Kurdi bez zaštite

PIŠU: Radomir Vukčević i Milan Petković

NOVA služba se široko infiltrirala u razne organizacije fašističkog tipa, najčešće se pozivajući na tzv. kemalizam. Služba je pod patronatom američke CIA, koja u Ankari ima veoma jaku bazu u okviru ambasade SAD. Na čelu baze su DŽordž Kriton Junior i Alen Braun, u saradnji sa Frensis Makraken Fišer (iz komande CENTO pakta) i Dajanom Smit (iz konzulata SAD u Ankari). Od tog vremena, CIA drži pod potpunom kontrolom i MIT i sve ostale turske tajne službe i organizacije. Tada je vojska ponovo počela da se komeša i protestuje zbog mešanja političkih partija i stranih službi u dostojanstvo države.
U martu 1971. godine vojska formira **natpartijsku vladu**. Međutim, to ne smeta agentima CIA uopšte. Već u julu te godine, šef iz Lenglija Ričard Helms dolazi u Ankaru da bi razgovarao o intenzifikaciji saradnje Ankare i Vašingtona na obaveštajnom i kontraobaveštajnom planu.
Pakleni krug nasilja, koji je tada ustanovljen, vrti se još i danas početkom 21. veka. Formirana je revolucionarna, krajnje levo orijentisana organizacija za oslobođenje turskog naroda (THKC), koja je odmah po osnivanju i objavljivanju svog postojanja kidnapovala četiri Amerikanca iz ispostave NSA u Belbasiju, nedaleko od Ankare. Turski i američki specijalci su uskoro oslobodili taoce i pobili kidnapere. Sličan scenario odigrao se 17. maja 1971. godine, ali je ovog puta, žrtva bio izraelski konzul, pripadnik Mosada.

ANTISOVJETSKA HAJKA
I MIT i CIA optužuju THCK za zločine i tvrde da iza njih stoje obaveštajci zemalja sovjetskog vojno-političkog bloka. Počinje antisovjetska hajka po Turskoj. U prosovjetske simpatizere i saradnike Turci svrstavaju sve opozicione snage. U tome imaju svestranu podršku i pomoć Mosada i CIA.
Međutim, 1975. godine, posle turske invazije Kipra, CIA i MIT smanjuju kontakte na minimum.
Ponovo dolazi do vojnog udara. Na čelo zemlje dolazi Bulent Edževit, a on za šefa MIT postavlja generala u penziji Adana Ersoza. Stari general je veliki prijatelj Amerike. U svoje vreme bio je vojni izaslanik u Vašingtonu i pobornik čvrstog povezivanja Turske i SAD u svim domenima političkog, ekonomskog, finansijskog i vojnog delovanja. Čim je došao na čelo MIT, naredio je da se ponovo izdaju dozvole za rad baza NSA u Simopu na Crnom moru, Dijarbakiru, Belbasi i Kargaburumu, koje su bile privremeno zatvorene posle invazije na Kipar.
Ali, istovremeno, Turci jasno stavljaju do znanja svom moćnom američkom savezniku da žele da, u oblasti obaveštajnog rada, ostanu samostalni. Bivši šef MIT Šabahatin Savasman osuđivan je na 17 godina robije zbog špijuniranja u korist CIA. Taj gest je, možda, bio sračunat na stvaranje dobrih pozicija u Izraelu, koji je u to vreme bio u neslozi sa SAD jer je omogućio približavanje i stvaranje savezničkih veza između Mosada i MIT. Inicijativa o saradnji Mosada i MIT datira još iz 1958. godine, kada su Turci uspostavili tesnu saradnju sa iranskom tajnom službom SACAK radi uspešnije borbe protiv Kurda. Sada, Mosad je imao velike teškoće sa Kurdima u Libanu koji su pomagali Palestincima protiv Izraela. Dakle, osnov za saradnju je postojao. Ovo utoliko pre što je SAVAK počeo od 1978. godine da pobuđuje sumnju Turaka u pogledu iskrenosti po pitanju progona Kurda.

PUČ U ANKARI
ISTOVREMENO, Turska je dobila veliku i raznovrsnu pomoć tajnih službi evropskih zemalja kad je u pitanju borba protiv terorizma. Britanci šalju u Ankaru svoje specijaliste iz Specijalnog odeljenja za antiterorističku borbu. Grupom rukovodi general Lorens Bajford. Sa svoje strane i BND, već od 1978. godine, preduzima opsežne mere i ulaže velika sredstva u modernizaciju informatičke službe turske obaveštajne službe. Grupom nemačkih specijalista rukovodi sin nacističkog maršala Keselringa.
Šef MIT general Adam Ersoz, 12. septembra 1980. godine, pomaže generalu Kenanu Evrenu da izvrši državni udar i preuzme vlast u zemlji, koja se za vrlo kratko vreme potpuno militarizuje. Tajna služba postaje ogroman organizam državnog aparata sa preko 4.000 pripadnika i nekoliko desetina hiljada saradnika. Težište rada je usmereno na borbu protiv terorističkih i separatističkih organizacija i grupa, pri čemu se posebno apostrofira ASALA Tajna nacionalna jermenska armija, uz tradicionalnog neprijatelja - Kurde.
Odnosi sa SAD se popravljaju dolaskom na mesto prvog sekretara američke ambasade u Ankari, DŽemsa A. Hugama, koji zamenjuje DŽemsa H. Kenija na položaju šefa ispostave CIA u Ankari. Specijalista za ekonomsku špijunažu Higam je pre toga objavio slične poslove u Iranu i bio detaljno upoznat sa regionalnom problematikom iz domena ekonomije.
S druge strane, Turci proganjaju Grke, svoje tradicionalne neprijatelje, bez obzira na članstvo obe zemlje u NATO. Tokom 1982. godine, službenik grčkog konzulata u Izmiru Jorgos Diamantis je proteran zbog vojne špijunaže. Mnogi grčki poslovni ljudi, osumnjičeni da rade za grčku tajnu službu KIP, uhapšeni su i osuđeni na duge vremenske kazne.
Nalazeći se na čelu Nacionalnog saveta bezbednosti od momenta državnog udara, Hajdar Saltik kontroliše izvršenje mera unutrašnje represije i kordinira radom vojnih, civilnih i paravojnih tajnih organizacija i institucija na **čišćenju teritorije**. Deviza: **Svi su sumnjivi ako nisu s nama** postaje osnovno geslo u radu tajnih službi. Na čelu vojne obaveštajne službe nalazi se general Sedat Guneralp, koji ubrzo, po naređenju predsednika Evrena, formira novu obaveštajnu službu, direktno potčinjenu predsedniku države. Predsednik Evren ga postavlja na čelo te nove službe, koja ubrzo preuzima kontrolu nad ostalim tajnim službama turskog sistema bezbednosti.

VOZ ZA UNIJU
ZA to vreme, MIT se potpuno posvećuje represijama u unutrašnjosti zemlje. U okviru službe, formirane su ekipe DAL, islednička odeljenja, ovlašćena da i putem mučenja zatvorenika pribavljaju priznanja koja se traže. U tom poslu se posebno ističe instruktor u školi DAL, Jusef Kahraman. Primenjuju se srednjovekovne inkvizitorske metode, ali i metode tipičnih latinoameričkih profašističkih diktatora. Sve se odvija uz pomoć i saglasnost SAD. Sem Kurada, na meti MITA se nalaze sindikati, levičarske organizacije, naoružane grupe ekstremne levice, razni nacionalistički pokreti, pa i pojedinci.
Početkom devedesetih godina, bez obzira na želju turskog političkog vrha da se Turska uključi u Evropsku uniju, da se savez sa Izraelom proširi i učvrsti na bazi antisirijske borbe, i bez obzira na pritisak međunarodne javnosti da se represije obustave, Turska i dalje primenjuje iste metode u iznuđivanju priznanja. Uz to, Mosad i MIT imaju sporazum prema kome turski istražni organi mogu da ispitaju zarobljenike Kurde u Libanu, gde su se borili u sastavu palestinskih i sirijskih oružanih snaga, a general Teoman Koman, šef MIT, je stalno na meti političara, koji, bar prividno, žele da se metode rada tajne službe promene.
Zamenik generala Komana Hiram Abas ubijen je 26. septembra 1990. godine, od grupe ekstremne levice Dev-Sol. General Memduh Unluturk, bivši šef istražnog centra vojne obaveštajne službe, ubijen je 6. aprila 1991. godine, a krajem oktobra, izrešetan je i bivši šef MIT-a, general Adnan Ersoz.
Smatralo se da će rat protiv PKK biti završen kad je šef te kurdske organizacije Odžalan uhvaćen, uhapšen i osuđen na smrt, ali to se nije desilo, borba je nastavljena i posle ulaska u 21 vek.

(NASTAVLJA SE)