Buha nije poslednji

UBICA generala Boška Buhe, pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, nije uhvaćen. Ne znaju se još ni naručioci krvavog posla, a ni motivi surove prošlonedeljne likvidacije. To i ne iznenađuje. Veliko iznenađenje bi bilo da je policija za nedelju dana izašla u javnost i saopštila imena zločinaca.
Mnogi su obećavali da će sa promenom režima u Srbiji nestati i spektakularna ubistva ili da će bar brzo biti rasvetljena. To se, nažalost, nije desilo. Zločini nisu prestali, kao ni međusobni obračuni organizovanih kriminalnih grupa. U poslednjem nastavku feljtona, koje su **Novosti** objavljivale krajem leta 1999. godine, o do tada nerazjašnjenim ubistvima, završna rečenica glasi:
- Ubistva se nastavljaju. Gde je kraj? Kraja nema.
I sada je ista situacija. U jednom se svi slažu - general Boško Buha žrtva je mafije i - nije poslednja!
Organizovani kriminal u Srbiji, pa i Jugoslaviji postao je država u državi. Ovde, na našim prostorima oseća se i delovanje albanske, italijanske, pa i ruske mafije. Srpska policija je, čini se, najzad, krenula u ozbiljni obračun sa njima. Prvi rezultati postignuti su kod krijumčarenja cigareta, droge... Ozbiljan udarac zadat je i auto-mafiji, ali je onda i **hobotnica** odlučila da uzvrati, da krene na sam vrh policije.

UPOZORENJE MINISTRA
KADA je posle petooktobarskih događanja seo u fotelju prvog policajca Srbije, ministar Mihajlović je rekao da svaka država ima svoju mafiju, ali da je samo naša mafija imala svoju državu. Dijagnoza je bila tačna. Bilo bi, međutim, interesantno čuti šta danas Mihajlović o tome misli. Tim pre, što je nedavno Goran Svilanović, savezni ministar inostranih poslova, kategorički izjavio da je Srbija još polumafijaška država.
Ni srpski premijer dr Zoran Đinđić nije bio blaži. U Jagodini je izneo podatak da u 50 gradova Srbije caruju mafijaši i da čak političarima kupuju poklone i odlaze kod sudija na slave?! Sve se, dakle, zna, a radikalnih promena nema. Zašto je to tako? Možda odgovor treba potražiti u rečima generala Buhe, koje je izgovorio nekoliko meseci pre mučkog ubistva:
- Mafija na sve načine pokušava da se odupre policiji. Prvo pokušavaju neke od nas da uvuku u podzemlje, da nas podmite ili uprljaju, a onda kompromituju. I meni su nuđeni neki kontakti sa ljudima iz podzemlja. Mafijaši pokušavaju i da se dodvore nekim političarima iz DOS. Nude im usluge, novac, čak i da kompromituju njihove političke protivnike. Kriminalci koji su dobro radili za vreme Slobodana Miloševića, sada pokušavaju da **pretrče** u DOS, ne bi li dobili patronat za svoje poslove i zaustave policijski progon na sebe. Kada političari odbiju ponude, mafija izvrši pritisak na policiju i iscenira skandal, posle čega se traži smena ministra policije.
Buhine reči ovih dana dobijaju potvrdu. Ponovo se traži **glava** ministra policije, ako ne uhvati ubice onoga koji je predskazao šta će se dogoditi. Iznova se, međutim, priča o nesposobnosti MUP Srbije, o strategiji borbe protiv organizovanog krimnala. O svemu tome na sastancima je govorio i pokojni general Buha. Po svemu sudeći to ga je i koštalo života.
Ubijen je po takozvanom **beogradskom receptu** po kome su nestajali, kako njegove kolege (potpukovnik Dragan Simić), tako i vođe pojedinih klanova (Goran Vuković, nekadašnji šef voždovačkog ganga). I oružje nije novo. Automatom **kalašnjikov**, pored mnogih kriminalaca, ubijen je i savezni ministar odbrane Pavle Bulatović.

TAČKA NIJE STAVLJENA
ZAŠTO je general Buha morao da umre? Odgovor na ovo pitanje, u ovom momentu, verovatno jedino zna nalogodavac smaknuća. Pomoćnik načelnika Javne bezbednosti nije imao privatni biznis, vile, skupe automobile. Živeo je skromno sa suprugom Božicom i petnaestogodišnjim sinom jedincem, imenjakom. Kada ga je ubica sačekao, ulazio je u službeno vozilo. Buha nije ni bio naoružan.
Sada se mnogi pitaju otkud tolika neopreznost generala policije. Xip MUP Srbije parkirao je u mračnom delu, preko puta Hotela **Jugoslavija**. Od kluba **Žabar**, gde je proveo nekoliko sati, do vozila prošetao je stotinak metara. Kada je stavio ključ u bravu automobila, oko 2.40 sati posle ponoći, ubica mu je neopaženo, prišao s levog boka i zapucao. Nije mu ostavio mogućnost da preživi.
Prema poslednjim informacijama zločinac je iz automata ispalio petnaestak metaka. Deset je završilo u telu policijskog generala. Smrtno ranjen prebačen je u Urgenti centar, gde je izdahnuo rano ujutro (oko 3.55 sati). Iako na samrti Buha je uspeo da izgovori nekoliko rečenica. Hoće li to biti dovoljno da policija otkrije ko je i zašto pucao, ostaje da se vidi.
Ime generala Buhe pridodato je tako krvavom nizu ubijenih policajaca, započetom likvidacijom inspektora SUP Beograd Dragana Radišića 1996. godine. Godinu dana kasnije ubijen je i zamenik ministra unutrašnjih poslova general Radovan Stojičić Baxa. Marta 1999. na meti nepoznatih ubica našao se pukovnik Milorad Vlahović, savetnik u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije, a samo četiri meseca kasnije i potpukovnik Dragan Simić, načelnik OUP Savski Venac...
Mafija tu nije stavila tačku.

NASTAVLJA SE