Opasno oko fudbala

GODINAMA pre nego što će surovo završiti na beogradskim ulicama, mnogi **opasni momci** karijeru su sa one strane zakona zaključivali kupovinom nekih od nižerazrednih sportskih klubova. Novac zarađen nelegalnim poslovima ulagali su u svoju, bar se tako činilo, veliku ljubav - fudbal.
Posle burne mladosti, u jednom momentu većina njih poželela je mirnije dane. Prava bogatstva davali su za najpopularniju sporednu stvar na svetu. **Nevernim Tomama** objašnjavali su da im je želja da decu povuku sa sve nesigurnijih ulica, prebace ih na zelene terene i njihovu nesputanu energiju kanališu u sport.
Ipak, pojedinci su u fudbalu videli i mogućnost da **operu** nezakonito stečen novac, ali i da još više povećaju bankovne račune. Kraj devedesetih godina, međutim, kao i početak novog milenijuma, obeležiće i krvave egzekucije vlasnika, uglavnom malih fudbalskih klubova. Gotovo nijedan od tih zločina nije rešen. I dalje se nagađa da li ih je glave koštala lopta ili su ih, pak, stigle aveti prošlosti.

**GLUVI** MECI
BRANISLAV Trojanović Trojke (48), vlasnik Fudbalskog kluba **Zvezdara**, ubijen je ranih jutarnjih sati 21. jula 2001. godine ispred svog doma na Zvezdari. Izašao je iz kuće nešto pre pet sati. Samo što je seo u automobil **pežo**, inače vlasništvo rentakar agencije, i stavio ključ u kontakt-bravu - odjeknuli su hici.
Zločinac je pucao iz pištolja sa prigušivačem. Ispalio je osam metaka, od kojih polovinu Trojanoviću u glavu. Vlasnik **Zvezdare** na mestu je ostao mrtav, dok je likvidator sa mesta zločina pobegao automobilom u kojem ga je čekao saučesnik. Telo ubijenog pronašao je neko od prolaznika i pozvao policiju.
Trojanović je tog kobnog jutra žurio na aerodrom. Trebalo je da odleti u inostranstvo i završi neke ranije ugovorene poslove.
- Bane je živeo u nekoj sasvim drugoj sferi života, nikad se nije bavio sumnjivim poslovima - pričao je posle tragedije njegov brat Dragan. - Radio je samo za svoj sport, klub i igrače. Nije mu se potkrala greška da tokom rata trguje naftom, cigaretama, kafom... Bane je u klubu sve postigao sam. Nikog nije vukao za rukav da ulaže u **Zvezdaru**. Planirao je da na leto 2002. otvori velelepni stadion sa 12.000 sedišta. Za to, međutim, trenutno nije imao novca. Zbog toga je i krenuo na put, kako bi ispitao mogućnost oko transfera nekih igrača, čime bi se i finansirala izgradnja stadiona.
Bliski saradnici, igrači, ali i dobar deo sportske javnosti za Trojketa su imali samo reči hvale. Tvrdili su da se radi o **najplemenitijem i najboljem čoveku na ovim prostorima**, koji se prema svojim momcima postavljao kao otac pa i kad bi gubili utakmice. Svi su se pitali kome je takav čovek mogao uopšte da smeta?!
Policija je, sa svoje strane, tokom uviđaja, a i kasnije, pokušavala da pronađe tragove zločina, ali i motive koji će je dovesti do ubice i nalogodavaca. Trojanović je, pored fudbalskog kluba, posedovao i piceriju **Klub 42**, piceriju i restoran **Mis**, bio je suvlasnik kockarnice **Taš**... U svet lopte ušao je 1992. godine sa kumom Miodragom Mišom Nikšićem.

SOLISTA IZ PODZEMLJA
VLASNIK **Zvezdare** do 11. jula 1995. godine bio je Nikšić. Tog dana, pod još nerasvetljenim okolnostima, on je ubijen sa Petrom Kotoraninom ispred kafića **Mig** na Zvezdari. Zločinac nije pronađen, a upravljanje klubom preuzeo je Trojanović. Posle smrti svog kuma, Trojke je gotovo celog sebe davao za **Zvezdaru**. Napravio je izuzetan sportski kolektiv iz kog je iznedreno nekoliko vrhunskih igrača. Za sedam godina ovaj klub je iz Beogradske zone uspeo da uđe u Prvu saveznu ligu. Budući stadion trebalo je da ponese ime **Miodrag Miša Nikšić**.
Trojanović je rođen na Zvezdari. Kao većina nestašnih mladića u to vreme, i on se dokazivao pesnicama u organizovanim tučama. Družio se sa LJubom Zemuncem, Đorđem Božovićem Giškom... **Karijeru** je nastavio u inostranstvu, a zli jezici su govorili da je **radio** provale. O njemu se pričalo kao o **solisti** - čoveku koji je voleo sve sam da odradi.
U podzemlju se šuškalo da su ga evropski policajci nekoliko puta hapsili, a tamošnji sudovi mu presuđivali. Navodno, početkom devedesetih godina uleteo je, sa još nekim ljudima, u **kombinaciju** iz koje je izašao **teži** za više miliona maraka. O tom **poslu** se vrlo malo zna i uglavnom se nagađa.
Ubrzo posle toga počinje njegov uspon u Beogradu. Otvara restorane, butike, kazina... Za Trojanovića se pričalo da je bio blizak i sa Lukom Mirkovićem, ubijenim samo nekoliko meseci ranije. Trojketovo ime vezivalo se i za nekrunisanog kralja crnogorskog podzemlja Vasu Pavićevića, likvidiranog nekoliko godina ranije na putu iz Bara za Budvu... O njemu se pričalo kao o izuzetno bogatom i imućnom čoveku.

KOBNA LOPTA
KADA je stao na **crtu** zločincu, Trojanović nije bio naoružan. Oko sebe nije imao nijednog telohranitelja. Smatrao je da su dovoljna zaštita brojni drugovi, ali da mu i ne preti nikakva opasnost. Ipak, on je bio šesti vlasnik nekog fudbalskog kluba čija je uspešna karijera u poslednjih šest godina prekinuta hicima nepoznatog zločinca.
Prvi na toj crnoj listi bio je njegov kum Miša Nikšić. Nedugo zatim, u Novom Beogradu rafalima iz automata ubijeni su Jusuf Bulić Jusa i Petar Vujičić. Jusa je bio vlasnik FK **Železnik**, a Vujičić direktor njegovog kluba. Početkom 2000, takođe u Novom Beogradu, likvidiran je i Radoslav Trlajić Trlaja, vođa tamošnjeg klana i vlasnik, odnosno predsednik FK **Bežanija**.
Željko Ražnatović Arkan, vlasnik jednog od najuspešnijih klubova, u prvo vreme malog, kluba **Obilić**, kao i gore navedeni, nasilno je umoren. Njegove se ubice, doduše, znaju, ali ne i naručioci krvavog čina. Ipak, do danas je ostalo nejasno da li su svi oni likvidirani zbog fudbala (što je malo verovatno) ili, pak, zbog svog biznisa.
- Za neke igrače prodate u inostranstvu gazde su dobijale i po nekoliko miliona maraka - tvrde upućeni. - Sport je postao i te kako unosan biznis.
Nesporno je da su gotovo svi ubijeni vlasnici fudbalskih klubova od nižerazrednih ekipa, za kratko vreme, napravili timove vrhunskih fudbalera, sagradili stadione, stvorili posebna sportska carstva vredna milione dolara... NJihov posao sada su nastavili najbliži - supruge, deca, braća...
Primeri svedoče da je lopta za mnoge bila kobna. Ali, verovatno, ne samo ona.


(NASTAVLJA SE)