Masakr u Sabri i Šatili

Piše: Radomir Vukčević i Milan Petković

INTERESANTNI su odnosi između Libije i Tunisa, odnosno između Habiba Burgibe i Moamara el Gadafija. Libijski vođa je uvek želeo da uništi uticaj Habiba Burgibe, pa i njega lično, u arapskom svetu. Zbog toga su libijski komandosi, po svemu sudeći, u saradnji sa alžirskim specijalnim snagama, pokušali u više navrata da likvidiraju tuniskog predsednika.
Libijska tajna služba je uspostavila kontakt sa protivnicima tuniskog režima koji su bili u emigraciji u Bejrutu, i pripremili jednu ekipu specijalaca koja će doputovati u Tunis **pod firmom** da se radi o jednom libanskom fudbalskom klubu koji je krenuo u iznenadnu sportsku turneju po arapskim zemljama. Za svoju metu su izabrali grad Gafsa na jugu zemlje. Zauzevši grad na juriš, komandosi su odmah proglasili revolucionarnu vladu, koju je istog trenutka Libija priznala za legitimnu i najavila joj pošiljku vojne pomoći.
Već 27. januara 1980. godine, Libijci započinju ofanzivu. Dirnuti požrtvovanjem onih koje su nazivali svojim saveznicima, **fudbaleri** upadaju u kasarnu u Gafsi da bi se dokopali oružja koje bi podelili stanovništvu - svojim pristalicama

NI RAT NI MIR
FRANCUSKA tajna služba je odlučila da pruži pomoć Tunisu. Odabrana je ekipa specijalista za psihološki rat koja je odmah upućena na lice mesta, u sastav tuniske armije. Ekipa je odmah počela sa primenom brižljivo pripremljenog plana dezinformisanja napadača i ometanja njegovih komunikacija i veza sa libijskim oružanim snagama i obaveštajnom službom. Istovremeno, avionima **Transal**, u Tunis su počele da pristižu velike količine modernog naoružanja iz Francuske, dok je francuska Sredozemna eksadra krstarila u bilzini libijske obale, prisiljavajući tako Gadafija da se uzdržava od radikalnih poteza zbog opasnosti da sama Libija bude napadnuta.
Rezultati ove iznenadne i brze intervencije francuskih tajnih službi i oružanih snaga bili su veoma povoljni za Tunis. Tuniske regularne snage su povratile grad Gafsu, angažovanjem specijalista tajnih službi izbegnuti su veći gubici među stanovništvom i u redovima oružanih snaga. Zvanično, bilo je **samo** 49 poginulih i oko 400 ranjenih.
Posle okončanja operacije, u tuniskoj rejon-službi je došlo do čistke. Optuženi su i iz službe izbačeni svi oni koji su bili zaduženi da pravovremeno otkriju zaveru i ubacivanje neprijatelja na nacionalnu teritoriju jer nisu odgovorili svom osnovnom zadatku.
Benur je ipak ostao u službi i čak napredovao. Postao je državni sekretar za unutrašnje poslove, verovatno zahvaljujući svojim vezama u francuskim tajnim službama i saradnji sa njima.
Početkom 1982. godine, Tunižani otkrivaju novu grupu libijskih komandosa na samoj granici između dve zemlje. Uhvaćeno je šest osoba koje su imale zadatak da se probiju do rejona Gafse i organizuju sabotaže i diverzije u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Libijci nikad nisu priznali da imaju bilo kakve veze sa tim komandosima, isto tako kao što još uvek odbijaju da prihvate bilo kakvu svoju umešanost u pokušaj probune u Gafsi 1980. godine. Bilo kako bilo, Tunis i Libija nisu nikad potpuno normalizovli svoje odnose koji su na nivou **ni rat, ni mir**.

AKCIJA FBI
ČUDNE su bile te sedamdesete i osamdesete godine 20. veka Skoro sve obaveštajne službe sveta su se angažovale, bilo na strani terorista, bilo u borbi protiv terorista. Skoro nijedna služba u svetu nije radila svoj osnovni posao - otkrvanje tajni drugih država koje bi bile uperene protiv bezbednosti sopstvene države.
Kada su agenti FBI, specijalisti za borbu protiv terorizma, uhapsili su DŽona DŽeja Polarda, službenika Biroa za vezu jedne potpuno nepoznate izraelske tajne službe (Lakam), tek su tada otkrili da postoje neke tajne službe u nekim zemljama za koje oni uopšte nisu znali.
Izraelski izvori su kasnije, posle hapšenja Polarda, izjavili da ta služba postoji dosta dugo i da se čude da za nju niko nije znao, pogotovu što se ona bavila istraživanjima tehnoloških tajni. NJu je stvorio još 1960. godine, sam Šimon Peres. NJen šef osamdesetih godina bio je Rafi Ejtan, nekadašnji član tima koji je uhvatio Ajhmana u Argentini. Zvali su ga **Prljavi Ralfi** i već sam nadimak je govorio skoro sve o metodama rada službe na čijem je čelu bio.
Polard je bio američki Jevrejin, rođen 1954. godine. Javio se da službuje u američkoj ratnoj mornarici, odakle je ubrzo prebačen u obaveštajnu službu. Izraelci su došli u kontakt sa njim 1984. godine i od tada on radi za Mosad, da bi kasnije bio predat na vezu Lakamu. Nekoliko meseci posle ovog angažmana, uspeo je da prodre u najstrože obezbeđivan odsek OVNI mornaričke obaveštajne službe, koji je nosio oznaku ATAC Antiteroristički istražni centar u gradu Svitlendu, država Merilend.
U periodu nešto kraćem od godine dana januar-novembar 1985. DŽonatan je sa svojom suprugom Anom dostavio Lakamu preko 1.000 tajnih dokumenata.
Uznemireni učestalim provalama svojih akcija, ljudi iz FBI i OVNI su otpočeli sa traganjem za špijunom. U petak, 18. novembra 1985. godine, Polard je uhapšen na parkingu ispred kancelarije. Službenici FBI još uvek ne znaju da Polard radi za izraelsku tajnu službu. Posle saslušanja, Polarda puštaju da se javi preko telefona porodici, na šta ima pravo po zakonu. On se javlja svom šefu Josefu Jaguru, da bi ga izvestio da ni u kom slučaju i ni na koji način nije spomenuo Izrael, niti bilo koju njegovu službu. Jagur prekida vezu. To je značilo da ostavlja Polarda i njegovu suprugu na milost i nemilost Amerikancima.

DOŽIVOTNA ZA POLARDA
HAPŠENJE izraelskog agenta ne izaziva neke velike rasprave u krugovima američke obaveštajne zajednice. U stvari, najveće otkriće je postojanje Lakama za koji čak ni Amerikanci nisu znali. Međutim, ubrzo je počeo da radi **crv sumnje**: kako je moglo da se desi da američki obaveštajac jednovremeno radi za stranu (makar i savezničku) obaveštaju službu? Šta se krije iza Lakama? Koji su pravi ciljevi izraelskih obaveštajnih službi?
Uprkos naporima veoma jakog izraelskog lobija u Americi, afera je dobila politički značaj. Pritešnjena sa svih strana pritiscima i pretnjama, država Izrael je uputila zvanično izvinjenje Americi, prebacujući svu krivicu na **Prljavog Rafija**. Polard je osuđen na doživotnu robiju i izdržava kaznu u SAD
Tada se uzbunjuju skoro sve obaveštajne službe sveta i počinje **lov na veštice**, u kome učestvuju i izraelske obaveštajne službe **u interesu pročišćenja svojih redova**.
U septembru 1986. godine, izbio je novi međunarodni skandal. Mordekai Vanunu, tehničar, objavio je u londonskom **Sandi tajmsu** nekoliko informacija u vezi sa funkcionisanjem izraelskog nuklearnog centra u Dimoni, baš u vreme kada se uveliko raspravljalo o izraelskom nuklearnom vojnom potencijalu. Mosad je odmah formirao operativni tim za hvatanje i dovođenje Vanune u Izrael. Posle spretno nameštene klopke sa jednom devojkom, izraelski operativci, 30. septembra 1986. godine, u Rimu, hvataju Mordekaja Vanunua i tajno ga odvode u Izrael. Na suđenju koje je održano 27. marta 1988. godine, Vanunu je osuđen na osamnaest godina robije.
Posle invazije južnog Libana od strane izraelske vojske u junu 1982. godine, došlo je do ubistva Bešira DŽemaila, libanskog predsednika i izraelskog saveznika. Ubistvo je organizovala i realizovala sirijska obaveštajna služba. Ubice su prodrle do libanskog predsednika i izvršile zadatak bez obzira na veoma brižljivo organizovanu zaštitu njegove ličnosti koju su sprovodili izraelski tajni agenti i pripadnici CIA. Nešto pole toga, došlo je do masakra palestinskih izbeglica u izbegličkim logorima Sabra i Šatila kod Bejruta. Ustanovljeno je da je masakr organizovan sa znanjem izraelske vojne obaveštejne službe Aman i jednog od šefova Mosada Nahuma Admonija. Šef Amana, general Sagi, i Admoni su smenjeni sa funkcija.