Velike greške Srba

Piše: Risto GRĐIĆ

RAZMIŠLJAJUĆI o problemu odnosa između pravoslavnih i Muslimana došao sam do sledećih zaključaka:

1) Islamski narodi su najkonzervativniji narodi na svetu. Od Indije do Tunisa živi danas ogromna masa islamskog življa, koja tvrdokorno čuva svoje tradicije i suprotstavlja se novim idejama, čuvajući svoju veru i stare običaje.

2) Islamska ideja je mnogo jača od svake nacionalne ideje. Musliman se dobro snalazi u svakoj muslimanskoj sredini, a svaka nemuslimanska sredina mu je i strana i tuđa. Islamska religija je mnogo dublje prožela svoje pripadnike nego ma koja druga religija svoje. Nije nikakvo čudo što su Hitler i Pavelić za vreme Drugog svetskog rata doveli u Sarajevo jerusalimskog muftiju, jer su znali da je njegov upliv jači na naše muslimane od upliva vlade u emigraciji. Nisu retka iseljavanja u Tursku muslimana iz Bugarske, Grčke pa i naše zemlje. Za vreme balkanskih ratova svi naši muslimani želeli su pobedu turskog oružja. Vrlo mali broj nacionalno svesnih muslimana suprotstavljao se tome, ali taj broj nikada nije imao znatnijeg upliva na mase. Svest o poreklu nadjačana je islamskom svešću.

NARODI PRED ISPITOM

3) MI Srbi o svemu ovome nismo vodili nekakva računa i od Muslimaana smo tražili da postanu Srbi, da isto kao i mi misle i osećaju, kao da se osećajima može diktirati. Mi smo hteli da im **Gorski vijenac**, Sveti Sava, **Boj na Kosovu**i narodna pesma u kojoj se seku turske glave budu isto tako dragi kao i nama. Mi smo ih zvali na svetosavske zabave i očekivali od njih da zajedno sa nama uživaju gledajući komade **Krst i kruna**, **Boj na Kosovu** i sl. Mi smo osuđivali njihovu zatucanost i verski fanatizam, a svoju zatucanost i svoj kult Sv. Save nismo videli.

4) Razapeti između srpskog i hrvatskog šovinizma, i Muslimani su išli linijom najmanjeg otpora. U većini: lagali su i jedne i druge, ili su se opredeljivali prema datoj situaciji, prema interesu, prema raspoloženju ili neraspoloženju, a ne prema dubokoj svesti.

5) Svaki razuman čovek želi svojoj zemlji mir, napredak,
jačanje i snaženje. Kod nas Srba su državotvornost i konstruktivnost naročito razvijeni. Mi volimo svoju državu, pa kakava je da je, ma kako da se zove, ma kakva da joj je zastava i ko njom upravlja. Kod Hrvata nije taj slučaj. Oni su svoj nacionalizam otkad postoji razvijali u negaciji. Kad je propala Jugoslavija jednako su se radovali Alojzije Stepinac, Ivan Meštrović i Mladen Lorković, a Gustav Krklec, najrazmaženiji pesnik u Beogradu, jednostavno je prešao u Zemun da postane urednik ustaškog **krugovala**. Dakle i verski fanatici, i narodni umetnici i književnici, bili su u tom momentu na istoj liniji sa ustaškim ministrima. Jugoslaviju su lako prežalili, dok je srpski i crnogorski seljak za njom plakao. Činjenica da Hrvati ni danas ne mogu da zavole ovu državu zadaje brige i nagoni na razmišljanje. Ko zna kakve se promene u čitavom svetu spremaju i pred kakav će ispit, jednog dana, biti postavljeni naši narodi?

6) Jugoslavija, ovakva kakva jeste, konvenira našim muslimanima više nego ikom. Zadnja islamska oaza u Evropi, brojno jaka i kulturno osnažena, ima sve uslove za samoodržavanje. U svakoj nesreći ili podeli Jugoslavije, Muslimani bi bili ugroženi isto kao i Srbi, zato im je zajednički interes da čuvaju postojeću zajednicu od svake sile koja bi je ugrožavala.

ISTOK - ZAJEDNIČKA OSOBINA

7) AKO bi, ipak, pod pritiskom spoljnih ili unutrašnjih prilika, došlo do cepanja ili reorganizacije Jugoslavije, Muslimanima je stoprocentni interes da idu sa Srbima. U Jugoslaviji na 18 miliona stanovnika ima oko dva miliona Muslimana, a u Srbiji s Bosnom na deset miliona stanovnika bilo bi dva miliona Muslimana. Dakle, zajednica sa Srbijom konvenira im, donekle i po nevolji, bolje nego Jugoslavija, jer bi u njoj imali bolji procentualni odnos i predstavljali jaču snagu.
Kad bi sotona povampirio Pavelićevu NDH, Muslimani bi imali više razloga da se protiv nje bore i od samih Srba. Srbi bi u takvoj tvorevini predstavljali jaku snagu, a potlačeni su mnogo jači nego kad u su na vlasti, dok bi Muslimani Jugoslavije bili pocepani na Istok i Zapad.

8) Tu dolazim na onu duboku misao mitropolita Petra, da se ni mi ni Muslimani ne možemo odvojiti od Istoka.

U povezanosti sa Zapadom i nestrpljivim katolicizmom, muslimani bi se izgubili možda već u drugoj generaciji. Borbi s katoličkom crkvom oni bi bili dorasli. Danas je svestan svaki Musliman da je Pavelić uspeo da dokusuri Srbe, Muslimani bi odmah bili na redu. To su videli i oni muslimani koji su, kao orijentisani Hrvati, pozdravili osnivanje NDH. Rezolucije sarajevskih, banjalučkih i mostarskih Muslimana, upućene 1941. u Zagreb, jasno pokazuju da su Muslimani uvideli šta im se sprema.

ZLOTVORI NISU STRADALI

U POVEZANOSTI sa Zapadom i mi Srbi doživeli smo svoju tragediju. Ko zna kakva bi bila naša sudbina da smo 1918. bili okrenuti drugačije. Nasurpot tome, od pravoslavlja Muslimanima ne preti nikakva opasnost, jer ono u svojoj istoriji nikad nije težilo da se širi ognjem i mačem. I u istoriji Bosne bilo je slučajeva katoličkog prozelitizma (Fata Omanović i dr), a pravoslavnog nikad. Kad su Crnogorci 1912. osvojili nove krajeve sa muslimanskim življem, došli su Muslimani, zajedno s hodžom, i izjavili svoju pokornost i spremnost da se vrate u pradedovsku veru. Rečeno im je da se to od njih ne traži i svoju veru mogu i dalje slobodno ispovedati. Nemili slučajevi 1941. kad su četnici u Foči, Bileći i Višegradu pobili mnogo nevinog muslimanskog življa, ne mogu se pravdati, ali se moraju razumeti.

Za Srbe je bilo veliko iznenađenje i razočaranje kad su mnogi Muslimani prišli ustašama i zajedno sa njima počeli da čine zlodela. Nisu to bile barabe i poslednji ološ, nego često najugledniji Muslimani u pojedinim mestima. U Gacku su ustašku zastavu razvila braća Hamid i Smajo Dilić, u Avtovcu je jedan od kolovođa bio najbogatiji trgovac Mustafa (Mumo) Hasanbegović. U Gacko su došle svega tri ustaše sa strane, ali su oni za dva sata imali čitavu vojsku ustaša od gatačkih Muslimana. Za tren oka oni su strpali u zatvor, a zatim mučki pobili sve uglednije gatačke Srbe, na čelu sa vazdašnjim muslimanskim prijateljem i zaštitnikom Spasojem Bukvićem. Po raznim jamama trulilo je preko 200 leševa nevinih ljudi, pobijenih skoro isključivo od gatačkih Muslimana ustaša.

Je li onda čudo što je reakcija sa srpske strane bila strašna i što je tom prilikom pobijeno mnogo nevinih Muslimana? Da tragedija bude veća, ginuli su baš onde gde su bili najamnje krivi. Glavni zlotvori i organizatori: Alija Šuljak iz Trebinja i Hasan Čustović iz Gacka su se izvukli, a stradali su nevini.

Neka bi Bog dao da ovi mučenici, i s jedne i s druge strane, budu zadnje žrtve položene u temelje ove zemlje.

Nastavlja se