SVEDOK BORBE DOBRA I ZLA: Pola veka na službi lovćenskom oltaru Komnena Bećirovića, u pariskim krugovima poveo kampanju za spas svetilišta

PEDESET godina traje borba profesora Komnena Bećirovića za odbranu Njegoševe kapele na Lovćenu. Najpre, da se ona spase i ne ruši, a potom, posle njenog oburdavanja 1972. godine od strane komunističke vlasti, da se vrati u prvobitno stanje. Jezerski vrh pritisnula je grdosija Ivana Meštrovića od 40.000 tona.

Komnen Bećirović / Foto Privatna arhiva

Bećirović je često govorio da hram koji nije sačuvan na Lovćenu zauvek je ostao u našoj duši, vaskrsavajući u nekoliko mesta po srpskim zemljama. A koliko je Njegoš živ i na nebu i na zemlji, potvrđuju hramovi, podignuti po uzoru na razrušenu kapelu na Lovćenu, koju je on posvetio svom stricu Svetom Petru Cetinjskom.

Koristeći svoje veze u pariskim književnim krugovima, poveo je Bećirović kampanju za spas lovćenskog svetilišta. I priča o Njegošu, njegovom hramu, našla se na stranicama velikih svetskih listova kao što su "Figaro", "Mond", "Korijere dela sera", "Sandej tajms", "Frankfurter algemajne cajtung", "Tajms of Indija" ili čak japanski "Asahi Šimbun".

- Pariz je u neku ruku bio prestonica odbrane Lovćena, da parafraziram naslov članka Lorenca Bokija u Korijere dela sera: "Pariz brani prah pesnika Njegoša" - podsećao je često Bećirović.

OVIH dana u izdanju Instituta za srpsku kulturu iz Nikšića objavljena je knjiga Komnena Bećirovića "Pola vijeka na službi Lovćenskom oltaru", koju je priredio protojerej Jovan Plamenac. Ona je sabrala sve što je Bećirović na srpskom jeziku napisao i javno izjavio boreći se za spas, a potom obnovu Crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu, svojevrsni svedočnik te borbe.

- To je obilje materijala koji smo, prema žanru kojem pripada, svrstali u pet celina: autorski tekstovi, besede, intervjui, saopštenja i polemike. Knjigu otvaramo obraćanjima Komnena Bećirovića Blažu Jovanoviću i Veljku Milatoviću, koja su njegov vapaj da preinače odluku o rušenju crkve na Lovćenu i izgrade mauzolej umesto nje, i Milovanu Đilasu, koji je tih godina izašao s robije, da se oglasi u zapadnoj javnosti povodom Lovćena, pošto je na Zapadu bio poznat kao disident, što je on odbio rekavši da se divi Meštroviću koliko i Njegošu i da ne želi da bude shvaćen kao nacionalista - navodi u predgovoru Jovan Plamenac. - Posebno drugo pismo Đilasu osvetljava Bećirovićevu ličnost odvažnog nacionalnog borca, utemeljenu na etosu kosovskog zaveta, sačuvanom u Crnoj Gori. Potom sledi njegovo pismo Andreu Malrou, grandioznoj pojavi francuske i evropske kulture, u kojem ga moli da se zauzme kod Broza da spreči zločin nad Lovćenom.

PLAMENAC ukazuje da knjiga izlazi na videlo u vreme opet aktuelizovanog povratka Crkve Svetog Petra Cetinjskog na njeno prirodno stanište.

- Danas je Crna Gora razdeljena na autohtonu i komunističko-globalističku. U vreme autokratskih režima Broza i Đukanovića, autohtona Crna Gora trpela je ideološko nasilje i kroz njega kulturološko, istoriografsko, obrazovno, jezičko, sve do jurizdističkog. Najavljeno demokratsko ustrojstvo crnogorskog društva otvara nadu da će i pitanje Njegoševe kapele, koja je i simbolično i suštastveno, biti rešeno na pravedan način. U sprovođenju te pravde, knjiga Komnena Bećirovića biće ne samo svojevrsni udžbenik, nego i nerazrušivi bedem pred medijskim neistinama, spekulacijama, brutalnim nasrtajima na lovćensku svetinju odrođenih, ideologiziranih Crnogoraca kojima je mržnja zatvorila oči da razlikuju grdilo od lepote, i um da odaberu između Brozovog nasilja i Njegoševog zaveta. Za očekivati je da ona raspali oganj javnih rasprava u kojem se dogodio biblijski sukob antihrišćanske protiv hrišćanske civilizacije, bogoborstva protiv bogoljupstva - kaže prota Plamenac, podsetivši da je Bećirović svojim životom spojio rodna Ljevišta u Morači i Pariz, ali i svojim delom spojio vrhunske francuske intelektualce dvadesetog veka i svetsku javnost sa Lovćenom, Moračom, Kosovom...

PRIZOR NA LOVĆENU

- BOŽJI hram, jedan od najviših Hristovih oltara sveta, stvarno i prenosno, ovenčan najvišom slavom, sokrušiše krunu Crne Gore koju joj Petrovići ostaviše u nasleđe, razdrobiše, vrh planine razoriše i unakaziše, zločin protiv prirode i civilizacije počiniše, te onaj grozomorni zindan, mastadonsko nedonošče dvaju totalitarnih zala XX veka, komunističkog i fašističkog, podigoše i na svetu planinu ga navališe! Svaki put kad vidim taj prizor, nimalo ne zažalim što sam silne godine na lovćenski oltar prineo, prvo u njegovu odbranu, a zatim u pokušaj njegove obnove - napisao je Bećirović u tekstu "Vika na vladiku" na portalu "Tvorac grada".

Preporučujemo

Crna Gora

1 3

BEZ NjEGOŠA NAS NEMA: Bruka odlazeće vlasti koja ne slavi dan rođenja vladike

14. 11. 2020. u 08:23

Crna Gora

0 3

Samo da se dokopam moje Morače

09. 08. 2020. u 07:26

Feljton

0 0

"GORSKI VIJENAC" BESMRTNI UDžBENIK: Posle osamostaljenja Crne Gore, Njegoš postaje predmet protivurečnih interpretacija

16. 07. 2020. u 18:22

Feljton

0 3

UPOTREBA VELIKOG PESNIKA: Novi talas polemika o tome šta da se radi sa kapelom i mauzolejom

15. 07. 2020. u 19:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije