Simpatije prema OVK

Piše: Jevgenij Primakov
AMERIKANCI i neke druge članice Kontakt-grupe ispoljavali su očiglednu neujednačenost u svom odnosu prema stranama u kosovskom sukobu. Albanske teroriste počeli su da prikazuju maltene kao borce za pravdu. Albanski separatizam podgrevali su u velikoj meri i uporni pokušaji da se u dokumentima Kontakt-grupe izbegne pominjanje neophodnosti rešavanja kosovskog problema u okviru Srbije. S posebnom žustrinom na tome su insistirali američki predstavnici, tako da se kod nas pojavila sumnja da stvari idu u pravcu **prelaznog** rešenja, tj. da se Kosovo, pored Srbije i Crne Gore, pretvori u treću republiku u sastavu Jugoslavije.
Zapravo, u to vreme mi smo već raspolagali informacijama o koketiranju američkih političara s crnogorskim rukovodstvom, čemu je u određenom pogledu, a to treba objektivno kazati, doprinosila nepromišljena politika Beograda prema ovoj maloj republici (karakteristično je da su beogradska sredstva informisanja potpuno prećutala da je na sastanak sa mnom u Beograd došao i predsednik Crne Gore, koji dugo nije bio u saveznoj prestonici).

SAVET KLAUSU KINKELU
U SVAKOM slučaju, pojavila se sumnja kako zapadni partneri gledaju na kosovski problem kroz prizmu mogućeg defnitivnog raspada Jugoslavije uz naglo slabljenje Srbije. S tim u vezi, značajno je napomenuti da je i u Bosni mnogo toga činjeno kako ne bi došlo do pomirenja između dve strukture vlasti u Republici Srpskoj - u Banjaluci i na Palama.
U to vreme sastanci Kontakt-grupe ređali su se jedan za drugim. Odlučili smo da najaktivnije učestvujemo, kako ne bismo dopustili rešenja koja destabilizuju ukupnu situaciju.
U Bonu je 25. marta održan sastanak Kontakt-grupe na nivou ministara inostranih poslova. Bio je to buran sastanak. Medlin Olbrajt oštro je insistirala na eskalaciji zahteva i mera prema Beogradu, i teško smo je mogli uveriti u pogrešnost takve linije. U trenutku je došlo čak i do kulminacije kada sam rekao: **Potpišite šta god želite, ali Rusija će glasno reći da smo protiv toga i da izlazimo iz Kontakt-grupe.** **Domaćin** našeg sastanka Klaus Kinkel prekinuo je sednicu i zamolio me da odemo do njegovog kabineta. Razgovarali smo na engleskom, bez prevodioca.
- Hajde da usaglasimo prihvatljive formulacije - rekao je Kinkel.
Zajedno smo to i uradili. Kinkel je pozvao svog političkog direktora Volfganga Išingera, veoma razboritu i dobronamernu ličnost, i naložio mu da te formulacije **ispegla** s ostalim učesnicima sastanka.
Dok smo sedeli u Kinkelovom kabinetu, napolju su kuljale strasti: albanska zajednica organizovala je demonstracije, uzvikivali su antisrpske parole i zahtevali kolektivni pohod na Beograd.
- Vidiš - rekao je Kinkel - pod kakvim pritiskom moramo da živimo.
- Želim da te posavetujem - odgovorio sam. - Objavi kako si izdao naredbu da se popišu imena svih demonstranata, samo im kaži to preko ozvučenja, videćeš da će se gužva ne samo prorediti nego i nestati. Jer ti ljudi se plaše, više od svega, da će morati da se vrate nazad, u Jugoslaviju ili u Albaniju. Zar stvarno misliš da će se albanske izbeglice vratiti iz Nemačke, čak u slučaju najvišeg statusa Kosova, ili čak hipotetičke nezavisnosti te pokrajine? Zar stvarno misliš da su spremni da zamene visok standard u Nemačkoj za **dim domovine koji je sladak i prijatan**?

SANKCIJE - OSTAJU
OSEĆALO se da Kinkel dosta realno procenjuje situaciju, ali približavali su se parlamentarni izbori na kojima je aktivno korišćena karta albanskih izbeglica i ideja o neophodnosti **zavođenja reda na Kosovu, u cilju njihovog povratka kućama**.
U međuvremenu funkcioneri iz tzv. OVK pripremali su albanske izbeglice da izdvajaju tri odsto od svojih prihoda za izdržavanje njihove vojne organizacije, i mada je Kinkel odlično shvatao da treba preseći te finansijske tokove koji su omogućavali nabavku oružja za gerilce, Klaus je širio ruke: **Teško je to kontrolisati, jer albanske izbeglice žive u izdvojenoj zajednici.**
Međutim, zahvaljujući pre svega upornom Kinkelovom stavu, u Bonu je prihvaćen dokument u kome je konstatovano da se rešenje kosovskog problema mora zasnivati na očuvanju teritorijalnog integriteta Jugoslavije, poštovanju standarda OEBS, helsinških principa i Povelje UN. Zadržane su sankcije uvedene 9. marta, ali ne više od toga.
Savet bezbednosti doneo je 31. marta rezoluciju 1160 o embargu na isporuke oružja Jugoslaviji, uključujući i separatiste na Kosovu, a predviđeno je i stvaranje mehanizma međunarodne kontrole poštovanja te odluke Saveta.
Na rimskom sastanku Kontakt-grupe 29. aprila prihvaćen je tzv. paket stabilizacionih mera. Na insistiranje Rusije, u zaključni dokumet unet je stav o osudi terorizma kosovskih Albanaca i odredba o teritorijalnom integritetu država u regionu. Istovremeno smo se izjasnili protiv ekonomskih sankcija protiv Beograda, ali došavši do zaključka kako nećemo moći da se suprotstavimo prihvatanju odgovarajućih odredbi i kako bismo sačuvali očigledan pozitivan naboj drugog dela rezolucije, odlučili smo da taj dokument ne torpedujemo, već da unesemo u nju svoju nesaglasnost sa odlukom o hitnom zamrzavanju novčanih sredstava Srbije i Jugoslavije u inostranstvu, kao i sa zabranom stranih ulaganja. Na naše insistiranje to je i učinjeno, što je ostavilo Rusiji donekle odrešene ruke.
Sa istom formulacijom kojom se isticala nesaglasnost Rusije sa zamrzavanjem novčanih sredstava u inostranstvu, i uvođenjem embarga na ulaganja, doneta je još jedna rezolucija o Kosovu u Londonu, 9. maja na ministarskom sastanku Kontakt-grupe (uz učešće ostalih članica **osmorice**).

LEP POZIV, ALI...
U PARIZU su održani bilateralni susreti Jeljcina sa šefovima drugih država. Mnogi su čestitali predsedniku Rusije, nagovarali ga da ide u Madrid, gde će, na samitu, NATO objaviti početak pregovora o širenju alijanse.
- Ako ti budeš tamo - govorio je Širak - problem širenja alijanse naći će se u drugom planu, dok će u prvom biti otvaranje zasedanja Zajedničkog stalnog saveta Rusija - NATO. Ruski predsednik biće glavna ličnost, kao i u Parizu.
U pogledu upornih Klintonovih poziva Jeljcinu da putuje u Madrid - u bilateralnom susretu učestvovali su i ministri inostranih poslova - nisam izdržao, pa sam se uključio u razgovor.
- Čini mi se da predsednik ne treba to da radi. Nesumnjivo privlačna ideja da otvori zasedanje Zajedničkog stalnog saveta ne može da pretegne nad drugim elementom - negativnim, za javnost Rusije pogotovo, da se predsednik nalazi u Madridu u vreme kada NATO objavljuje svoje širenje.


Nastavlja se