koja je kao i uvek kroz istoriju, prihvatila ljude koji su bili u sličnoj situaciji kao ja, i mene između ostalih. Tu sam našao svoj mir, radim u Radio Svetigori, pišem pomalo, i zadovoljan sam što sam opstao egzistencijalno i mentalno, i onakakv kakav sam uvek bio, ne odustajući od svojih životnih principa - kaže profesor Đurišić.

NjEGOŠEVA MISAO

U SVET književnosti ušao je profesor Miomir Đurišić zbirkom priča "Miholjsko ljeto na Cetinju". U kratkim pričama i zapisima, povezivanjem ljudi i događaja, on govori o kopči nacionalnog jedinstva koja spaja vekove. Ovo delo je svojevrsna ispovest u čijoj dubini pulsira Njegoševa misao napisana zdravim i živim narodnim jezikom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije