Zapad protiv Srba

Piše: Jevgenij PRIMAKOV
ISTOVREMENO su započele paralelne misije - američka na čelu s Ričardom Holbrukom i Robertom Gelbardom i ruska na čelu sa Nikolajem Afanasjevskim. Paralelna **šatl** putovanja u Beograd i Prištinu, ali uz dosta tesnu saradnju, donela su plodove. Milošević i Rugova dogovorili su se 15. maja u Beogradu da pregovore o političkom rešenju kosovskog problema započnu delegacije predstavnika srpskog i jugoslovenskog rukovodstva i albanske zajednice na Kosovu.
Na sastanku Kontakt-grupe u Birmingemu 16. maja saopštena je namera zapadnih zemalja da suspenduju ostvarivanje prethodne odluke o ekonomskim sankcijama prema Jugoslaviji i Srbiji.
U Prištini je 22. maja održan prvi radni sastanak delegacija dve strane. Ali tačno kroz nedelju dana situacija na Kosovu je ponovo eksplodirala. Ne postoji nikakva sumnja da su eksploziju izazvali albanski gerilci iz tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, koji su pokušali da na nekoliko mesta preseku putni pravac Peć - Dečani - Đakovica i uspostave kontrolu u delu uz granicu sa Albanijom.
Kao odgovor na to, Srbi su preduzeli policijsku operaciju širokih razmera na području zapadnog Kosova. Bilo je žrtava među Albancima i među Srbima, uključujući civilna lica. Znatno se povećao broj raseljenih lica i izbeglica u Albaniju.
Lideri kosovskih Albanaca odbili su dalje učešće u pregovorima.

OPASAN SCENARIO
KAO i u prethodna vremena, televizijske stanice zapadnih zemalja emitovale su snimke srušenih kuća i nesrećnih izbeglica. Javnost je nedvomisleno usmeravana protiv Srba. Takvo raspoloženje predodredilo je činjenicu da je u Luksemburgu 8. juna Savet ministara Evropske unije anulirao prethodnu odluku o suspenziji embarga na strana ulaganja u Srbiju, a krajem juna doneo odluku o zabrani letova jugoslovenskih avioprevoznika u zemlje Unije.
Ministri inostranih poslova zemalja članica Kontakt-grupe doputovali su na sastanak u London 12. juna. Beogradu je predočen niz zahteva - da obustavi sve akcije snaga bezbednosti protiv civilnog stanovništva, da omogući ostvarivanje efikasnog i stalnog monitoringa na Kosovu, da u saradnji sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Međunarodnim komitetom Crvenog krsta (MKCK) doprinese povratku izbeglica i raseljenih lica, da humanitarnim organizacijama i humanitaroj pomoći obezbedi slobodan i neometan pristup Kosovu, kao i da postigne napredak u dijalogu sa rukovodstvom kosovskih Albanaca.
Istaknut je značaj započinjanja misije specijalnog predstavnika aktuelnog predsednika OEBS radi uspostavljanja dijaloga o celom spektru odnosa Jugoslavija - OEBS, uključujući povratak stalne misije te organizacije.
Upravo u to vreme naglasak u ruskom stavu stavljen je na to da se ne dozvoli primena sile NATO protiv Jugoslavije. Opasnost takvog scenarija bila je sve uočljivija, mada smo shvatili da ga nije moguće baš lako ostvariti. Kolebale su se mnoge evropske države, među njima i članice NATO.
Mnogima uopšte nije bilo jasno kako, protiv koga i sa kakvim rezultatom primeniti silu? Gađati Kosovo iz vazduha?
Izvršiti desant? Činilo se da nije baš bilo mnogo onih koji su želeli da idu na neizbežne gubitke (u slučaju kopnene operacije). Neki evropski političari nisu mogli da se ne zamisle nad tim da bi korišćenje natovske sile moglo da ojača pozicije onih koji su maštali o Velikoj Albaniji, u čijem sastavu vide ne samo Kosovo i Sanxak, nego i muslimanski deo Bosne i albanski deo Makedonije.
Ranije sam rekao Olbrajtovoj: **Rusija je prisutna na Balkanu mnogo godina. Ako Amerikanci žele da Balkanu nametnu svoje preporuke ne savetujući se sa nama, ili da na svoj način rešavaju tamošnje sukobe, onda bi se to moglo uporediti sa tim, kao kada bismo mi, na primer, preduzimali nekakve napore u pogledu, recimo, Meksika, ne uzimajući u obzir ili potpuno ignorišući iskustva Sjedinjenih Država.**

POZIV JELJCINA
U TRENUTKU usijanja strasti, Jeljcin je uputio poruku Miloševiću i hitno ga pozvao u Moskvu. Susret dva predsednika održan je u Kremlju 16. juna 1998. godine. Na kraju posete, prihvaćena je Zajednička izjava, čiji su tekst odmah u Kremlju pripremili Milošević sa saradnicima i ruski ministri inostranih poslova i odbrane sa saradnicima.
Postigli smo da jugoslovenska strana potvrdi spremnost da nastavi pregovore po svim pitanjima, uključujući i oblik autonomije za Pokrajinu, da ne pokreće represivne akcije protiv civilnog stanovništva, da u cilju uspostavljanja poverenja obezbedi slobodu kretanja na celoj teritoriji Kosova, da humanitarnim organizacijama, uključujući Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) i Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), garantuje nesmetan pristup Pokrajini, da diplomatskim predstavnicima stranih država akreditovanim u Jugoslaviji, kao i međunarodnim organizacijama, ne ograničava mogućnost za upoznavanje sa situacijom. Takođe je istaknuta neophodnost slobodnog povratka svih izbeglica i raseljenih lica na osnovu programa usaglašenih sa UNHCR i MKCK.
Najbolnije je bilo pitanje povlačenja specijalnih jugoslovenskih jedinica sa Kosova. Na naše uporne molbe Milošević je odgovarao: **Shvatite da bi, bez obustave intenzivnih dejstava **Oslobodilačke vojske Kosova**, i sama najava povlačenja izazvala novi talas, ovog puta srpskih izbeglica sa Kosmeta.** Konačno smo se zaustavili na sledećoj formulaciji: u mere obustave terorističkih aktivnosti, bezbednosne snage smanjivaće svoje prisustvo izvan punktova stalnog lociranja.
Takođe je potvrđena spremnost Jugoslavije da počne pregovore sa OEBS o prihvatanju misije na Kosovu, istovremeno sa obnavljanjem članstva Jugoslavije u toj organizaciji.
To je bio značajan prodor. Svi objektivni posmatrači došli su do zaključka da je Rusija diplomatskim sredstvima uklonila perspektivu primene sile protiv Beograda. Međutim, još dugo je postojala opasnost udara i često su čak veštački izazivane dramatične situacije, koje su, navodno, primoravale NATO da povećava nivo borbene gotovosti. Glavni argument nije bio stvarni razvoj situacije na Kosovu, već Miloševićevo odbijanje da povuče specijalne jedinice.

PROCENA ŠEFA CIA
PREMA mojoj analizi, ne može se reći kako se približavamo **kraju igre** kazao je šef CIA Vulsi. Pretpostavljam da, ukoliko sporazum o BiH i bude postignut, mala je verovatnoća da će ga tamo poštovati. Čini mi se da će i Srbi i Hrvati najverovatnije ići na ujedinjenje sa svojim državama. I mada Muslimani žele da očuvaju federativni sistem, mala je verovatnoća da će to uspeti. Oni će nastupati protiv Srba i Hrvata, tako da će dinamika sukoba ostati ista. Pitanje o vojnoj intervenciji sve vreme biće aktuelno i moguće je da će biti sve složenije i složenije suprotstaviti mu se.
Tokom rada u obaveštajnoj službi imao sam tajna ili polutajna putovanja u inostranstvo. Ta putovanja doprinosila su rešavanju najozbiljnijih problema. Ne mogu o svemu da pričam u ovoj knjizi. Ali najveći utisak s tih putovanja na mene su ostavili susreti sa istaknutim ljudima. Sa mnogima od njih sam se sprijateljio.

NASTAVLJA SE