Odlazak posle - duge

Piše: Dragana Savić
**FILADELFIJSKI eksperiment** je dobio takvo ime jer se slučaj odigrao u luci američke mornarice u Filadelfiji, 1943. godine. Prva ideja je bila da se pokuša sa projektom nevidljivog radara. Eksperiment se, međutim, loše završio. Umesto da brod postane radarski nevidljiv, postao je **optički** nevidljiv, a potom je nestao kroz nešto što se u naučnoj fantastici najčešće opisuje kao vremenski tunel - piše u svojoj knjizi **Teslino tajno oružje** Aleksandar Milinković.
Kada su generatori konačno prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko članova posade je otkriveno kako besciljno luta, nesvesni gde su i šta im se dogodilo. Drugi su ostali, tumarajući po brodu kao da su nevidljivim nitima vezani za njegovu čeličnu strukturu. Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloženi tako snažnom uticaju elektromagnetskog polja.
Za sve koji su gledali film **Filadelfijski eksperiment 1 i 2** ili su čitali knjige Čarlsa Berlica i Vilijama Mura, izjava Ala Bieleka, jednog od mornara sa broda, mogla bi da bude odlučujući tas na vagi.

AJNŠTAJN - SAVETNIK
PREMA njegovoj priči, **Filadelfijski eksperiment** se zaista dogodio. Ako to iko može da posvedoči, onda bi to trebalo da bude on, jer tvrdi da se nalazio na palubi **Eldridža** u vreme kada se eksperiment izvodio!
To je svakako više nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoilko bi, naravno, mogao da pruži bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji veliki naučnici su učestvovali u eksperimentu, i navodi:
**On je rukovodio čitavim projektom, šifrovanim pod nazivom *Projekat duga*, sve do 1942. godine, kada je namerno počeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, kada je shvatio da će mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorčiće. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi.
Dr DŽon fon Nojman, navodno Teslin zamenik i čovek koji je bio zadužen da 1947. obnovi projekat, pošto je od posade iz čuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada iz analognog projekta prebačen u digitalni.
Tomas Taunsend Braun, jedan od najvećih fizičara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog električnog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube težinu, pa čak i lete, kada poseduju elektrostatički naboj.
Po Bieleku, Braun je bi zadužen za specijalan antenski sistem na **Elridžu**. Međutim, doživeo je nervni slom samo dva meseca pre početka eksperimenta.
Albert Ajnštajn, tih godina, verovalo se da je odlučio da se potpuno povuče iz naučnog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljeni rad ili bar naučna izjava. Ipak, on je učestvovao u projektu u svojstvu naučnog savetnika.

VREMENSKI TUNEL
PREMA Bielekovoj knjizi o ovom događaju, sledeći rezultate ostvarene u **Projektu duga**, od 1963. su započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. NJegova priča dalje liči na naučnu fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom **Projekat Montouk**, na Long Ajlendu, kod NJujorka, sve do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno bio uključen u realizaciju **Montouka**, tvrde da je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su moguća samo u stanju izmenjene svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživanju takođe došli do 2011, kao granične godine. Jedno italijansko udruženje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budućnost moguće samo do - 2011. godine.

NEVIDLJIVI BROD
ONO što, navodno, nije pošlo za rukom Tesli i Ajnštajnu u **Filadelfijskom eksperimentu**, uspelo je kompaniji **Vosper Tornikroft** iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - već **viđenom** u Buđanovcima. Brod će imati i tipično vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za raspršivanje koji će oko njega stvarati maglu, potrebnu i radi dodatne zaštite **vrelih** tačaka, kao što su izduvni gasovi motora.
Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi brod spreman za proizvodnju jer sa potpunim sistemom zaštite izgleda kao mali ribarski brod.

BESPILOTNE LETELICE
U TESLINIM dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavršile mnogo godina kasnije. Jedini problem zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima je taj što za većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla piše:
- Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomoću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avion, primorati ga da leti približno jednim određenim pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravljati na više načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona može pokazati korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada proučavanju te stvari i pronašao sam sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i još veća čudesa.

Nastavlja se