Strah od šampiona

Piše: Nedeljko Iljukić
PLAVI su o sebi rekli dovoljno na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu. Ko nije verovao u Svetislava Pešića i njegovu plavu kaznenu ekspediciju sada sigurno veruje. Ko je, sa manje ili više razloga, sumnjao u peto svetsko zlato, sada mora da zaćuti pred novim-starim šampionom.
To što je među našim navijačima bilo sumnji u uspeh plavih, možda je na kraju najviše zabolelo Divca, Bodirogu i društvo. Mnogo im je lakše palo nagađanje, prognoziranje i busanje u grudi onih koji su u Americi jedva čekali da im skinu skalp.
Videćete šta su sve treneri i igrači naših rivala pričali u Indijanapolisu pre, za vreme i posle 14. prvenstva sveta.
Plavi su počeli sjajno, utakmicom protiv Angole, a hladan tuš okupao nas je već u drugom kolu protiv Španije. I odmah, posle meča u **RCA Domu** koji smo izgubili posle velike drame i promašaja kapitena Dejana Bodiroge u poslednjem napadu, videlo se koliko sportski duh ponekad može da bude uzak. Na konferenciji za štampu bio je tih Svetislav Pešić, ali je zato blistao njegov španski kolega Havijer Imbroda.
- Priznajem, plašili smo se Jugoslavije pre starta Svetskog prvenstva. Sada, kada smo je već na startu savladali mogu da kažem samo ovo: Nama u Španiji je već bilo muka od preglasnih prognoza kako će u Americi igrati samo dva tima i kako svi samo čekaju finale u kojem će se sastati Sjedinjene Američke Države i Jugoslavija. Eto, Španija je već pobedila Jugoslaviju i mislim da smo već učinili veliki korak. Baš bih voleo da sada vidim prognozere koji su nas ubeđivali u moć Amerike i Jugoslavije - bez daha i dlake na jeziku **zasiktao** je Imbroda.
Upamtite ovu izjavu, videćete na kraju kako je bilo zanimljivo tragati za njenim pojašnjenjem...

JUGOSLOVENI - POBEĐUJU!
MNOGO korektniji od samouverenog i, što bi Svetislav Pešić rekao, **napuvanog** Španca bili su ostali treneri koji su doveli svoje ekipe na skup najjačih reprezentacija sveta. Svi, pa i DŽordž Karl, trener američkog drim tima koji je s pravom slovio za najskuplji i najmoćniji sastav koji je trebalo da se lako prošeta do finala. Trebalo je, ali nije.
- Izuzetno cenim jugoslovensku košarku. Nije uopšte čudo što sve više stranaca u NBA ligu stiže iz Evrope, a najmanje je čudo što je među evropskim igračima najviše onih iz Jugoslavije. Vi praktično imate NBA petorku - rekao je Karl, shvativši da Divac, Stojaković, Drobnjak, Radmanović i Jarić mogu da se ravnopravno nose sa svakim protivnikom. Potera NBA **skauta** za Koturovićem, Rakočevićem i Gurovićem samo je još jednom dokazala da vredimo i više nego što mislimo.
Koliko stvarno vredimo? Pitali smo i Stanislava Jerjomina, selektora Rusije koja je, posle Litvanije, najbolji izdanak sovjetske škole košarke i od koje smo decenijama učili velike lekcije.
- Vi Jugosloveni ste u evropsku i svetsku košarku uneli nešto za čim ostatak planete još traga. Umete da igrate utakmice posle kojih protivnik izalazi obavezno pognute glave. Bez obzira da li pobeđujete sa 50 razlike ili sa pola koša razlike. Jugosloveni, po pravilu, rade ono što navijači najviše vole. Pobeđuju!
Tako je govorio Jerjomin, koji je pre tri dana podneo ostavku. Više nije selektor Rusije. Koliko je jugoslovenska škola košarke cenjena u velikom ruskom prostranstvu možda najbolje govori i sledeći podatak: Dušan Ivković je nedavno postao trener moskovskog CSKA, nekadašnjeg moćnog i bogatog armijskog kluba. Podatak za divljenje je da je Ivković prvi stranac u istoriji sovjetske i ruske košarke koji je seo na klupu jednog domaćeg kluba.
Hulio Toro, selektor Portorika, je u Indijanapolis došao na štakama. Nekoliko dana pred start Svetskog prvenstva slomio je desno nogu. Umesto da sedi na klupi, stajao je sve vreme pored aut linije i energično vodio utakmice. Jedino on nije mogao da skače od sreće kada su nas Portorikanci, u prvoj velikoj senzaciji SP pobedili, ispratili očajne u svlačionicu.

PLAVA OLUJA
- URADILI smo veliku stvar, ali ostalim ekipama na šampionatu bih preporučio da se mnogo ne raduju posle ove pobede. Pretpostavljam da će Jugosloveni već nekako naći način da se vrate u život - rekao je Toro posle utakmice.
Odmah posle te utakmice i naši su rekli svoje. Selektor Pešić se malo ljutio na novinare koji su navodno uneli zao duh u reprezentaciju, a kapiten Dejan Bodiroga je uradio najpametniju moguću stvar u tom trenutku: organizaovao je sastanak sa ostalim reprezentativcima. Iza zatvorenih vrata u hotelu **Embasi Sjuit**, bez prisustva stručnog štaba i čelnika Košarkaškog saveza Jugoslavije.
Koliko je sastanak urodio plodom videli su odmah posle toga svi sledeći rivali.
Trener Novog Zelanda Tab Boldvin je imao prilike da sprema svoj tim za polufinale Svetskog prvenstva. Namerio se na Jugoslaviju.
- Priznajem, pre utakmice smo mislili da smo potpuni autsajderi u ovom duelu. Kako je meč tekao, ambicije su nam rasle. Ipak, upali smo u pravu oluju u drugom poluvremenu. Moraćemo još mnogo da radimo da bismo stigli Jugoslaviju. Jedino što me raduje jeste činjenica da je posle višegodišnje vladavine pao američki drim tim. Sada ostatak sveta stoji u redu i čeka pad Jugoslavije. Desiće se, valjda, i to jednog dana - nagađa Boldvin.
Dok ne dođe taj dan, mi uživamo u lepoti pobede. Odmah posle finala, skoro panično smo u publici tražili Havijera Imbrodu, selektora Španije. Bili samo u društvu nekoliko samouverenih prognozera koji su pogrešili samo u jednom: Jugoslavije nije igrala finale sa Amerikancima. Tamnoputog ćelavka nije bilo **ni od korova**. Valjda je bio na treningu sa **furijom**. Moraće da rade još najmanje godinu dana. Vidimo se u Švedskoj 2003, pa u Atini 2004. i naravno u Beogradu 2005. godine.

NEKA ČUDNA MOĆ
PANIKA među organizatorima Svetskog prvenstva u Indijanapolisu, nekoliko minuta pre početka finalnog duela između Jugoslavije i Argentine, svedočila je da u **Konseko fildhaus** stiže neko mnogo važan. Tog dana je u Indijani bio predsednik SAD DŽordž Buš, ali on je očigledno imao preča posla u animiranju nacije koja se mesecima sprema za napad na Irak.
Na finale je stigao Dejvid Štern, komesar NBA lige koji je u ovoj velikoj organizaciji, upravo ono što je Buš kada uđe u Kongres ili Belu kuću. Gazda. Štern je duel između Jugoslavije i Argentine gledao u društvu Borislava Stankovića iz jedne od luksuznik loža u **Konseku**.
- Evropska košarka je postala neka vrsta fenomena za nas Amerikance, a jugoslovenska košarka je još jednom dokazala da joj nema premca. Znam da je velika stvar za vas i činjenica da ste na putu do novog zlata savladali i drim tim. Nama sada ostaje da tražimo razloge i pravimo analize. Ovo je veliki udarac za naciju koja je izmislila košarku i organizaciju koja je najmoćnija na svetu - bio je više nego slikovit Dejvid Štern.

Nastavlja se