PADA JOŠ JEDNA MILOVA ZABRANA: Krivokapić ukida zabranu Georgievu i Bećkoviću?

Овај се баш игра са безбједношћу НАТО савеза. Ако они страшни стихови продру у њега - готов је!

Највећи порази су победе над сопственим народом. "Исказом" амбасадора Србије заснованом на историјским чињеницама, није могла бити увређена независност и суверенитет Монтенегра, то је свима јасно. Шта Кривокапић не зна, а морао би знати, у интересу психичког мира Монтенегрина. "Суверенитет" Монтенегра настао је насилно на Берлинском конгресу (1878), када је први пут у повести германском вољом српски етнички и државно-историјски простор раздробљен на четири ентитета (Далмација, БиХ, Црна Гора и Србија). То неприродно чудовиште Уговором у Лондону 1915. Француска, В. Британија и Русија желеле су да врате у нормалу, да би се обуздале немачке опсесивне аспирације на Јадран. Са 1.25 милиона погинулих Срба да би се, према уговору, изашло на западне границе Српске земље још из средњег века, на простору где живи народ исте крви језика и три вере, Србија је "краљевини Црној Гори" поклонила излазак на српско Поморје (од Стона, прво епископско седиште Светосавске цркве, преко Дубровника до Боке и Котора, српске срдњевековне престонице, и од Бојане до Љеша). Нажалост, Француска и Енглеска на крају рата нису испоштовале Лондонски уговор, а Русија је тада схватила да је 1.25 мил. Срба преваром жртвовано да би се на Балкану створила ситуација равнотеже утицаја Немачке и Русије - креирањем, по потреби, унутрашњих међусрпских сукоба, што ће кулминирати у Другом и Последњем рату. Када се ово зна, лако је схватити егзалтирану изјаву једног високо рангираног немачког политичара после тзв. референдума у ЦГ, да је - независни Монтенегро најлепши пројекат спољне политике ЕУ. Зато би г. Кривокапић морао да на ту тему врати истини место. Зар није важнија истина и братска слога од "сигурног НАТО и ЕУ пута Монтенегра". Да би до краја разумео како је "стваран свет", топло препоручујем дело Ray Stannard Baker-а, Woodrow Wilson and World Settlement, Volume I, Doubleday, Page, and Company, 1923, (дио о Лондонском уговору је на стр 52–55.

Stvarno je smesno u 21 veku zabraniti nekom ulazak u zemlju zbog misljenja..u toliko vise sto najmanje polovina stanovnistva Crne Gore misle isto ili slicno kao Beckovic i Georgijev..I da ironija bude veca taj neko ko je zabranio poziva se na "Evropske vrednosti" "evropsku kulturi i demokratiju"..Zamena teza..i cinjenica da kriminalni sistem Eskobara Dukanovica bastini sasvim druge vrednosti a krije se iza "evroatlanskih integracija"..