Na nišanu Sadama

Pišu: Radomir Vukčević i Milan Petković

BIVŠI operativac Mosada Viktor Ostrovski, u SAD objavljuje svoje memoare u kojima podrobno opisuje metode rada Mosada. Skoro istovremeno, Majsk Hariri, nekadašnji vođa tima koji je istraživao slučaj masakra izraelskih sportista u Minhenu, pa kasnije radio u timu za borbu protiv palestinskih terorista, beži u Panamu i stavlja se na raspolaganje panamskom diktatoru Manuelu Noriegi kao savetnik za pitanja tajnih kanala za transport droge.
Kontraobaveštajna služba Izraela, bez obzira na to što primenjuje najprljavije metode u borbi, nema nikakav uspeh u suprotstavljanju palestinskoj Intifadi i šitskom pokretu otpora na jugu Libana koji je potpao pod uticaj iranskih ekstremista iz organizacije Hesbolah i lokalne proiranske terorističke organizacije Hamas.
Izgleda da su osamdesete godine bile rezervisane za prestrojavanja obaveštajnih službi i **pretrčavanja** pojedinih obaveštajaca iz jedne u drugu službu i iz jedne u drugu zemlju (drugog poslodavca).
U prepodnevnim časovima 22. marta 1990. godine, DŽerald Vicent Bul je ubijen pred vratima svog stana u Briselu. Belgijska policija nikad nije obelodanila ime i poreklo ubice, iako se pouzdano zna da je on otkriven. Tako je ubistvo američkog inženjera, bar za javnost ostalo enigma. Ali u krugovima specijalista raznih obaveštajnih službi, ime Bul se vezuje za izraelsku i iračku obaveštajnu službu.

MOĆNI BUL
DŽERALD Vincent Bul je rođen 9. marta 1928. godine u Kanadi. Vrlo rano je otkrio svoju naklonost prema matematici.
Završio je studije tehnike i specijalizovao se za konstrukciju artiljerijskih oruđa velikog dometa. Osnovao je firmu za istraživanja u toj oblasti i seli se u SAD. Američko državljanstvo je dobio 1972. godine.
Prvi ozbiljniji klijent firme bio je Izrael, 1975. godine. Sledeće godine, firmi se obratila južnoafrička vlada. Međutim, tokom jedne ilegalne isporuke vojne opreme Južnoafričkoj Republici, otkriven je od strane američke policije i potpao je pod udar zakona. U martu 1980. godine, kažnjen je zatvorskom kaznom. Firma je likvidirana odlukom suda o stečaju i likvidaciji.
Iz zatvora je pušten 1981. godine. Preselio se u Brisel, gde se zaposlio u jednoj firmi koja se bavila sličnim poslovima kao njegova bivša firma. Uskoro je stupio u kontakt sa odgovarajućim kineskim i jugoslovenskim institucijama koje su se bavile istraživanjem u oblasti konstrukcije naoružanja. Verovatno, zahvaljujući preporuci jugoslovenskih stručnjaka, stupio je u kontakt sa Amirom Sadijem, diplomatom i čovekom od poverenja Huseina Kamel el Madžida, šefa tajnih službi Sadama Huseina. Prvi kontakti sa Iračanima obavljeni su u Beogradu i Bagdadu 1987. godine.
Uprkos mnogobrojnim upozorenjima od strane izraelskih prijatelja, Bul je dozvolio da ga u Bagdad odvuče jedna iračka lepotica, agent iračke tajne službe. U januaru 1988. godine, on se susreće sa Huseinom Madžidom koji ga upoznaje sa projektom **Vavilon**. Prema projektu, trebalo je konstruisati džinovske topove koji bi mogli da koriste hemijsku ili nuklearnu municiju. Naručilac i korisnik topova je bila iračka armija.
Bul je pristao. Odmah je okružen strahovitim krugovima obezbeđenja. Govorilo se da je imao čak istovetno obezbeđenje kao sam Sadam Husein. On sam se smatrao nedodirljivim. Međutim, nije bilo tako. Mosad je saznao da prema iračkim planovima, prva meta topova treba da budu izraelski gradovi i stanovništvo i otpočeo je lov. Više operativaca Mosada se uputilo u Evropu, tražeći najslabiju tačku u obezbeđenju Bula i najosetljiviju lokaciju na kojoj se on zadržavao. Brzo je otkriven njegov stan u Briselu a ubistvo je izvršeno u momentu kada je on otpustio svoju pratnju i stavio ključ u bravu vrata svog stana.

TERORIZAM - TAJNO ORUŽJE
TRI nedelje kasnije, Britanci su odlučili da otvore kontejnere koje je jedna britanska livnica slala u Bagdad pod deklaracijom cevi za naftovod. Ustanovljeno je da se radi o čeličnim cevima za kompletiranje 50 haubica ogromnih razmera, predviđenih projektom **Vavilon**.
U Bagdadu, Sadam Husein je bio van sebe od ljutine. Za dlaku mu je izmakla mogućnost da raspolaže lanserima za oružje za masovno uništenje, kojima bi mogao da tuče teritoriju Izraela, američke baze u Turskoj i na jugu Arabijskog poluostrva i da pokrije celu teritoriju Irana. U stvari, takvim oružjem je mogao da teroriše sav arapski svet jer bi Irak bio jedina arapska zemlja sa operativnim sistemom za upotrebu oružja za masovno uništenje. Drugo tajno oružje Sadama Huseina u borbi protiv Zapada i Izraela je terorizam. Smatrajući da je terorizam sastavni deo aktivnosti obaveštajnih službi, irački predsednik je forsirao kontakte svojih obaveštajca sa istaknutim teroristima sveta, posebno iz redova arapskih terorističkih organizacija, pre svega PLO.
Jedan od najpoznatijih terorista sveta Abu Nidal, brzo se našao na iračkom platnom spisku.
Abu Nidal, prvo ime Sabri al Bana, rođen je u maju 1937. godine u Jafi. Kada je 14. maja 1948. godine vojska novoosnovane države Izrael umarširala u Jafu, porodica Bana se iseljava u Gazu, pa zatim u Cisjordaniju (grad Nablus). Deset godina kasnije, Sabri Al Bana pristupa ilegalnom palestinskom pokretu baasističke orijentacije koja ima u svom programu zbacivanje kralja Huseina.
Tokom 1960. godine, Sabri prelazi u Saudijsku Arabiju. U saudijskom glavnom gradu Rijadu, formira palestinsku borbenu grupu, koja pretenduje na to da bude vodeća palestinska organizacija.
Tokom 1962. godine, vraća se u Nablus, gde upoznaje svoju buduću suprugu Hijam al Bitar. Odmah posle venčanja pristupa Al Fatahu i uzima borbeno ime Abu Nidal. Ushićen programom Al Fataha i obećanjima da će Izrael biti **gurnut u more**, veoma se razočarao u palestinsko rukovodstvo posle rata 1967. godine. Preseljava se sa porodicom u Jordan, gde se upoznaje sa šefom palestinske tajne službe Abu Ijadom.

**CRNI SEPTEMBAR**
ZAHVALJUJUĆI Abu Ijadu, Abu Nidal je imenovan za predstavnika PLO u Sudanu. Iz Kartuma, on prati opasnu spiralu zategnutosti koja se sve više razvija između PLO Jasera Arafata i FPLP Žorža Habaša zbog različitog pristupa borbi protiv Izraela. Arafat vidi borbu PLO po modelu alžirskog oslobodilačkog pokreta, dakle, iz spoljnje sredine ka unutrašnjosti zemlje. Habaš je pristalica **antiimperijalističkog međunarodnog terorizma** najjširih razmera.
Ta spirala zategnutosti vodi ka konfrontaciji sa jordanskim kraljem Huseinom, koja za posledicu ima masakr iz septembra 1970. godine koji su sproveli pripadnici jordanskih tajnih službi, policije i vojske prema palestinskim izbeglicama. Abu Nidal nije učestvovao u borbama u Jordanu jer je u to vreme bio u Bagdadu na zadatku.
Viđaju ga u društvu sa Sadnumom Šakerom, šefom tajnih službi Iraka i rođakom Sadama Huseina. Istovremeno, Abu Nidal .... jednu po jednu vezu sa Al Fatahom, mada je još uvek zvanično član te organizacije. U svojstvu predstavnika Fataha, prati Abu Dauda tokom njegovih poseta Severoj Koreji i Kini, upoznajući se sa pripadnicima izvršnih organa za dejstvo u inostranstvu tajnih službi te dve zemlje. Svi ga ubeđuju da je jedini način borbe za slobodu Palestinaca, tzv. tvrda linija, odnosno oružana borba na bazi terorizma najširih razmera. Tako je rođena ideja o formiranju pokreta **Crni septembar**. Aktivisti pokreta završavaju kurseve specijalnih službi u Pjongjangu i Pekingu i vraćaju se na Bliski istok i u Evropu gde primenjuju **stečena znanja**.

(KRAJ)