Metak kao moneta

MAFIJA je u Srbiji, ali i u Crnoj Gori iza sebe ostavljala samo grobove. Nije bilo dana, a tako je i sada, da se nije ginulo. Prvu polovinu 2001. obeležile su likvidacije biznismena, čiji su poslovi na samoj ivici zakona, ali i ljudi sa sumnjivim biografijama u čijim su xepovima pronađene službene policijske značke...
Luka Mirković (39), kontroverzni beogradski biznismen, ubijen je 24. aprila dok je sedeo u svojoj dnevnoj sobi i gledao televizijski program. Ubica je prošao dvorište Mirkovićeve velelepne kuće u naselju Medaković i kroz prozor pucao automatom, najverovatnije **škorpionom**. U tom trenutku u domu žrtve bile su i njegove tri ćerke, kao i dve rođake, ali srećom zločinac ih je poštedeo.

METAK U LEĐIMA
UTVRĐENO je da je neposredno pre smaknuća Mirković stigao kući i ušao u dnevnu sobu. Bilo je 23.45 sati. Seo je na trosed i uključio televizor. Kada je, negde oko ponoći, ostao sam - zapraštalo je. Meci su ga pogađali u glavu i grudi. Zločinac je potom trčeći prošao kraj bazena i nestao u mraku.
Ocu je prva pritekla u pomoć najstarija ćerka. Pozvana je policija, Hitna pomoć... Ubrzo su blokirane sve okolne ulice, ali egzekutor nije pronađen.
- Ubijen je mučki - govorili su Mirkovićevi prijatelji. - Nije bio kriminalac. Nikada ni mrava nije zgazio. Svi poslovi su mu bili legalni. Držao je butik u centru i nekoliko trgovinskih radnji.
Da li je Mirković poslovao legalno ili ne za širu javnost i nije toliko bitno. O tome je trebalo da vode računa nadležni organi. Ipak, iz ko zna kojih razloga on je nekoliko puta bio na meti likvidatora. Poslednji put, četiri godine pre smrti, ranjen je sa dva hica u leđa, od kojih jedan nije ni izvađen, jer se zaglavio u kičmi. Posle oporavka, otežano je hodao i to uvek uz pomoć štapa, koji je kraj njega bio i u trenutku kad je ubijen.
Za Mirkovića se pričalo da je bio u veoma dobrim odnosima sa Mišom Nikšićem, koga je, takođe, nepoznati napadač ubio 11. jula 1995. godine ispred kafića **Mig** na Zvezdari (tada je poginuo i Petar Kotoranin). Navodno, posle Nikšićeve smrti, većinu poslova preuzeo je njegov prijatelj Luka. Kao veliki ljubitelj sporta, finansijski je pomagao jednom sportskom klubu.
Upućeni u beogradske poslove tvrdili su i da je Mirković poslovno sarađivao sa pokojnim Željkom Ražnatovićem Arkanom i Milenkom Mandićem Mandom, takođe, nasilno umorenim. Navodno, imao je bliske veze, ne samo lične već i poslovne, i sa Vasom Pavićevićem (likvidiran u svom automobilu u blizini Budve), koga je štampa nazivala **kraljem crnogorskog podzemlja**. Sa Pavićevićem i Jugom Vučinićem (treba li reći da je i ovaj čovek likvidiran pod nerasvetljenim okolnostima)bio je u biznisu oko kazina. Mnogi sada tvrde da ga je upravo taj posao i koštao glave.

JAKE VEZE
SEDAM dana kasnije, 30. aprila, oko 14 sati, na Dedinju je ubijen Milan Rajković (45). On se, neposredno pre zločina, dovezao svojim automobilom **mercedes E290** i parkirao preko puta nove zgrade Pink televizije. Svratio je u obližnju prodavnicu **Ce marketa**, a posle kupovine, na ulici su mu prišla dvojica momaka.
Istog trenutka nemaskirani dvojac izvadio je pištolje i zapucao. Hici su bili precizni. Gotovo desetak metaka pogodilo je Rajkovića u glavu i grudi. Ubice su zatim kolima pobegle sa mesta zločina.
Tokom uviđaja policija je kod žrtve, koja je inače imala prijavljeno prebivalište u Beogradu, pronašla službenu legitimaciju i značku MUP Crne Gore. U Rajkovićevoj torbici nađena je i veća količina maraka. Interesantan je podatak da je SUP Beograd odmah došao do saznanja da je Rajkoviću tri godine ranije crnogorska policija oduzela legitimaciju, ali pod kojim ju je okolnostima ponovo dobio niko nije hteo da kaže. Bilo je nejasno i šta je radio u tamošnjem MUP.
Rajković je u Beogradu imao nekoliko lokala, i to u prestižnom tržnom centru **Siti pasaž**, a zidao je i kuću na Dedinju. Svojevremeno je bio i uhapšen, ali se ubrzo obreo na slobodi. On i još jedan Jugosloven, koji je još od tada u bekstvu, vezivani su za mutne radnje u nekoj austrijskoj firmi. Ipak, najveći deo poslova Milana Rajkovića bili su usmereni ka Crnoj Gori i Sloveniji.
Tvrdilo se da je u veoma bliskim, pa i rođačkim, vezama sa nekim funkcionerima crnogorske vlasti, kao i sa Milom Đukanovićem lično. Osim toga, bio je i blizak saradnik Radojice Nikčevića, vlasnika Stambene zadruge **Šumadija**, koga je nepoznati zločinac ubio 1993. godine, takođe na Dedinju.

HLADNO ORUŽJE
OVAJ Beograđanin, sa značkom crnogorske policije, bio je prijatelj i sa Arkanovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom, ubijenog samo mesec i po dana ranije. Tvrdi se da su imali i zajednički biznis. Navodno, poslovne relacije Rajkovića su vezivale i za Andriju Draškovića, koji trenutno u zatvoru izdržava višegodišnju kaznu zbog ubistva Surčinca Zvonka Plećića Pleće.
Mesec i po dana kasnije u Žarkovu je likvidiran Saša Janjušević (30). Dok je bio u svom BMW presreli su ga napadači u **mercedesu** i **golfu**. Potom je otvorena unakrsna vatra u kojoj ovaj mladi čovek nije imao šansu da preživi. Janjušević je bio dobro poznat beogradskoj policiji, uglavnom zbog razbojništava.
Neposredno pred smrt je bio uhapšen jer je u blizini novobeogradskih splavova presretao ljude i otimao im zlatni nakit, novac i sve vrednije stvari. U tim pljačkama koristio je bejzbol palicu i nož. U podzemlju se tvrdi da je u tim **pohodima** napao i prijateljicu jednog **opasnog momka**. Sumnja se, da je možda zbog toga i ubijen.
Slične likvidacije te, 2001. dešavale su se i u Požarevcu, Čačku, Valjevu... Dragan Živković Fiškal smrtno je ranjen 14. marta u blizini svoje kuće u Požarevcu. Napadnut je dok je bio za volanom svog **mercedesa**, a ubice su pucale iz drugog vozila u paralelenoj vožnji. I njegov mlađi brat Zoran ubijen je pod sličnim okolnostima. Navodno, obojica su stradala zbog biznisa.
U selu Trnava kod Čačka 18. marta likvidiran je Radoslav Planić i to hicima kroz prozor lokalnog šahovskog kluba. Na Planića je i ranije pucano, a neko je svojevremeno bacio i bombu na njegovu kuću.
Ubistvo Gorana Gvozdenovića, 2. juna, u Valjevu, jedno je od najsvirepijih zločina u Srbiji. Ubice, dvojica ili trojica, sačekale su ga usred noći u ulazu zgrade gde je živeo i izmasakrirale mačetama. O motivima, kao i kod gore navedenih slučajeva, samo se nagađa.
Nijedan od ovih zločina nije rasvetljen.


NASTAVLJA SE