Ubistvo kuma – prva opomena

DA li je Andrija Drašković bio umešan u smrt Željka Ražnatovića Arkana? Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje, u zavisnosti sa koje strane dolaze. Porodica pokojnog Ražnatovića i njegovi prijatelji u to ne sumnjaju, uz tvrdnju da postoje čvrsti dokazi. Drašković iz zatvora poručuje da mu sve to **pakuju** određeni krugovi, uz pravu medijsku podršku i hajku i da sa tim zločinom nema nikakve veze.
Ime ovog kontroverznog poslovnog čoveka, a neki će reći i kriminalca, od samog početka suđenja za ubistvo Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića spominjalo se kao ključno za razumevanje tog krvavog događaja. Sve su to bila nagađanja dok proces nije počeo. I Mijodrag Gutić, načelnik odeljenja za rešavanje ubistava, rekao je tokom procesa da su postojale indicije da je iste noći sa akterima likvidacije u Loznici viđen i Drašković.
Ipak, prst u njega direktno je uperio bivši načelnik lozničke policije Vojislav Jekić, koga su neke čudne niti vezivale za neke od ključnih aktera trostruke likvidacije - Dragana Nikolića Gagija i Milana Đuričića Mikija. Osim što su iz istog kraja, za ovog policajca se tvrdilo da se družio sa momcima sa one strane zakona, da im je izlazio u susret kad je trebalo da se obave neke **sitnice**, ali i da su mu oni zauzvrat bili važni informatori, čak, možda i nešto više.

SVEDOČENJE JEKIĆA
- VIDEO sam ga u Loznici te noći kad se desio zločin - svedočio je Voja Jekić za **Novosti**, a 7. marta 2001. godine i na suđenju. - Svojim džipom i uz pomoć službene policijske legitimacije, kako mi je ispričao Milan Đuričić nesmetano je omogućio da se ranjeni Dobrosav Gavrić, posle pucnjave u **Interkontinentalu**, prebaci do Loznice.
Na svom džipu, inače poslednjem modelu **mercedesa**, Drašković je imao plava i crvena (treba li reći policijska) svetla! Mnogi su se tokom sudskog procesa, ali i pre i posle toga, pitali odakle takva obeležja jednom čoveku, koji nije pripadnik MUP Srbije (mada se govorilo da radi za Državnu bezbednost), a još se pritom, kako neki tvrde, bavi i mutnim poslovima.
- Đuričić je pričao da su Drašković i general Rade Marković dobri prijatelji - navodio je Voja Jekić svoja saznanja o podzemlju i njihovim čudnim relacijama sa policijom. - To je na neki način meni potvrdio i general Dragan Ilić, koji je doskora bio prvi čovek Kriminalističke policije Srbije. NJemu je general Marković nudio Draškovića za saradnika, ali ga je ovaj odbio uz obrazloženje da **neće da sarađuje sa kriminalcima**.
U Palati pravde se pričalo i da je Drašković, navodno, neposredno posle ubistva u **Interkontinetalu**, umirivao Mikija i Gagija, u Loznici, rečima da se **svakih pet minuta čuje sa generalom Markovićem**. Da li je sa druge strane telefona zaista bio šef tajne srpske policije, ili se Drašković samo pravio važan?
General Radomir Marković ispričao je posle toga da mu Drašković nije **ni prijatelj ni neprijatelj**, da su se upoznali početkom devedesetih na teniskim terenima na Senjaku, ali i da misli kako je ovaj zloupotrebljavao njihovo poznanstvo.

PRIJATELJ SA MARKOVIĆEM
- ČESTO me je zvao iz inostranstva - ispričao je Marković. - Pitao bi me kako sam, šta radim. Valjda je hteo da se pred društvom pokaže kako može da me zove. Jednom mi je, i to 1999, tražio da mu pomognem jer su mu oduzeli vozilo sa crnogorskim tablicama. Uputio sam ga na nadležnu službu.
Drašković je, međutim, pre samo nekoliko dana demantovao da ima bilo kakve veze sa tajnom srpskom policijom, a ponovio je i svoju nevinost u Arkanovom ubistvu, kao i da je u samoodbrani ubio Zvonka Plećića. Iz Centralnog zatvora u Beogradu on je uputio pismo čelnim ljudima srpskog pravosuđa, a povod je bio taj što mu je Vrhovni sud Srbije, nedavno, za ubistvo Surčinca, povećao kaznu sa devet na 12 godina robije.
Drašković, pored ostalog, piše da ga radnici Resora državne bezbednosti redovno ispituju i traže kooperativnost, **a rečeno mi je i da nema tog zatvora u Srbiji u kome ću preživeti duže od godinu dana**.
- Od dana hapšenja izložen sam besprimerenoj medijskoj hajci u režiji meni nepoznatih ljudi i iz razloga koje nisam u stanju da dokučim - piše Drašković. - Pripisuju mi se bezbrojna krivična dela, izvršeni i pokušani atentati, čak i na Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, umešanost u nedozvoljenu trgovinu drogom i duvanom, i to u svetskim razmerama, a u saizvršilaštvu sa raznim ljudima, već prema izboru autora ovih dezinformacija.
Pored Arkana, zli jezici su Draškovića povezivali i sa likvidacijom Zorana Šijana, a od kada je u pritvoru, čak i sa smrću Ražnatovićevog kuma Milana Đorđevića Bombone. Na dušu mu se stavljaju i atentat na lidera SPO u Budvi, navodno je i srpska policija sa tim optužbama poslala depešu crnogorskim kolegama.
Za Draškovića, međutim, nema mira ni u Centralnom zatvoru. NJegov otac Miša, jednom dnevnom listu, rekao je da su do sada dva puta pokušali da mu ubiju sina u CZ:

SPREČEN LINČ
- PRVI linč su mu spremali 15 dana pošto je tamo došao, a drugi posle dva meseca. Spremali su se, lomili šipke od kreveta, pripremali sve da u šetnji njih 27 napadnu Andriju i da ga ubiju. I ne bi se znalo ko je to od njih 27 uradio. Taj plan je otkrila Uprava zatvora i spasila ga. On je premešten. Ali, šta će biti kad bude iz CZ prebačen u drugi zatvor? Plašimo se za njega.
Andriji to nije bio prvi susret sa ubicama. U biznis klubu **Knez** u Nušićevoj ulici 1992. godine ubijen je Momčilo -Moca Dapčević, njegov blizak prijatelj. U momentu kad se Drašković digao da isprati drugara, na njegovu stolicu je seo Dapčević. Kad je ubica utrčao unutra zapucao je pravo u mladića koji je sedeo na tom mestu. Da li je to bila greška zločinca - ne zna se, jer do danas nije uhvaćen.
Pod još nerasvetljenim okolnostima ubijen je i Andrijin kum Todor Gardašević. Zločinac ga je sačekao kod hotela **Jugoslavija** i likvidirao sa šest hitaca. U podzemlju se pričalo da taj čovek nije **mrava zgazio**, ali da je zločin bio svojevrsna opomena Draškoviću.
- Mnogi me ne vole, jer umem da zaradim - objašnjavao je Drašković. - Trgujem naftom, metalima, cigaretama, svime što donosi novac... Sa Arkanom sam imao korektne odnose. Nismo imali poslovne veze ili transakcije. Uzajamno smo se poštovali. Nije bilo svađa, niti gluposti tipa - reketiranja, samim tim nije ni bilo razloga da neko nekog mrzi. Ne znam ko je mogao da isplanira njegovo ubistvo.

(NASTAVLJA SE)