Centar CIA - Pešta

Pišu: Radomir Vučković i Milan Petković
JEDNA od bivši baltičkih republika nekadašnje SSSR-a Estonija povela se za primerom Litvanije. Počev od 1993. godine, raspolaže sopstvenom malom obaveštajnom službom, na čijem čelu je pukovnik Aleksandar Einselm, koji je ujedno i komandant armije. Interesantno je da je on od 1949. godine američki državljanin.
Jermenija je raspustila svoju obaveštajnu službu, odnosno nacionalni odsek KGB-a, 18. novembra 1991. godine. Zatim je formirana nacionana služba bezbednosti kojoj je na čelu Vaza Katiašvili. Međutim, posle izbijanja građanskog rata u zemlji ta služba više uopšte nema nikakav značaj.
Mađarska obaveštajna služba AVB, pre raspada Varšavskog ugovora imala je 30.000 pripadnika raznih specijalnosti. Kasnije su se na čelu službe smenjivali Lajoš NaDž i Petar Boroš sve dok Mađarska nije postala član NATO. U Budimpešti radi koordinacioni obaveštajni biro Alijanse, a i regionalni centar CIA (Vilijem Montogmeri, od 2001. godine, ambasador SAD u Beogradu).
Kazahstan je zadržao starog šefa nacionalnog odseka KGB-a za Kazahstan, Bullata Bajekenova, koji je nastavio saradnju sa ruskom obaveštajnom službom kao da se ništa nije dogodilo.
U Kigitiji, šef nacionalne obaveštajne službe je general German Kuznjecov.

RASPAD SEKCIJA KGB
U JUNU 1991. godine, direktor sekcije KGB u Letoniji, general Stanislas Zukuls, zajedno sa još jednom grupom funkcionera KGB Aivars Dombrovskis, Miervaldis Zasa-Dasa i drugi, otišao je u penziju. Nacionalna tajna služba SD, na čelu sa Janisom Legzdinsom, mada je bila optužena da podržava neonacizam, pojavljuje se kao mogući naslednik KGB-a u Letoniji. Međutim, letonski parlament je raspustio nacionalnu sekciju KGB, nije dozvolio SD-u da preuzme posao i formirao je novu obaveštajnu službu LRDD, na čije čelo je postavljen iskusni obaveštajac, bivši pripadnik KGB-a, general-major Juris Vektirans.
U Litvaniji, već je pomenuto, formiran je nacionalni bezbednosni sistem sa Danasom Arlauskasom na čelu. Pripadnici britanskih tajnih službi su angažovani kao savetnici a na čelu te grupe je DŽimi Šort, bivši pripadnik specijalnih jedinica SAS, koji je otvorio privatnu obaveštajno-bezbednosnu konsultansku firmu za **iznajmljivanje obaveštajnih usluga**.
U Moldaviji, 9. septembra 1991. godine, po ukazu predsednika države Mirčea Sedura, lokalni KGB je ukinut i zabranjen, a njegove poslove je preuzelo Ministarstvo bezbednosti na čijem čelu je Anatolij Tudor Bligari.
Tokom 1990. godine u Mongoliji svim poslovima bezbednosti rukovodio je general-lajtnant Agvanjantsangijan Zamsranjev i mada Mongolija ima velike teškoće u borbi protiv obaveštajaca kineske provincije Mongolije, nema nekih velikih događaja koji bi uzbunjivali svet obaveštajaca na tom delu Zemljine kugle.
U Uzbekistanu, krajem osamdesetih godina, predsednik republike je bio L. N. Melkumov, koji je ujedno bio i šef lokalne sekcije KGB-a. Posle sticanja nezavisnosti, KGB je preimenovan u Nacionalni komitet za bezbednost KNB i nastavio da radi bez daljih potresa.

UKLANJANJE TRAGOVA
NOVA vlast u Poljskoj, formirala je Kancelariju za zaštitu države (UOP), kojom je rukovodio zamenik ministra unutrašnjih poslova Kozlovski (iz pokreta Solidarnost), koji je izjavio da će služba ubuduće sarađivati sa NATO-om po svim pitanjima. Krajem 1993. godine, na čelo UOP-a došao je pukovnik Gromosslav Čempinski. U međuvremenu, Poljska je primljena u NATO u svojstvu punopravnog člana istovremeno sa Mađarskom i Češkom Republikom.
Nemačka Demokratska Republika je sada već bivša država, ali pre 3. oktobra 1990. godine, to nije bila. Ipak, srušeni režim je pokušao da ukloni tragove rada bivše tajne službe Istočne Nemačke, ŠTASI, tokom 1989. godine, kada je postalo jasno da više nema Varšavskog ugovora i da se SSSR bori za preživljavanje. Tako je formirana Kancelarija za nacionalnu bezbesnost (NAST) pod rukovodstvom Volfganga Švanica, koja je uspela da ukloni veći deo arhive ŠTASI-a i izradi legende za maskiranje velikog broja svojih saradnika i agenata. Tako je ogroman deo arhive ostao u rukama GRU-a, koji se poslednji povukao iz Istočne Nemačke, pre njenog ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom u zajedničku Saveznu Republiku Nemačku. Svi bivši pripadnici ŠTASI-a i drugih tajnih službi Istočne Nemačke su otpušteni. Personalna služba BND-a je preuzela samo neznatni broj sasvim mladih i **neiskvarenih** kadrova.
Rumunija je još 1989. godine, tokom revolucije kojom je zbačen režim Nikolaea Čaušeskua, razbila svemoćnu nacionalnu tajnu službu, Sekuritateu, ali i manje poznatu Službu za rad u inostranstvu DIE. U momentu raspuštanja, obe službe su imale više od 145.000 pripadnika. Novoformirane službe su mnogo manje, i ukupno brojno stanje ne prelazi 10.000 ljudi. Spoljnom obaveštajnom službom rukovodi pukovnik Mihail Karaman, šef rumunske špijunske mreže u Francuskj šezdesetih godina. Nova rumunska obaveštajna služba gaji posebno dobre odnose sa ruskim tajnim službama SVR i GRU, ali i sa pojedinim segmentima tajne službe Zajednice nezavisnih država.

KOREJA - BEZ PROMENE
U TADŽIKISTANU je formirana nacionalna tajna služba pod nazivom Komitet nacionalne bezbednosti, na čijem čelu je Aliđon Solibajev. Zahvaljujući akcijama pripadnika službe, sprečen je povratak komunista na vlast tokom 1992. godine.
U januaru 1990. godine, čehoslovačka vlada je donela odluku o raspuštanju nacionalne tajne službe StB. Formirana je nova služba pod nazivom Kancelarija za zaštitu Ustava, ponegde se susreće i naziv Komitet za odbranu Ustava i demokratije, kojim je rukovodio Jan Ruml. U junu iste godine, raspuštena je služba za rad prema inostranstvu HSR. U aprilu 1991. godine, formirana je nova čehoslovačka obaveštajna služba FBIS sa Štefanom Bačinskim na čelu. Dve godine kasnije, služba se deli na dve samostalne službe, što je posledica podele Čehoslovačke na Češku Republiku i Slovačku. Češki deo službe dobija ime Češka obaveštajna služba BIS i njom rukovodi Stanislas Devati. Slovački deo službe je pod direktnom kontrolom predsednika vlade Vladimira Mečijara i sarađuje sa ruskom službom SVR. Češka Republika je postala član NATO-a i njena obaveštajna služba je inkorporirana u odgovarajuće obaveštajne zajednice Alijanse.
U Turkmenistanu, lokalni KGB je samo promenio ime u Odeljenje za nacionalnu bezbednost Turkmenistana.
Tokom puča u avgustu 1991. godine, Ukrajinac, direktor KGB-a, general-major Nikolaj Goluško, izjavljuje da je protiv izvršenja državnog udara i da želi da Ukrajina formira posebnu tajnu službu. Stoga, odmah posle događaja u Moskvi, Ukrajina proglašava formiranje sopstvene obaveštajne službe pod nazivom Nacionalna bezbednosna uprava NBU. Tokom 1993. godine, šef službe, Evgenij Mračuk, potpisuje sporazum sa ruskom SVR, na čijem čelu je Evgenij Primakov, o saradnji na planu spoljne bezbednosti. Goluško se našao u Moskvi kao odgovoran za saradnju ali je optužen za izdaju od Jeljcina i nestao je iz javnosti u februaru 1994. godine.
U Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji nije bilo nikakvih promena sem ako se izuzme smrt predsednika Kim Ila Sunga i dolazak na čelo zemlje njegovog sina Kim DŽonga Ila.