Ništa od slobode

Piše Miroslav Zarić

IZA Slobodana Miloševića, dok u Hag ne stigne nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, na listi srpskih čelnika koje Karla del Ponte tereti za zločine na Kosmetu, Nikola Šainović zauzima prvo mesto. Ovako visok **plasman** bivšeg potpredsednika Savezne vlade Jugoslavije na optužnici protiv Miloševića, nije usledio samo zato što je Šainović resorno bio zvanično zadužen za južnu srpsku pokrajinu, u vreme **pokriveno** optužnicom, već i zato što ga haško tužilaštvo smatra posebnim čovekom tadašnjeg Predsednika SRJ za kosovska pitanja.
Šainović je otišao u Hag sa etiketom čoveka **Miloševićevog poverenja**, što je verovatno i glavni razlog da će, do početka suđenja tamo i ostati. Uprkos tome što je 2. maja prošle godine dobrovoljno odleteo u Hag, on se neće braniti sa slobode, već će to vreme provesti u ševeningenskom zatvoru.
Imao je ovaj optuženi i dobio garancije savezne i srpske vlade, imao je opakog protivnika u Karli del Ponte, koja je uspela da ga zadrži iza rešetaka. Krivično veće sudije Ričarda Meja već je bilo odlučilo 26. juna prošle godine da Šainovića i bivšeg načelnika Generalštaba VJ Dragoljuba Ojdanića pusti do suđenja kući, ali je glavni tužilac uložila žalbu i uspela da drugostepeno veće tribunala preinači ovakvu odluku.

PODELJENE SUDIJE
U ODLUCI žalbenog veća napisano je da se njih dvojica, navodno nisu dobrovoljno predali tribunalu, jer su već tri godine znali da protiv njih postoji haška optužnica. Petočlano veće, kojem je predsedavao Mohamed Šahabudin, istaklo je da su se na predaju odlučili tek kada je, posle usvajanja našeg saveznog Zakona o saradnji sa tribunalom, postalo jasno da ne mogu više da računaju na utočište u Jugoslaviji.
Četvorica sudija bila su za odluku da se žalba Del Ponteove usvoji, a samo Austrijanac Dejvid Hant protiv. Prethodno su sudije Ričard Mej, Patrik Robinson i O-gon Kvon jednoglasno bili za to da se Šainović i Ojdanić brane sa slobode. Obojica su, očigledno, morala da plate ceh ličnog nezadovoljstva Karle del Ponte daljom saradnjom Beograda sa tribunalom, jer su trojica sudija, ukidajući im prethodno pritvor, upravo imala u vidu poboljšanje saradnje jugoslovenskih vlasti sa tribunalom. Sudije su se pritom pozvale i na upravo usvojeni zakon koji omogućava hapšenje optuženih i njihovu predaju tribunalu. Ali, oslobađanje dvojice zatočenika ipak je bilo **zamrznuto**, dok nije doneta nova - negativna odluka po žalbi tužilaštva.
Kad je saznao za vest o privremenom puštanju na slobodu dvojice okrivljenih, ministar pravde Srbije Vladan Batić prvi ju je pozdravio porukom kako je ona samo dokaz da se vlastima u zemlji ipak veruje.
- Ovo je dokaz da se veruje garancijama koje smo nudili i svemu što smo obećali i zato je puštanje Ojdanića i Šainovića na slobodu u redu - rekao je Batić i tek kasnije dobio priliku da uvidi koliko se u ovakvoj oceni prevario.
Preinačenje odluke veća, koje treba da sudi dvojici optuženih, nije uspelo da spreči ni objašnjenje Šainovićevog branioca Tome File da njegov klijent nije mogao da se ranije preda tribunalu, jer u Jugoslaviji nije postojao zakon o saradnji sa ovim sudom, kao i isticanje da je njegov branjenik **odmah posle donošenja zakona započeo pregovore sa saveznim organima.**

CELA BIOGRAFIJA
VELIKI deo optužnice protiv Nikole Šainovića, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje ratnih zakona i običaja, posvećen je njegovoj biografiji. Uz osnovne podatke da je rođen 7. decembra 1948, u Boru, da je završio fakultet u LJubljani 1977, navedeno je i da je stekao titulu magistra hemije.
Opis Šainovićeve političke karijere započinje njegovom funkcijom predsednika Skupštine opštine Bor od 1978. do 1982. godine.
**Tokom svoje cele političke karijere, Nikola Šainović bio je aktivan član Saveza komunista i Socijalističke partije Srbije** - ističe se u optužnici, uz podatke da je držao poziciju predsednika Opštinskog komiteta SK Bor, a 28. novembra 1995. izabran za člana Glavnog odbora SPS i bio i u njenom Izvršnom savetu.
Optužnica Karle del Ponte krivi Šainovića da je, kao blizak saradnik Slobodana Miloševića, planirao, podsticao, naređivao i vodio kampanju protiv kosovskih Albanaca, planirao, podsticao i naređivao njihov progon sa Kosmeta, a tereti ga i za masovna ubistva stotina albanskih civila. Iako je Karla del Ponte sve ovo locirala na period od januara do 20. juna 1999. godine, kada je Šainović bio potpredsednik savezne vlade SRJ, optužnica mu **u greh**, očigledno, pripisuje i većinu ranijih funkcija.
**On je bio, takođe, imenovan za predsednika Komisije za pripremu Trećeg redovnog Kongresa SPS u Beogradu 2-3 marta 1996. - napisano je u optužnici. - Nikola Šainović je 2. marta 1996. izabran za jednog od nekoliko potpredsednika SPS. On je držao ovu poziciju do 24. aprila 1997.**
Pre naimenovanja za potpredsednika 22. februara 1994. godine, koju je funkciju obnavljao u tri naredna mandata 12. juna 1996, 20. marta 1997. i 20. maja 1998, u optužnici se navodi i više funkcija koje je ranije obavljao u srpskoj i jugoslovenskoj vladi. Ovi **grehovi** započinju još u 1989. godini, članstvom u Izvršnom veću Skupštine Srbije i mestom sekretara za industriju i energetiku 1989. godine, i potom položajem ministra za rudarstvo i energiju 1991, kada je ponovo izabran za potpredsednika vlade Srbije.
Ispred podatka da je 10. februara 1993. postao predsednik vlade Srbije, u ovom hronološkom nabrajanju Šainovićevih funkcija, koje treba da ukažu na njegovu krivičnu odgovornost za kosovske događaje, optužnica mu stavlja na dušu i da je 14. jula 1992. i ponovo 10. februara 1993. naimenovan za saveznog ministra privrede.
Optuženi je, najzad, i time se završava opis njegove biografije u optužnici, predsedavao Komisijom za saradnju sa verifikacionom misijom OEBS za Kosovo i bio zvaničan član srpske delegacije u mirovnim razgovorima u Rambujeu 1999.


NISAM KRIV
ČIM je stigao u Hag, Nikola Šainović je odmah izveden pred tribunal, gde se odlučno izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
- Pažljivo sam je proučio i ne osećam se krivim - kratko je rekao.
Šainovićev branilac Toma Fila, još na aerodromu u Beogradu, odbacio je bilo kakvu mogućnost da se njegov klijent nagodi sa tužilaštvom, rekavši da njegov klijent **ima čast i da slobodu ne želi da kupuje izdajom**.