Junaci u plavom

Piše Predrag Mrmak
ISPRAĆENA sa tihom strepnjom preko Atlantika, košarkaška reprezentacija Jugoslavije bila je pomalo i sama kriva što se opštenarodni optimizam na trenutak presekao strahom. Debakl na turniru u Beogradu podgrejao je slutnje da će nam se u Indijanapolisu u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je izmišljena košarkaška lopta i koš, desti nešto loše. Na sreću, nije !
Plavi su put ka petom svetskom zlatu, čime su postali apsolutni rekorderi svetskih prvenstava, krenuli utakmicom 1. kola u A grupi protiv Angole. Afrikanci su bili lak zalogaj za startnu petorku: Drobnjak, Tomašević, Gurović, Bodiroga, Jarić.
Rezultat koji je na kraju meča **sevnuo** sa semafora - 113:63 dao je navijačima krila. Selektor Pešić uveo je u igru sve košarkaše, a već na ovoj utakmici Predrag Stojaković je najavio da će biti najbolji strelac branioca titule. Vujanić, Radmanović, Divac, Rakočević i Koturović propisno su izrešetali mrežu Afrikanaca. Jedino se Čabarkapa nije upisao u strelce iako je bio četiri minuta na parketu. Na startu turnira pobeda od 50 poena razlike. Kakav početak.

PORAZ KAO SENZACIJA
DRUGI dan Svetskog prvenstva i potpuno druga priča. Mi na jednoj, Španci na drugoj strani parketa. Nervozan početak, Litvanac Brazauskas i Dominikanac Mercedes sviraju šta treba i šta ne treba. Na kraju poraz - 69:71. Iako smo se nekoliko puta vraćali iz ambisa, bili na korak od trijumfa, iako je kapiten Bodiroga imao šut za produžetak nekoliko sekundi pre kraja utakmice. Umesto da bude junak, ispao je tragičar. Kasnije, u finalu, sve je ovo naplatio.
Plavi su jedva prespavali noć posle poraza od **crvene furije**. U 3. kolu namerili smo se na Kanađane. Mučili smo se sa američkim komšijama sa severa punih 20 minuta. Onda je krenuo Stojakovićev šou. Ubacio je Kanađanima na kraju 23 poena i bio tvorac trijumfa koji je trebalo da označi povratak plavih u kolosek pobeda.
Ali nije. Posle dana odmora, u prvoj utakmici drugog kruga takmičenja desio nam se Portoriko. Protivnik tvrđi od oraha. Jedva vidljivo na mapi sveta, ovo ostrvce smešteno ispod Amerike poslalo je na Svetsko prvenstvo reprezentaciju velikog znanja i energije. Imali su malo navijača u Indijanapolisu, ali je prvi put na velikim takmičenjima viđena čudna slika. Svi igrači sa klupe i kompletan stručni štab bili su velika navijačka grupa. Glasni, ponekad čak i toliko preglasni da su arbitri Kazaro i Homsi morali da ih silom stišavaju.
Negde pred kraj utakmice, kada nam se učinilo da će plavi dobiti i ovu utakmicu, desila se stara priča. Protivnik pogađa, mi promašujemo, lopta beži iz ruku. Poraz od 85:83 bio je prva velika senzacija na Svetskom prvenstvu. Svetislav Pešić, koji je već bio nervozan zbog probema sa neposlušnim Radmanovićem, krivce za poraz od Portorika video je među novinarima. Naša posla...
Ceh je već sledećeg dana platio Brazil. Plavi su **karioke** lako preslišali sa 90:69. Najbolji strelac utakmice ponovo je bio Stojaković sa 19 poena. Probudio se i Milan Gurović (15 poena), koji je bio jedan od Pešićevih ljudi za specijalne zadatke.
U šestoj utakmici na Svetskom prvenstvu na nas su naleteli Turci. I odbili se kao od stene. Finalisti prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva ukrstili su koplja ovog puta na mnogo značajnijem takmičenju.
Turci nisu ličili na sebe, ali zato Jugoslavija jeste. Od prvog do poslednjeg napada na utakmici videlo se da ćemo stići do sigurne pobede koja je posle svega bila izražena rezultatom 110:78. Gurović, Koturović, Tomašević, Bodiroga i Rakočević su se u listu strelaca upisali dvocifrenim brojkama. Utakmicu je kao prvi arbitar sudio ponovo Rejnaldo Mercedes iz Dominikanske Republike. Zapamtite ovo ime! Odmah posle meča naši su nestrpljivo čekali rivala u četvrtini finala. To je trebalo da bude poraženi iz duela Argentina - SAD.

IZ PRODUŽETAKA U - ISTORIJU
I BILI su baš Ameri. Posle istorijske pobede **gaučosa** protiv drim tima, koji je izazvao opštu euforiju u Indijanapolisu, ali i ogorčenje domaće javnosti, na redu smo bili mi. Od starta utakmice smo pokazali zube najskupljoj ekipi na turniru. NBA zvezde su bili blede senke u prvom poluvremenu (40:36 za plave). Treću četvrtinu ekipa DŽordža Karla dobila je sa 22:12 i Pešićeva kola su krenula nizbrdo. Vodili su Ameri i sa deset razlike, a onda su ručnu povukli Gurović, Divac, Stojaković i Marko Jarić. U penal završnici Marko je pogodio četiri zlatna slobodna bacanja, ostatak ekipe je odigrao odbranu iz najboljih košarkaških udžbenika i pobeda od 81:78 je došla kao melem na sve dotadašnje rane, nesporazume, sitne i krupne probleme. Pobedili smo tim snova!
Baškarli smo se na talasima velikog trijumfa, jer je 6. septembar, dan posle velike pobede, bio slobodan. U subotu 7. septembra **Konseko fildhaus** je bio mesto nove drame. Umesto da lako preskočimo Novi Zeland, morali smo da ga zaobilazimo u preširokom krugu. Muka živa... Na poluvremenu 48:39 za košarkaše koji su ratničkim plesom **haka** pokušali da zaplaše sve u dvorani. Nisu uspeli. Koturović, Bodiroga, Divac i Jarić ponovo su bili junaci duela koji nas je odveo u finale, pravo na Argentince.
Finale... navikli smo da igramo ovakve utakmice. Navikli smo i navijače da pobeđujemo u ovakvim utakmicama. Argentinci su nam 38 minuta držali čas i kidali živce. E, onda je kapiten Dejan Bodiroga uzeo stvar u svoje ruke. U dramatičnom finišu pogodio je dve trojke, sigurno izvodio slobodna bacanja. Divac umalo da bude tragičar šampionata pošto je šest sekundi pre kraja promašio dva bacanja za pobedu. Hugo Skonokini se stuštio ka našem košu u napadu za trijumf. Bio je duelu sa odbranom plavih. Pomenuti Rejnaldo Mercedes je ostao nem... Odosmo u produžetke, a posle njih u istoriju. Jugoslavija je peti put postala prvak sveta.

Nastavlja se