Mit ili stvarnost

Piše: Zoran D. Nenezić
NEKI masonski istraživači su među osnivače ovog pokreta uvrstili i Adama, Avrama, Noja, Mojsija, Solomona, Julija Cezara, Ptolomeja, Pitagoru, Isusa Hrista... Pojedini tragaoci za korenima moderne masonerije nalaze ga u drevnom Egiptu, kod Esena, Haldejaca, Feničana. Zbog toga ne čudi nijedno karakteristično mišljenje: **Prema našem shvatanju istorije, sveštenici Baala u Asiriji, Ozirisa u Egiptu, Jehove u Palestini, Jupitera u Grčkoj i Rimu, Ahura Mazde u Persiji, Brahme u Indiji i Teutata u Britaniji obrazovali su prvobitna tajna društva, koja su upravljala i usmeravala primitivne porodične zajednice i narode. Sasvim je svejedno da li ćemo pripadnike tog sveštenstva nazivati belitima, pastoforima, levitima, pontifeksima, magima, bramanima ili druidima, bitno je da su oni bili tajno povezani i da su održavali komunikaciju od Inda do Tibra, i od Nila do Temze. To znači da je slobodno zidarstvo oduvek postojalo na ovoj planeti. Masoni su bili, u većoj ili manjoj meri, povezani sa sveštenstvom sve do 13. veka kada su se proglasili slobodnim zidarima. Od tog vremena sveštenici su počeli da ih optužuju i progone** (Vajs, 1880, NJujork).

Revolucionarni prevrati i slobodni zidari
ZNAČAJ rada i uticaja francuskih masona na pripremanju uslova za izvođenje revolucije iz 1789. godine vidljiv je i u imenima slavnih enciklopedista, racionalista i preporoditelja kakvi su bili D. Alamber, Monteskje, Ruso, Lafajet, Helveciju, Holbah, Laland, Taljeran, Larošfuko, Bomarše, Grez,Šenije, Danton, Udon, Taljeran, Sijes, Demulen, Kondorset, Masena, BenDžamin Franklin i mnogi drugi, koji su bili aktivni slobodni zidari.
U svojoj najopštijoj formi **ideologija 1789. bila je slobodnozidarska, ona koja je izražena s takvom nevinom uzvišenošću u Mocartovoj Čarobnoj fruli (1791.), jednom od prvih velikih propagandnih umetničkih dela epohe čiji će vrhunski umetnički dometi često pripadati propagandi** (E. DŽ. Hobsbum, 1962.)
Najočigledniji uticaj masonskog učenja i njene **ideologije** ogleda se u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, manifestu protiv plemićko-feudarlnih privilegija, hijerarhijskog društva, temeljnom dokumentu modernih građansko-demokratskih država. To je vidljivo već u njenim uvodnim delovima: **...LJudi su rođeni da žive slobodno i po jednakim zakonima... Svi građani imaju pravo sarađivati u stvaranju zakona, bilo lično ili preko izabranih predstavnika...**
Ne računajući papske bule i enciklike o osudama i ekskomunikaciji katolika masona iz katoličke crkve, koje su konstanta od 1783. godine, i koje su u katoličkim državama imale uticaja na stvaranje antimasonskog raspoloženja, kao bedema za sprečavanje prodora liberalnih, prosvetiteljskih, racionalističkih i građanskih ideja i vrednosti, u Francuskoj je, vrlo brzo posle revolucije, štampana knjiga Memoari u prilog istoriji jakobinizma (1797) konzervativnog francuskog sveštenika Ogistena de Bariela. Tendenciozno pisana, Barielova knjiga je čitavu Francusku revoluciju, posebno sa stravičnim bilansom jakobinskog terora, pripisala masonskoj zaveri protiv svetovne i crkvene vlasti. On je rodonačelnik **teorije zavere**, bar kada je u njeno središte postavljeno kao inspirator slobodno zidarstvo. Postala je obrazac za tumačenje **svetske masonske zavere**, koja se, kao tajno-terorističko udruženje, sa mračnim ciljevima usmerenim na svrgavanje postojećeg svetovnog i crkvenog poretka i stvaranja **novog svetskog poretka**, u kojem će masoni ostvariti svoje konačne i neprihvatljive ciljeve vladanja, ne libi od upotrebe i najgnusnijih metoda.
Ovom knjigom je i javnost, koja je, ponajčešće, posebno u to doba, bila sklona i spremna za prihvatanje odgovora na pitanja koja su izvirala iz neznanja, nerazumevanja ili iz želje za vođenjem i manipulacijom, dobila tražene **odgovore** koji, naravno, život nisu učinili ništa ni razumljivijim, ni lakšim.
To što je masona bilo i među učesnicima Revolucije, ili što su najistaknutijim jakobincima glave bile odrubljene spravom koju je smislio, takođe mason Giljotin, ili što su istaknuti masoni stvarali klimu za društveni preporođaj, kao što su i masoni bili neposredni inspiratori i izvođači revolucije, nije dovoljno kao potvrda za Barijelove tvrdnje i proizvedene paranoične strahove od masonerije i ostalih **tajnih društava**. A tadašnja moderna masonerija je već bila javna, sa elementima zatvorenosti uslovljenom kako sopstvenim pravilima, tako i realnom društvenom klimom.
U periodu 1830-1848, kao i revolucionarne 1848. godine, sa njenim naznakama konačne pobede liberalno-građanskog društva, bila je ostvarena i sa masonskim uticajem, pa je ponovni i mirniji razvoj masonerije u Francuskoj bio razumljiv. Tada je nastala i Velika nacionalna loža Francuske, koja nije dugo radila, ali su kao masoni aktivni bili Emanuel Arago, Leon Gambeta, Anri Brison, Žil Feri, Žil Simon, Antoan Dibos, Luj DŽVIII (latinicom), Šarl Floket. Značajni masoni od druge polovine 19. veka bili su i Lamartin, Viktor Igo, Aristid Brijan, Klod Debisi, Marsel Prust, Luj Blanš, Klemanso, maršal Foš, Artur Grusije... Za vreme Treće republike u francuskom parlamentu bilo je 250 masona, a u Četvrtoj republici bilo je oko 100 slobodnih zidara poslanika.

Velika loža i Vidzori
NA dan Svetog Jovana jevanđeliste, 27. decembra 1813. godine stvorena je Ujedinjena Velika loža Engleske (UVL Engleske). Tada je imala 544 loža u Engleskoj i 104 lože u inostranstvu i na njenom čelu je bio vojvoda od Saseksa, brat kralja DŽorDža IV. Danas, prema njenim službenim podacima, ona ima preko 8.600 loža sa preko 600.000 članova, a veliki majstor je vojvoda od Kenta, unuk kralja DŽorDža VI.
Radnih **tajnih** masonskih loža bilo je po celom Britanskom ostrvu, već od 13. veka. Samo su se četiri londonske lože (**Kod guske i roštilja**, **Kod Rimljanina i gržđa**, **Kod krune** i **Kod jabuke**) sastale u Londonu, na dan Svetog Jovana Krstitelja, 24. juna 1717. godine, i obznanile formiranje VI Engleske. Za prvog VM izabran je Entoni Sajer, a sledeći VM su bili DŽorDž Pejn (1718-1719), DŽon Dezaglijer (1719), DŽorDž Pejn (1720-1721), DŽon vojvoda od Montagjua (1722), od koga započinje i tradicija da se na to mesto uvek biraju plemići. Od kada je Henri Frederik, vojvoda od Kamberlanda (brat DŽorDža III) izabran za VM (1782), postaje tradicija da se na tom mestu nalaze članovi vladajuće kraljevske hanoveranske dinastije.
Već je Frederik Luis, princ od Velsa (sin DŽorDža II) postao slobodni zidar 1737. godine. Sledio je njegov sin Henri Frederik, ali na mestu velikog majsora. DŽorDž, princ od Velsa kasnije kralj DŽorDž IV, bio je na čelu VL Engleske od 1791. do 1813. godine, kada je stvorena Ujedinjena velika loža Engleske. Za novog velikog majstora Ujedinjene velike lože izabran je August Frederik, vojvoda od Saseksa (1813-1843), brat DŽorDža IV, a na tom mestu sledili su kralj Edvard VII (1874-1901), zatim princ Artur, vojvoda od Konota i Straterna (1901-1939), brat od strica kralja DŽorDža V, potom kralj DŽorDž VI (1937), i na kraju njegov brat, princ DŽorDž, vojvoda od Kenta (1939-1942). Današnji Veliki Majstor UVL Engleske 1967. godine postao je Endrju, vojvoda od Kenta, blizak rođak (unuk DŽorDža VI) kraljice Elizabete II, čiji je suprug, princi Filip, vojvoda od Edinburga, takođe slobodni zidar. U osam generacija britanske kraljevske kuće (od vremena stvaranja VL Engleske), pored navedenih, još sedamnaest muških članova su bili i slobodni zidari.

Igra masonskih simbola u SAD
VAŠINGTON je izabran za prvog predsednika SAD 4. februara, a njegova inauguracija je izvršena 30. aprila 1789. godine. Zakletvu je položio pred Robertom R. Livingstonom, VPM VL NJujorka (od 1784 do 1800. godine, čiji je i zet bio mason, general Ričard Montgomeri) na Bibliji koju je Livingston doneo iz Lože Sv. Jovana iz NJujorka. Svečanu ceremoniju vodio je slobodni zidar i general DŽejkob Morton, a Vašingtonov lični pratilac je bio, takođe mason, general Morgan Luis. Od tada je uspostavljena tradicija da, kada novoizabrani predsednici SAD polažu zakletvu, Loža Sv. Jovana svakog puta iznova odlučuje da li će se, za tu priliku dozvoliti iznošenje Biblije iz njenih prostorija. Takva dozvola nije data pri polaganju zakletve DŽona F. Kenedija (1961.), jer je on bio član Vitezova Kolumba, bratstveničke katoličke organizacije osnovane 1882. godine, stvorene da bi omogućila katolicima u Americi **altzernativu** u odnosu na masoneriju.
Kada je Vašington, sa svim spoljnim obeležjima svog masonskog članstva, pod rukovodstvom VL Merilenda, uz asistenciju masona iz njegove lože iz Aleksandrije, na svečanom polaganju kamena-temeljca za zgradu Kapitola (178.9.1793. - po projektu arhitekte DŽejmsa Hobana, masona), u temelje ove zgrade položio i posude sa pšenicom, vinom i uljem (koji se upotrebljavaju kada se osvećuje novi masonski hram - tzv. konsekracija), započeta američka masonska građevina je okončana. Na to američki masoni neprekidno podsećaju. Državni odbor proslave dvestogodišnjice podizanja Kapitola (1993) vodio je senator i mason Robert Bird.

nastavlja se