Četiri

Piše: Jevgenij Primakov

**U PRESTONICAMA članica NATO raste pritisak javnosti koja zahteva da se razmotre mogućnosti vojnog rešenja, bez prethodnog donošenja rezolucije u skladu s Glavom 7. Pristuna je opasnost da definitivno nestane protivljenje vojnom rešenju. Imam predosećaj da, insistirajući i dalje na pravnim pozicijama, koje i dalje smatram pravilnim, mogu da se nađem u teškoj situaciji, ukoliko Rusija nastavi da sprečava donošenje odluke o pitanju Kosova u Ujedinjenim nacijama. S tim u vezi, upućujem ti neodložan apel da prihvatiš usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti u skladu s Glavom 7.
Predsednik Milošević nije ispunio obećanja data predsedniku Jeljcinu. Osim toga, predsednik Milošević obećao je trojki Evropske unije da neće biti naredne ofanzive. Sledećeg dana ofanziva je započeta. Pored toga, nemam utisak da Beograd namerava da vodi pregovore o suštinskim pitanjima. Kada su u pitanju kosovski Albanci, Oslobodilačka vojska Kosova sve više primenjuje partizansku taktiku. Naravno da je to posledica najnovije ofanzive srpskih snaga bezbednosti. Pregovaračka delegacija u sadašnjem sastavu nema podršku opozicije, ratobornih elemenata, kao ni nezavisnih ličnosti.

VOJNE MERE PRINUDE
U TIM okolnostima neznatne su šanse za perspektivan dijalog koji bi vodio konkretnim rezultatima.
Pošteno govoreći, uz sve intenzivne napore, posebno predsednika Jeljcina, tvoje i pomoćnika ministra Afanasjevskog, takva međunarodna nastojanja skoro da nisu donela uspeh. Sva nastojanja Kontakt-grupe, trojke Evropske Unije i OEBS, kao i bilateralna nastojanja, nisu nas približila političkom rešenju.
Kako dalje postupati?
Političko rešenje je moguće samo ako međunarodna zajednica poveća pritisak na obe strane, kako bi se dogovorile o primirju i održale suštinske pregovore. To se najbolje može postići donošenjem rezolucije Saveta bezbednosti u skladu s Glavom 7. Povelje Ujedinjenih nacija. Takva rezolucija trebalo bi da ukaže na politički put, o čemu se dogovorila Kontakt-grupa, da obuhvati humanitarne probleme i otvori put donošenju prisilnih mera koje podržava celokupna međunarodna zajednica i, podvlačim ultima racio, vojnih mera prinude.
Potrebno nam je takvo reagovanje, kako bismo manifestovali odlučnost međunarodne zajednice kao celine prema Beogradu i kosovskim Albancima. Ukoliko nam to ne pođe za rukom, onda će sankcije biti još neefikasnije. Ukoliko se, konačno, događaji svedu na to da NATO preduzme vojne mere prinude bez rezolucije u skladu s Glavom 7, onda će biti očigledna politička slabost Rusije. Zaista ne želim da govorim o ozbiljnim posledicama za ulogu Saveta bezbednosti kao organa koji ima odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti, kao i za sposobnost Rusije da aktivno sarađuje u rešavanju međunarodnih kriza.
U nemačkoj javnosti, kao i u drugim zemljama, produbljuje se svest da Rusija sprečava odlučne akcije međunarodne zajednice. I meni sve češće postavljaju pitanje da li je stvarno u ruskim interesima da je smatraju za Miloševićevog **pokrovitelja**? Kakve su posledice toga po ulogu Rusije kao partnera na međunarodnoj sceni, ako je u opasnost dovedena međunarodna bezbednost i stabilnost? Kako će Zapad moći i dalje da ispoljava solidarnost sa Rusijom? Veruj mi, ta pitanja sve češće utiču na mogućnosti naših političkih akcija.

AZILANTI KAO ARGUMENT
UKOLIKO ne bude doneta odluka u skladu sa Glavom 7, onda će to biti shvaćeno kao kart blanš za Miloševićevu politiku, usmerenu na oružano ugnjetavanje i zastrašivanje kosovskih Albanaca, pogotovo velikog dela civilnog stanovništva koje ne učestvuje u oružanim akcijama Oslobodilačke vojske Kosova. Nemačka sredstva informisanja zahtevaju hitan odgovor na tu humanitarnu katastrofu. Nemačka javnost sve je zabrinutija zbog povećanja broja izbeglica koje hrle u Nemačku (polazimo od toga da 400.000 kosovskih Albanaca živi u Nemačkoj i da se svakog meseca njihov broj povećava za 2.000 lica koja traže azil).
Sve ovo ti pišem kao čovek koji stvarno pokušava da pronikne u situaciju u Rusiji i kome su, kao što ti je poznato, na srcu odnosi sa Rusijom. Upravo zbog toga što sam veoma zabrinut, mislim da sam kao prijatelj dužan da ti sve to tako otvoreno i kažem...
Želim tvojoj zemlji da što pre prevlada finansijske teškoće. Tebi želim prijatne dane u Sočiju**.
Bilo je potpuno očiglednoda je Kinkel, uz saglasnost partnera iz Kontakt-grupe ili bez njihove saglasnosti, želeo da izvrši maksimalan pritisak. Takav zaključak se mogao izvesti ne samo iz sadržine pisma bez presedana po svojoj oštrini zakamufliranoj donekle drugarskom otvorenošću, nego po načinu predaje. Pročitao sam pismo pred Išingerom. NJegovi komentari svodili su se na ponavljanje onog što beše napisano.

IVANOV KOD MILOŠEVIĆA
SASLUŠAVŠI ga, rekao sam:
- Prenesite Kinkelu, mi se razilazimo u shvatanju događaja na Kosovu. Zategnutost se tamo ne povećava, a situacija se donekle stabilizovala. Treba nastaviti traganje za političkim izlazom, mi, Amerikanci i Evropska Unija. Slažem se da su potrebne hitne humanitarne mere. Stav Rusije je postojan. Slikovito govoreći, on se sastoji od četiri **Ne**. **Ne** natovskoj oružanoj operaciji protiv Beograda; **Ne** izlasku Kosova iz Jugoslavije; **Ne** eskalaciji sankcija prema Jugoslaviji; **Ne** očuvanju sadašnjeg statusa Kosova, koji ne obezbeđuje autonomiju toj pokrajini. Neophodno je izboriti se za hitnu obustavu vatre sa obe strane i početi pregovore.
Dodao sam da se naš stav ne može, naravno, promeniti zbog bremena ozbiljnih ekonomskih teškoća u Rusiji. A, uopšte, molim vas da prenesete veliki pozdrav mom prijatelju Klausu.
Ruska strana 27. avgusta sačinila je Radni plan o sprečavanju humanitarne katastrofe na Kosovu. Slične dokumente podnele su Sjedinjene Države i Evropska Unija.
Nakon mog imenovanja za predsednika Vlade Rusije, nastavljeni su uspešni napori za političko rešenje kosovskog problema pod rukovodstvom novog ministra inostranih poslova Igora Ivanova.
Zajedno sa ministrom odbrane i prvim zamenikom direktora Spoljne obaveštajne službe, Ivanov je 4. oktobra stigao u Beograd, gde su se odmah sastali s Miloševićem. Takav sastav delegacije ukazivao je na izuzetan karakter ruskog demarša. Situacija oko Beograda bila je preteća. Miloševiću je predata Jeljcinova poruka u kojoj je istaknuta neophodnost da Beograd donese hitne mere za popravljanje stanja u pokrajini, uključujući obustavu oružanih akcija, povlačenje vojnih jedinica i snaga bezbednosti u kasarne, prevazilaženja humanitarne krize i stvaranje uslova za povratak izbeglica, kao i nastavak pregovaračkog procesa.

NASTAVLJA SE