Bin Laden – čovek CIA

Pišu: Radomir Vukčević i Milan Petković 8.
U TAKVOJ situaciji je dočekana 1985. godina - godina odluke. Morton Abramović, šef Obaveštajnog istraživačkog biroa (INR), dolazi u Pakistan da bi još jednom popisao avganistanske potrebe u naoružanju i vojnoj opremi. Dolazi do zaključka da su mudžahedinima najpotrebnije protivavionske rakete **stinger** najnovije generacije jer su Sovjeti uveli u borbenu upotrebu svoje nove borbene helikoptere najnovije generacije, kojima dotadašnje protivavionske rakete ne mogu mnogo da naude.
Neki funkcioneri CIA stavljaju primedbu na isporuke modernog oružja Avganistancima preko ISI. Zamenik direktora CIA DŽon Makmahon, veoma je rezervisan kada su u pitanju tajne operacije koje izvodi Agencija. To je bio i osnovni razlog što je 1986. godine, podneo ostavku na položaj. Naime, činilo mu se da se CIA opasno udružuje sa Iranom u borbi protiv SSSR. NJega je zamenio Robert Gejts, koji je imao sasvim suprotno mišljenje o tom problemu.

Naoružavanje mudžahedina
NA TERENU, rat se intenzivira. Amerikanci daju avganistanskim pobunjenicima satelitske snimke svih interesantnih objekata koje drže sovjetske trupe, i to na zahtev Avganistanaca, oblikuju, umnožavaju i rasturaju propagandni materijal, isporučuju tone i tone najmodernijeg naoružanja mudžahedinima direktno ili posredstvom pakistanske tajne službe, služe se svim poznatim sredstvima da bi oslabili sovjetsku oružanu silu i sovjetsku tajnu službu.
Samo u 1987. godini, Amerikanci su isporučili oko 65.000 tona oružja i municije, što je u odnosu na 10.000 u 1983. godini, očigledno ogromno povećanje. Što se tiče propagandnog materijala, štampano je, na p rimer, nekoliko hiljada primeraka Kurana, koji su distribuisani čak po sovjetskoj teritoriji, u regionima naseljenim muslimanskim stanovništvom. Pakistanski general Jusef piše u svojim memoarima da su čak preduzimani i upadi u sovjetsku teritoriju radi pljačke, uzimanja talaca ili, prosto, radi uništenja dobara.
U Avganistanu i u okolnim muslimanskim zemljama, CIA organizuje terorističke grupe islamske orijentacije za borbu protiv Sovjeta. Jednu od tih grupa, pod rukovodstvom Saudijca Osame bin Ladena, čak uzdiže do ranga velike paravojne formacije, koja učestvuje u borbama ravnopravno sa ostalim mudžahedinima. Kasnije, taj isti Bin Laden, kada ga je CIA napustila jer joj više nije bio potreban, sa svojom organizacijom se okreće protiv SAD u nameri da im se osveti zbog neverstva. Sada je on **neprijatelj broj 1** SAD. Islamistička talibanska vlada u Avganistanu odbija i samu ponudu za razgovor sa Amerikancima oko njegove isporuke američkim vlastima.
Tako su Sovjeti, najzad, morali da priznaju da ne mogu da izađu na kraj sa islamskim borcima - mudžahedinima. I posle deset godina, **sovjetskog Vijetnama**, povukli su se. Tih dana, sovjetski i ruski državnici i generali su se svečano zaklinjali da sovjetski i ruski vojnici više nikad neće ići na tuđe teritorije, u osvajanja...
Crvena armija je pretrpela neuspeh. I legendarni KGB je pretrpeo poraz. Obe institucije će uskoro nestati raspadom Sovjetskog Saveza. Ali ostaće sećanja na neustrašive borce koji su jurišali na Berlin, na obaveštajce koji su prodirali čak i u Hitlerovu **vučju jamu**, na tajnu službu koja je decenijama bila uzor mnogim, pa i najvećim tajnim službama sveta...

Malta posle Jalte
FOTOGRAFIJA broda **Dugin ratnik**, koji je bio potopljen u luci Okland, i slike Dominike Prijer, alias Madam Tureng, obleteli su svet za tren oka. Stručnjacima iz francuske tajne službe odmah je bilo jasno da su pretrpeli strahovit poraz od jedne, tada ne baš mnogo poznate, nevladine organizacije **Grinpis**.
Nekako istovremeno, na drugom kraju sveta, na Malti, održan je sastanak predsednika SAD Regana i generalnog sekretara KPSS i predsednika SSSR Gorbačova. Novinari su odmah sročili slogan **Posle Jalte - Malta**. Naime, Regan i Gorbačov su razgovarali o veoma ozbiljnim pitanjima budućnosti sveta - razoružanju, prestanku hladnog rata, kooperaciji na planu istraživanja Kosmosa i drugim značajnim geopolitičkim pitanjima i problemima kojima je bio opterećen svet.
Na pitanje novinara, posle jednog radnog sastanka sa Reganom, Gorbačov je izgovorio rečenicu koja je označila početak kraja bipolarnog sveta. **Ići ćemo ka ukidanju suprotnosti, sve dok Amerikancima ne ukinemo neprijatelja. Videćemo šta će onda biti**.
To je bilo 1985. godine.
Tada su počeli lomovi na svim stranama: krađa i prekrađa špijuna, ubistva, otmice, atentati...
Sredinom 1987. godine, u Damasku je ubijen zapadnonemački vojni izaslanik Herbert Benak, oficir BND, u insceniranom sudaru njegovog **BMV** sa **nepoznatim kamionom bez registarskih tablica**. Vozač nije pronađen. Interesantno je da se sve odigralo na nekoliko metara od iranske ambasade u kojoj je tada boravio vođa libanskih Hezbolaha, čijih nekoliko agenata je BND, mesec dana pre opisanog događaja, poubijao u jednom obračunu između pripadnika nemačke špijunske mreže u Libanu, čije je sedište bilo u bejrutskom Institutu Gete, i patrole milicionara Hezbolaha...
**Dobar dan, gospodine Zigfrid!** - odjeknulo je iza leđa Zigfrida Vilpica, atašea u konzulatu SR Nemačke u Parizu, na pešačkom mostu preko Sene, 4. januara 1988. godine. Čim se nemački dipomata okrenuo, nepoznati muškarac je u njega ispalio metak kalibra 9 mm i nestao u metežu. Ranjenik je uspeo da izgovori samo **Najzad su me stigli**, pre nego što je izdahnuo na rukama jednog od francuskih policajaca koji ga je prihvatio.

Turska kuhinja
TAJ oficir BND bio je žrtva slepe borbe njegove službe, turske tajne službe i Radničke partije Kurdistana PKK. Poznavaoci prilika tvrdili su da postoje valjani razlozi za tu borbu. Naime, elitna jedinica nemačke službe bezbednosti, GSG-9, na čijem čelu je bio kapetan Anselm Vegold, obučavala je antiterorističke jedinice turske tajne službe za borbu prtoiv kurdistanskih pobunjenika tokom cele 1987. i početkom 1988. godine, a policajci zapadnonemačke policije su uhapsili, u leto 1988. godine, u Kelnu, jednog od glavnih vođa kurdskih terorista, dvadesetoosmogodišnjeg Merala Kidira.
Turska tajna služba MIT već dugo vodi borbu sa tajnom kurdskom organizacijom koja datira još od vremena pre početka Drugog svetskog rata, kada su Kurde pomagali Sovjeti.
U to vreme, šef turske tajne službe je predložio predsedniku države, a ovaj prihvatio, program reorganizacije turskih tajnih službi koja je obuhvatala formiranje četiri grane službe špijunaža, kontrašpijunažu, propagandu i tehniku sa logistikom. U tom poslu, MIT je dobio veliku pomoć i podršku od britanskog MI 6, sa kojim je sklopio antisovjetski savez. U skladu sa tim dogovorom, u Ankaru je pedesetih godina došao DŽek Vajtal, kao šef ispostave MI 6 za Tursku.
Međutim, kao i u drugim delovima sveta, **američki kuvari** su veoma brzo preuzeli i **tursku kuhinju**, posebno kada je formiran CENTO pakt. Ali, oni nisu sami na terenu. Tu su se umešali i izraelski Mosad i iranski SAVAK. Uspostaljena je tradicionalno dobra saradnja zemalja regiona sa Nemačkom koja je ponudila tehniku za prisluškivanje sovjetskih elektronskih veza.
Turski predsednik Adnan Menderes je zdušno podržavao takvu orijentaciju turske tajne službe. Tada se desilo nešto što se u Turskoj često dešavalo i dešava se još uvek: načelnik Generalštaba turske kopnene vojske, general Gursel, 1960. godine, izvršio je vojni udar i preuzeo vlast u zemlji. Pet godina kasnije, izabran je za predsednika predstavnik Partije pravde, Sulejman Demirel. Prvo što je novi predsednik učinio, bilo je da reorganizuje tajnu službu zemlje.

(Nastavlja se)