Pohvale iz Vašingtona

KAD je ulazio u **boing 737**, kojim je 25. aprila prošle godine poleteo za Hag, general Dragoljub Ojdanić mahnuo je rukom okupljenim rođacima, prijateljima i okupljenom narodu na Surčinskom aerodromu i pozdravio ih sa: **Doviđenja**.
Nadao se u tom trenutku bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije da će se brzo vratiti u Beograd, uzdajući se u garancije koje je dobio od vlada Srbije i SRJ da mu se omogući odbrana sa slobode. Tako je u tom trenutku i izgledalo, jer se optuženi general dobrovoljno predao, čim je usvojen Zakon o saradnji sa haškim tribunalom, a njegov gest je trebalo da podstakne i druge okrivljene da pođu istim putem.
Pohvale ovakve **hrabre odluke**, baš kao što ih je nedavno dobila i bivša predsednica Republike Srpske zbog naknadnog priznanja krivice, stigle su i iz Vašingtona. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer ocenio je da je general Ojdanić uradio **pravu stvar** predajući se tribunalu.
- Pozdravljamo njegovu hrabru odluku i liderski gest i pozivamo sve osobe optužene za ratne zločine da slede ovaj primer - rekao je Baučer.
Uz pohvalu, sledeći politiku Bele kuće da stalno postavlja nove uslove, Amerikanac je objasnio da su SAD ohrabrene što vlast u Beogradu **rade na unapređenju saradnje sa haškim sudom**, ali i dodao da to nije dovoljno da Vašington izmeni svoj stav i odobri finansijskupomoć Jugoslaviji:
- Slede neophodni koraci jugoslovenske vlade da uhapse preostale optužene za ratne zločine, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karaxića, koji moraju da odgovaraju na optužbe protiv njih.

PET PUTA **NE**
PRE polaska u Hag, general Ojdanić je izjavio novinarima da Vojska Jugoslavije nije želela rat, niti ga je izazvala, ali da su, kada je do njega došlo, vojnici uložili sve napore da bi, u istorijski nezapamćenom sukobu, obavili svoje zadatke na osnovu Ustava.
- Nemam razloga da se stidim i za sve što sam radio i kako sam radio, savest mi je apsolutno čista - rekao je.
U krutoj haškoj proceduri, ništa od onoga što je prethodno govorio, Ojdanić nije dobio priliku da kaže. Kad je, sutradan po dolasku u Hag, istupio pred tribunal, morao je samo da odgovara na strogo formalna pitanja.
- Nisam kriv! - kratko je izgovarao povodom svake od pet tačaka optužnice, kojega terete za deportaciju i nasilno preseljenje albanskog stanovništva na Kosmetu, ubijanje i progon na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi.
Pet pitanja mu je postavio sudija Patrik Robinson, član istog krivičnog veća koje sudi Slobodanu Miloševiću. Prvo pojavljivanje najvišeg jugoslvoenskog oficira kome će se suditi u hagu trajalo je samo 15 minuta. Ojdanić je bio u crnom odelu, stajao je uzdignute glave i odrekao se prava da mu se pročita cela optužnica, jer je objasnio da je **dobro razumeo**.
Optužnicu je zastupala lično Karla del Ponte, a uz okrivljenog su stajala trojica branilaca: advokati Tomislav Višnjić, Vojislav Seležan i Amerikanac Piter Robinson. Ovaj poslednji izjavio je, kasnije, novinarima da, ako pred tribunalom ima pravde, general Ojdanić očekuje oslobađanje i povratak porodici.
- General se danas izjasnio da nije kriv za optužbe koje su proizašle iz borbe sa teroristima UČK i tokom odbrane svoje zemlje - naglasio je Robinson. - Mi smo svi naučili od 11. septembra kako je teško boriti se protiv terorizma u svojoj zemlji.

LJUTNJA NA BEOGRAD
IZGLEDALO je da stvari u Hagu teku tokom koji je general Ojdanić očekivao, jer je krivično veće sudije Ričarda Meja, sito koje sudi i Miloševiću, ubrzo odlučilo da njega i bivšeg potpredsednika savezne vlade SRJ Nikolu Šainovića, pusti da se, do početka suđenja, brane sa slobode, s obzirom na garancije iz Beograda. Tribunal je, međutim, ovakvu svoju odluku **zamrzao**, jer je tužilaštvu najavilo da će se protiv nje žaliti.
Na raspravi 24. juna prošle godine, karla del Ponte iskoristila je priliku da optuži vlasti u Beogradu, kako uopšte ne sarađuju sa tužilaštvom, što je odmah opovrgao pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić. On je potvrdio garancije svoje vlade da će se Ojdanić i Šainović pojaviti na suđenju, ako budu pušteni kućama.
Del Pnteova je, međutim, ocenila da bi njihovo puštanje, s obzirom da su kratko vreme u pritvoru, bili **prerano**, jer ih još nisu ispitali istražitelji tužilaštva. Ovome je i dodala i kako saradnje vlasti SRJ i Srbije sa tužilaštvom **sada praktično nema**, prebacujući da **tačno zna** da je general Ratko Mladić u Srbiji i potsećajući da još nije uhapšen niti izručen ni predsednik Milan Milutinović.
NJena teza bila je i da su se Šainović i Ojdanić predali tribunalu **po instrukcijama vlade**, a ne dobrovoljno. Na pitanje sudije Robinsona - zašto tužilaštvo ne bi obojicu moglo da sasluša u Beogradu, ako budu privremeno pušteni - ona je odgovorila kratkim **moguće**, ali i izrazila sumnju da bi oni to mogli da iskoriste za **ometanje istrage**.
Glavni tužilac nije želela da direktno odgovori sudiji Kvonu - koliko bi vremena trebalo da se Ojdanić i Šainović ispitaju - već je samo posredno objasnila kako je ispitivanje Biljane Plavšić trajalo šest meseci.
Posle rasprave, na kojoj je Glavni tužilac Šarkićevu ocenu, u privatnom razgovoru sa njom - da bi pozitivna odluka ohrabrila i druge optužene da se dobrovoljno predaju i podstakla saradnju sa tribunalom - nazvala **ucenom**, pomoćnik saveznog ministra se začudio kako je ona mogla da iskoristi priliku da iznese netačne stavove.
Najogorčeniji raspravom bioje šainovićev advokat Toma Fila, koji je iznerviran nastupom Del Ponteove, rekao još u sudnici:
- Pošto je gospođa Del Ponte nezadovoljna zbog neuspelog hvatanja Karaxića i Mladića, a možda i Bil Ladena, zato sada treba da trpe Šainović i njegova porodica. Saradnja SRJ sa tribunalom postoji i nije tačno to što tužiteljica tvrdi da su svi optuženi, koji su do sada pušteni na privremenu slobodu, bili prethodno i ispitani.
Svi ovi argumenti ostali su mrtvo slovo na papiru, jer je žalbeno veće tribunala objavilo 30. oktobra prošle godine odluku da prihvata žalbu tužilaštva i da Šainović i Ojdanić, do daljnjeg, ostaju u pritvoru. Na ovakvu odluku tribunala očigledno je uticao izveštaj njegovog predsednika Kloda žorde kako Jugosalvija ne sarađuje sa haškim sudom. Žorda je, naime, lično predsedavao žalbenom veću.

PRIVATNO KOMANDOVANJE
OJDANIĆEV branilac Piter Robinson - na raspravi oko zahteva da se general pusti privremeno na slobodu - istakao je da je upravo tužilaštvo dokazivalo kako je postojao privatni Miloševićev lanac komandovanja, sa kojim njegov klijent nema nikakve veze.
- Do sada od svedoka nismo čuli da su Ojdanić i Perišić naređivali zločine počinjene na Kosovu 1999. godine - rekao je Robinson.
On se posebno založio da sud uvaži garancije iz Beograda i Ojdanićevo obećanje, kao **časnog čoveka koji drži reč**.