Nova klasa oružja

Piše: Dragana Savić
JEDAN od prvobitnih ciljeva projekta **Harfa** bio je stvaranje elektromlaza - čitave reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibrirajuća veštačka antena za odašiljanje elektromagnetskih zračenja u bilo koji kraj sveta. Između ostalog, to bi američkoj mornarici omogućilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete.
Iz svega ovoga, jasno je da je **Harfa** isuviše slična projektima iz područja bežičnog prenosa energije koji su godinama bili Teslina noćna mora. On je mnogo ranije razumeo značaj čitavog obilja električne energije koje slobodno pluta u jednom od omotača planete. Sa oduševljenjem je, na jednoj od svojih rođendanskih proslava, govorio o blizini dana kada će svaki auto, svaka mašina ili kuća imati samo jednu antenu za prijem neograničenih količina besplatne energije.

STROGO ČUVANA TAJNA
Projekat **Harfa** na prvi pogled deluje kao potpuno bezopasno **aktivno** naučno istraživanje visokih frekvencija aurore. Kada se, međutim, sagleda šire, dolazi se do zaključka da **Harfa** pripada istoj vrsti tajnih istraživanja kakav je bio i čuveni **Menhetn projekat**, iz koga je rođena prva atomska bomba - piše Milinković u knjizi **Teslino tajno oružje**.
**Harfa** je nastala pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona. Glavni resursi su smešteni duboko u bespuća Aljaske - delimično zbog tajnosti, a delimično zbog idealnih klimatskih uslova. Projekat je do sada koštao oko 30 milijardi dolara.
Tipično je za projekte kao što je **Harfa** da su rascepkani na stotine delova i podeljeni mnoštvu naučnih i univerzitetskih institucija, tako da celovit uvid ima samo nekolicina ljudi u centru sistema. Pre petnaestak godina, na primer, jedan takav podprojekat je nuđen i Jugoslaviji.
U vreme kada su počeli letovi **spejs šatla**, NASA je i kod nas otvorila javni studentski konkurs za originalan eksperiment u istraživanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom tipskom kontejneru i zatim **šatlom** izneti u orbitu radi provere u optimalnim kosmičkim uslovima. Taj pokušaj je kod nas imao skromnu medijsku
podršku i nijedan naš eksperiment nije bio prijavljen.
O **Harfi** je vremenom ipak sklopljen veoma precizan mozaik - piše Milinković - zahvaljujući entuzijazmu sve većeg broja nezavisnih naučnika iz čitavog sveta, koji već decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. NJihovi podaci govore da je **Harfa** danas realno najveća opasnost koja se nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjava tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oružja, vojnog sredstva za sve namene, a istovremeno sposobnog da izazove sudbinske promene na čitavoj planeti. Ako se zloupotrebi, može da dovede do potpunog meteorološkog haosa. Delovanjem na ljude može da uspostavi kontrolu nad ljudskim ponašanjem, mišljenjem, verovanjima, osećanjima. Zapravo, sve što smo ikada čuli poslednjih godina o opasnostima novog svetskog poretka nalazi se u arsenalu **Harfe**.

REKE **TEKU** NEBOM
Tesla, za razliku od njegovih **sledbenika**, nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnoteže u prirodi. Čovečanstvo živi u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan živi organizam i generator kakav je naša planeta.
Kada je Tesla razmišljao o metodama kako da dođe do tog obilja energije oko nas, zaustavio se kod genijalno smišljenog oscilatora kojim se jonoferski slojevi stimulišu na reakciju, ali u okvirima prirodne aktivnosti. NJegova rezonantna mašina je omogućavala obazriv i nežan transfer energije.
Teslini razlozi za oprez su se vremenom, i u toku eksperimenata u projektu **Harfa**, više puta potvrđivali. Na primer, tek 1933. godine došlo je do novog neočekivanog otkrića atmosferske pojave. Utvrđeno je da se u nižim slojevima atmosfere Zemlje nalazi takva masa vodene pare koja se po veličini može uporediti sa Amazonom. Analize su pokazale da je ova **reka** osnovni pokretački mehanizam kretanja vode iz ekvatorijalnog područja prema polovima. Širina **reke** je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a duga je oko 8.000 kilometara. Reka **teče** na visini od tri kilometara od površine Zemlje, sa protokom od 165 miliona kilometara vode u sekundi. Potpuna istraživanja su potvrdila da u Severnoj i Južnoj Zemljinoj hemisferi postoji po pet takvih reka, približno iste protočne moći.
Gotovo istovetna istraživanja obavljala su se i u Sovjetskom Savezu i današnjoj Rusiji. Jedna mala ruska kompanija **Elitne Inteligentne Tehnologije** razvila je i uređaj kojim se mogu kontrolisati vremenske prilike u radijusu od oko 300 kilometara. Uređaj je zasnovan na nekoliko desetina antena visokih osam metara, koje emituju energiju u pravcu jonskog omotača. Antene su povezane sa izvorom energije i kompjuterskim sistemom, pomoću koga se stvaraju poželjni klimatski uslovi. Postoje, međutim, ozbiljne indicije da se u ruskim vojnim krugovima i dalje ozbiljno bave istraživanjima započetim još šezdesetih godina i eventualno testiranih tokom sedamdesetih godina. Piloti kompanija koje nadleću ruske teritorije, često prijavljuju da su bili zatečeni i uplašeni iznenadnom pojavom nekih neobičnih **vatrenih lopti**.

ŠTA OTKRIVA **PRAVDA**?
Prvo je reagovao Pentagon, i uz pomoć satelita posebno su stavljene pod nadzor ruske teritorije iznad kojih su opažane velike količine jonizovanog zračenja. Analize su pokazale da su se ova mesta poklapala sa ruskim vazduhoplovnim bazama, gde se mogu pretpostaviti nadprosečne emisije gasova iz avionskih motora. Ipak, naknadne provere, sa špijunskim avionima tipa TP-1, pokazale su da se radi o složenijim eksperimentima, koji su, po svemu podsećali na Tesline projekte sa zaštitnim omotačem, odnosno **energetskim štitom**.
Da li su Rusi uradili i više od toga? Moskovska **Pravda** je 19. jula 2001. objavila senzacionalnu vest o otkriću novog revolucionarnog energetskog izvora. Prema objavljenom opisu, prvi konkretan rezultat otkrića bila bi letelica bez pokretnih delova u pogonskom sistemu, a kretala bi se na način kojim se obično prikazuje kretanje tzv. NLO, brzo, sa izuzetnim manevarskim sposobnostima i potpuno bešumno. Prema dr Valeriju Soboljevu, članu Ruske akademije nauka, **otkriven je poseban elektrohemijski proces - **izduvni proces** - kojim visoko-temperaturni materijali dobijaju nove osobine**.
Na kraju, ono što je Nikoli Tesli bio najveći problem: nije bilo superprovodljivih i čvrstih materijala posle ovih projekata postalo je ostvarljivo.

NASTAVLJA SE