Moć kontrole uma

Piše: Dragana Savić
NOVI svetski poredak koji je velikim delom naučno i tehnološki koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, **Harfa**, danas raspolaže najmoćnijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog američkog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proističe iz Tesline **bezazlene** ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je moguće napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA započela projekat **Pandora**, piše Aleksandar Milinković u knjizi **Teslino tajno oružje**.
Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je istraživanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja na funkcije mozga, a šef tog projekta je na početku bio dr Ros Edi.
NJegova istraživanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reakcije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inače veoma otporne na EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. Jedan od svetskih stručnjaka za fiziku oblaka Mladen Đurić sa Beogradskog univerziteta smatra da je ovakav uticaj na ljudski um lako ostvariv intervencijama u jonosferskom omotaču.

OPAKO ORUŽJE
**KADA bi se takva prirodna sredina dodatno zagrevala ne bi se uočile nikakve posledice na donje delove atmosfere. Takve intervencije menjale bi, međutim, električna svojstva vazduha, što bi moglo da utiče na život ljudi. Elektromagnetski talasi prostiru se na velikim rastojanjima zbog odbijanja od naelektrisanih slojeva jonosfere. Čovek bi mogao svojim delovanjem drastično da utiče na prostiranje radio-talasa.**
U to vreme cilj tajnog projekta bio je baš to: da se funkcije mozga žrtve ometaju zvučnim ili govornim porukama, glasovima. Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede žrtvu do ludila, a da niko drugi u okolini nije u stanju da **čuje** poruke. U sledećoj fazi su ispitivani uslovi potrebni za optimalan prenos podataka. Potvrđeno je da prenos bitno zavisi od frekvencije, amplitude i količine zračenja.
Uticaj na ljudski mozak se može ostvariti mikrotalasima moduliranim da oponašaju frekvencije moždanih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsirajući, modulirani mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za daljinsku kontrolu uma.
Ako se ovo oružje nalazi u rukama vladinih agencija Amerike ili drugih velikih zemalja, koje su učestvovale u razvoju projekta, i ako nije pod apsolutnom kontrolom, mogućnosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove najcrnje slutnje. Agenti ovih službi, kao što su CIA, FBI, MI5 (britanska obaveštajna služba) mogu da postave ELF generator bilo gde na relativno bezbednoj razdaljini od žrtve. Izmena ponašanja zavisila bi od snage generatora, što lako može unapred da se podesi ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta generatora koliko je potrebno za različite namene: generator za izazivanje hroničnog umora, za poremećaj funkcija nervnog ili imunog sistema, za ubrzano starenje, za stimulaciju rasta ćelija kancera... ili praktično sve što može da dovede do poremećaja ili čak okončanja normalnih životnih funkcija.

RIZIK EKSPERIMENATA
DELOVANJE ELF tehnologijom može da se usmeri i na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju **podobno** ponašanje. U preduzećima ili agencijama sistem se razmešta po svim prostorijama tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgradama lociranim na izvorima štetnih zračenja. I danas se smatra da Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim emisijama signala koji podsećaju na tupkanje detlića (po čemu je ovaj pojava i dobila ime **detlić**), pokrivaju čitavu zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilagođeno ponašanje kod bar trećine najosetljivijeg stanovništva ovog dela sveta.
Sa zemljama se, u principu, a zbog niza ograničenja, uglavnom primenjuju nešto grublji, odnosno prostiji oblici uticaja. ELF i tada može da bude primenjen, delovanjem na ključne institucije ili ličnosti sistema.
Međutim, ako je verovati nekim izvorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju već poslovičnu traljavost. Jedan od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - poznat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio neke eksperimente američke vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponašanjem. NJegova priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim **materijalom**.
**Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarađuju u projektima NATO za VND (viđenje na daljinu). U jednom od njih učestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slične modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko razdvajanje, kao u čuvenom **filadelfijskom eksperimentu**, to može da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time
oštećujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu takav proces može da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!**

VIĐENJE NA DALJINU
NEDAVNO je objavljena knjiga DŽima Nabela **Viđenje na daljinu** u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi da se sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u VirDžiniji. To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije metode.
**Tačno je**, kaže Raša, **da postoji način da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba uva stimulišu sa dva različita izvora muzike i podstiču bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, što postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu da ovakve **igre** po pravilu vode ka promenama stanja svesti, nešto slično psihodeličnim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan način može proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronađete pravu tačku to će vas naterati da kinete**.

NASTAVLJA SE