Nemci traže silu

Piše: Jevgenij Primakov
NAKON Zajedničke izjave, potpisane u Moskvi, na Kosovu su stvari krenule nabolje, čemu su doprinosile posete diplomata i predstavnika humanitarnih organizacija, akreditovanih u Beogradu, u mnogim delovima pokrajine. Ruski ambasador govorio je kako zapadne kolege, nakon tih poseta, često nisu delile raspoloženje njihovih prestonica u kojima su i dalje dominirale pesimističke i izrazito jednostrane procene.
U tim složenim okolnostima, Smolenski trg došao je do sledećih zaključaka:
Nastaviti kontakte s Miloševićem, kako bi se podstakao da u punoj meri ispunjava moskovske dogovore - u daljem toku taj deo posla uspešno je obavio ministar Igor Ivanov;
Uspostaviti i razvijati dijalog s albanskom stranom, kako bi se doprinelo početku, a zatim i uspehu pregovora;
Intenzivirati kontakte s aktuelnim predsednikom OEBS, ministrom inostranih poslova Poljske Bornislavom Gjeremekom, težeći približavanju stavova ove organizacije i Beograda. Imao sam puno susreta i telefonskih razgovora s Gjeremekom našavši u njemu pametnog i odgovornog partnera koji, doduše, nije uvek imao slobodu manevrisanja;

PRETNJE NAD BEOGRADOM
U KONTAKT - GRUPI usredsrediti se na izradu formule budućeg statusa Kosova u okvirima Jugoslavije, kako bi ona bila predložena obema stranama kao pregovaračka osnova - time se, uglavnom, bavio Afanasjevski;
Podsticati i podržavati paralelne diplomatske napore Sjedinjenih Država, kako bi se oni maksimalno iskoristili u interesu posla, kao i pokušati prebaciti Amerikance na kolosek političkog rešenja sukoba.
Dalja hronologija najvažnijih događaja je sledeća.
Na Kosovu 6. jula počinje da deluje Međunarodna diplomatska posmatračka misija.
U Bonu 8. jula Kontakt - grupa prihvata izjavu o Kosovu uz apel da se obustave neprijateljska dejstva i obnove prekinuti pregovori. Takođe je prihvaćen poverljiv prilog koji se odnosi na budući status pokrajine.
U Londonu 21. jula eksperti Kontakt-grupe razmatraju dokument o mogućim varijantama statusa Kosova. Početkom avgusta Englezi su predali dvema stranama konačnu verziju dokumenta.
Uz pomoć **diskretnog posrednika**, američkog ambasadora u Makedoniji Kristofera Hila, 13. avgusta je obelodanjeno formiranje novog pregovaračkog tima kosovskih Albanaca. Pre toga je sa Hilom tesno komunicirao Afanasjevski. Krajem avgusta Hil je predao Miloševiću i Rugovi nacrt Prelaznog sporazuma o Kosovu.
Činilo se da stvari idu prema političkom rešenju. Ali u tom trenutku nad Beogradom se ponovo nadvila pretnja natovskog udara. Savet bezbednosti pretvoren je u poprište sukoba jer su Anglosaksonci uporno želeli da provuku rezoluciju o Kosovu sa pozivanjem na Glavu 7. Povelje Ujedinjenih nacija, kojom je, u slučaju pretnje svetskom miru, predviđeno jačanje sankcija sve do primene sile. Glava 7. već je iskorišćena za legalizaciju rata u Koreji pod zastavom Ujedinjenih nacija. Naš predstavnik tada nije bio prisutan, i na rezoluciju nije stavljen veto. Sada smo se potrudili da uzmemo u obzir lekciju iz prošlosti i otvoreno smo saopštili kako na takvu rezoluciju sledi veto.
U septembru sam bio na odmoru na Crnom moru, u Sočiju. Zapravo nije sasvim ispravno nazivati to odmorom. U svakom slučaju dolazili su kod mene, među njima i na pregovore, abhaski lider Vladislav Ardzinbe i drugi, sve vreme sam kontaktirao snja Moskvom, ili su me zvali, ne samo iz Moskve.

NEOPHODNE ENERGIČNE AKCIJE
TAKO me je Kinkel zamolio da tajno primim njegovog predstavnika Volfgana Išingera koji **treba da donese i prokomentariše izuzetno važnu ličnu poruku o Kosovu**. Kao što je poznato, Nemačka nije članica Saveta bezbednosti, ali na osnovu telefonskih razgovora s našim predstavnikom u Ujedinjenim nacijama (i s njim sam imao česte kontakte iz Sočija), kao i Igorom Ivanovom koji je u Ministarstvu inostranih poslova preuzeo, kako se to kaže, **domaćinstvo**, shvatio sam da su se u tom trenutku upravo Nemci najviše zalagali za udare po Kosovu i bili, dakle, zainteresovani za donošenje rezolucije uz pozivanje na Glavu 7.
S Klausom sam se dogovorio da ću Išingera primiti na aerodromu, kako ne bismo privukli pažnju štampe. Doleteo je iz Moskve redovnom linijom 21. avgusta i predao mi poruku nemačkog ministra inostranih poslova. Evo izvoda iz te poruke:
**...Međunarodna zajednica, a svi smo mi na istom brodu, suočila se sa pretnjom da ne pronađe rešenje krize na Kosovu. Sve više nas upozoravaju kako treba da izvučemo lekcije iz događaja u Bosni i da prosto nije moguće da zajedno ne možemo da rešimo problem Kosova. Nažalost, moram da ti kažem kako se bojim da to može imati negativne posledice za Rusiju, jer ruska politika prema Kosovu, takva su barem mnoga razmišljanja, nije u stanju da podrži energične akcije međunarodne zajednice.**
Vidim približavanje velike opasnosti za:
Odnose Zapada i Rusije, uključujući odnose Rusije i NATO;
Pozicije Rusije u Savetu bezbednosti i sposobnost Rusije da odigra svoju ulogu u rešavanju međunarodnih kriza;
Ulogu Rusije u Kontakt-grupi;
Našu sposobnost da konstruktivno i zajednički sarađujemo u drugim oblastima, uključujući ekonomska i finansijska pitanja.
Vidim opasnost izdvajanja Rusije, ukoliko se u Savetu bezbednosti usprotivi energičnim merama prema Kosovu.

KASTRO - IZUZETNA LIČNOST
KUBANCI su ispoljili srdačan odnos prema meni i onda kada sam posetio Kubu u svojstvu ministra inostranih poslova. Program boravka organizovan je na sledeći način - odmah posle ručka kod Fidela Kastra trebalo je da idem na aerodrom. Želeo sam da se oprostim s njim, ali je on rekao: **Ispratiću te.**
Mislio sam do stepeništa. Zatim, kada smo sišli dole, pomislih - do automobila. Onda je, na moje čuđenje, pred ulaz došao Kastrov automobil i ja sam čuo: **Sedi kod mene.**
Mogu da zamislim kako se novinarska bratija, prispela na aerodrom, čudila ugledavši Fidela Kastra kraj aviona s ruskim ministrom inostranih poslova.
- Hoćete li da uđemo u avion i po ruskom običaju popijemo za srećan put?
- Pa zar hoćeš da novinari pomisle da me odvodiš s Kube - osmehnuo se Kastro.
Godine 1999, kada već više nisam bio predsednik vlade i kada sam operisao kuk, primio sam od Fidela Kastra dirljiv poziv da dođem na Kubu sa porodicom na odmor.
Uvek ću, ma šta se u životu događalo, gajiti srdačna osećanja prema tom izuzetnom čoveku.

Nastavlja se