Ljut na narod i državu

GOTOVO sve zločine zbog kojih je podigla optužnicu protiv Slobodana Miloševića na Kosovu, Karla del Ponte pripisala je jugoslovenskoj vojsci i srpskoj policiji. To je i razlog što su se, u lancu komandne odgovornosti, uz bivšeg predsednika SRJ i njegovog specijalnog predstavnika za Kosmet, nekadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, samim tim što su bili na njihovom čelu, automatski našli načelnik Generalštaba VJ general pukovnik Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stojiljković, prvi čovek MUP Srbije.
Obojica nisu, međutim, hteli da čuju za optužbe, a pogotovu da se dobrovoljno predaju Tribunalu. Iako je Vlada Srbije, 15. novembra 2001. donela zaključak da će svim našim građanima, koji su doborovoljno predaju Hagu, pružiti garancije da bi mogli privremeno da se puste na slobodu, ni Ojdaniću ni Stojiljkoviću, tako nešto nije padalo na pamet.
- Ja sam vojnik i moja dužnost bila je da branim državu i narod od agresije - poručio je Ojdanić. - Sve naredbe koje sam izdao bile su u skladu sa Ženevskim konvencijama i pravilima ratovanja. Ako sam možda zbog nečega kriv, neka to utvrde naši sudovi. Obratio sam se vojnom tužilaštvu i sudu i izrazio spremnost da odgovaram, ako smatraju da sam kriv. Odgovoreno mi je, međutim, da oni nisu nadležni, jer sam u penziji.

ODGOVORAN ZA SVE
GENERAL Ojdanić imenovan je za načelnika Generalštaba 26. novembra 1998. i optužnica konstatuje da se sve vreme, na koje se ona odnosi, od januara do 20. juna naredne godine, nalazio na ovom položaju i **zapovedao, naređivao, nalagao, regulisao i na drugi način rukovodio VJ, u skladu s aktima izdatim od SRJ i prema zahtevima komandovanja VJ**.
Kao načelnik generalštaba, optužba mu stavlja na teret i da je utvrđivao organizaciju, razvojni i formacijski plan komandi jedinica i ustanova VJ, zavino od prirode i njenih potreba, a u skladu sa aktima predsednika SRJ. Na svom položaju, ističe se dalje u optužnici, on je utvrđivao i plan regrutacije i popune unutar VJ i raspored njenih regruta, donosio propise oko obuke VJ, utvrđivao obrazovani plan i obuku za usavršavanje profesionalnih i rezervnih oficira i obavljao druge zadatke predviđene zakonom.
Za utvrđivanje Ojdanićeve odgovornosti, Karli del Ponte je važno i što je on raspoređivao aktivne oficire, podoficire i vojnike i unapređivao ih do čina pukovnika, kao što je imenovao predsednika, sudije, tužioce i njihove zamenike i sekretare na službu u vojnim disciplinskim sudovima. On je, najzad, sprovodio pripreme za pozivanje građana na vojnu obavezu i mobilizaciju VJ i pri tom sarađivao sa ministarstvima unutrašnjih poslova SRJ i Srbije i Saveznim ministarstvom odbrane, pratio i predlagao mere za rešavanje problema u toku mobilizacije i o njenom sprovođenju obaveštavao Saveznu vladu i Vrhovni savet odbrane.
**Kao načelnik Generalštaba VJ, general-pukovnik Dragoljub Ojdanić bio je odgovoran za dela svojih podređenih u VJ i za dela svih pripadnika saveznih i republičkih snaga potčinjenih VJ koji su počinili zločine u pokrajini Kosovo od januara do juna 1999. godine, uključujući i taj mesec**, konstatovano je u optužnici.

MIRNA SAVEST
KAD je savezni parlament usvojio Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, Ojdanić je, kao revnostan vojnik, odmah izjavio da je odlazak u Hag njegova obaveza od koje neće bežati.
- Mogu odmah da me uhapse, ali za to nema potrebe, jer ne bežim, niti se krijem, a odlazak u Hag je sada moja zakonska obaveza, koju traže država i narod, kao i kada je trebalo da branim zemlju od agresije - izjavio je.
Optuženom generalu bilo je izuzetno teško što je njegov pismeni zahtev - da mu se, ako treba, sudi pred našim nacionalnim sudom - naišao na pravi muk našeg pravosuđa.
Ističući kako ga boli takav odnos države i njenih sudova, jer nisu našli za shodno da potvrde ili odbace njegovu krivičnu odgovornost, bio je još nesrećniji zbog ponašanja svog naroda, a posebno svojih zemljaka. Uputio je javni prekor i Srbima i Užičanima što ćute, odnosno što ga ne brane **kao što Hrvati brane generala Norca**. O sebi lično rekao je da se psihički oseća veoma dobro i da mu je savest mirna:
- Još mirnije spavam, jer nemam ni jednog jedinog razloga da me savest grize, da sam nešto učinio što se kosi sa pozitivnom zakonskom regulativom, sa međunarodnim konvencijama, sa zakonima i običajima vođenja rata.
Na konferenciji za novinare, koju je pred odlazak u Hag održao 24. aprila prošle godine u svojoj kući, Ojdanić je bio vidno potresen, ne uspevajući da zadrži suze, dok su ga kamere hvatale u krugu porodice, posebno dvojice unuka. Sutradan je, međutim, na surčinskom aerodromu, ponovo bio odlučan vojnik, koji je okupljenom narodu optimistički poručio:
- Pozdravljam vas i neka bude srećno vama i svim Srbima. Pokušajte da budete složni i malo pogledajte šta žele veliki. Mnogo su nam lošeg učinile velike zemlje i one na ovome neće stati. Poštujte se i krenimo u nove pobede!
Penzionisani general je svoj optimizam izrazio i izjavom da se pred put, na koji je krenuo sa suprugom i braniocem Vojislavom Seležanom, **oseća kao i svaki junak**. A, na pitanje novinara - da li očekuje da će se vratiti - uzvratio je kontrapitanjem:
- Želite li da vam se vratim?
Bio je duboko uveren da će se to zaista dogoditi i veoma brzo, ali će se pokazati da se gorko prevario.

POČEO OD PODOFICIRA
DRAGOLJUB Ojdanić rođen je 1. juna 1941. u selu Ravni kod Užica. Završio je najviše vojne škole: Pešadijsku podoficirsku školu 1958, Vojnu akademiju kopnene vojske 1964, Komandno-štapsku akademiju i Školu nacionalne odbrane. Magistar je vojnih nauka.
Prvo nameštenje u bivšoj JNA dobio je u Đakovici, a potom je službovao u Sarajevu, Prizrenu i Prištini. Bio je nastavnik i načelnik u Vojnoj akademiji, komandant bataljona i pešadijske brigade, načelnik odeljenja i zamenik načelnika uprave u Generalštabu, komandant Užičkog korpusa i načelnik štaba i komandant Prve armije VJ.
Ukazom Slobodana Miloševića od 24. novembra 1998. postavljen je na dužnost načelnika Generalštaba VJ.