Zatvor teži od smrti

ZA POSLEDNJEG sa liste optuženih najviših srpskih rukovodilaca za zločine na Kosmetu može se reći da je prva žrtva haške optužnice. Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljković, peti na optužnici protiv Slobodana Miloševića, kad se suočio sa mogućnošću da bude izručen Haškom tribunalu. Podigao je ruku na sebe. U četvrtak 11. aprila prošle godine, nekadašnji šef srpske policije ispalio je sebi metak u glavu.
Za mesto samoubistva Stojiljković je izabrao ulaz u Skupštinu SRJ i to pet minuta nakon što je njeno Veće građana, sa 80 glasova **za** i 39 **protiv**, izglasalo Zakon o saradnji SRJ sa haškim sudom, pošto je, dan ranije, istu odluku usvojila i
većina u Veću republika.
Ovaj tragičan događaj obeležila je i poruka koju je Stojiljković ostavio u svojeručnom pismu, optužujući aktuelnu dosovsku vlast što vodi kapitulantsku politiku, prema onima koji su bombardovali našu zemlju.

OPOMENA SVIMA
**OVIM činom hoću da se svrstam u redove heroja, mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda, koji su ispoljavajući patriotizam, besprimerni heroizam, spremnost i odlučnost, dali svoje živote, braneći zemlju i narod od zlikovaca, albanskih terorista i NATO agresora devetnaest zemalja na čelu sa Amerikom!**, napisao je Stojiljković u oproštajnom pismu, koje je započeo poslednjom strofom Rakićeve pesme **Na Gazimestanu**.
Stojiljković ističe da mu je veoma teško padalo što su albanski teroristi pušteni iz zatvora u Srbiji, dok je istovremeno u Hagu nastavljan proces protiv Srba.
U reagovanjima povodom tragičnog događaja, generalni sekretar SPS Zoran Anđelković preneo je Stojiljkovićevo uverenje da u Hagu **nijedan Srbin nema šansu da dokaže pravdu**, ne krijući pri tom da su pojedini članovi ove stranke znali da će bivši šef srpske policije pokušati da se ubije.
- Kako su mogli da ga spreče - rekao je Anđelković. - Bio je sam, nije imao obezbeđenje, bio je pod hajkom novinara, medijskom kampanjom centara moći u Srbiji i bez ikakvih mogućnosti da bilo ko bude pored njega.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica nazvao je Stojiljkovićev postupak **tragičnim događajem**, koji treba da bude opomena **svima nama** da prestanemo sa uzajamnim optužbama, ali i svetu spolja.
- To je opomena i međunarodnoj zajednici koja nam neprestano postavlja uslove, vrši pritisak i propisuje ponašanje, pogotovu jedan njen deo - rekao je Koštunica. - Tribunal je realnost. Predrasude o Srbima su takođe realnost. I optuživanje Srba za skoro sva zla koja su se na ovom prostoru dogodila minulih godina je realnost, ma koliko nepravedna. Na nesreću, i ovaj večerašnji čin, koliko bolan toliko i okrivljujući, takođe je realnost.
Borka Vučić, prva komšinica samoubice, vidno potresena događajem, ispričala je da je Stojiljković poslednjih mesec dana pisao oproštajno pismo. On ga je čitao naglas najbližim prijateljima, pitajući ih šta misle i da li ga je dobro sročio. Svi su, međutim, mislili da on to ne govori ozbiljno i da se na takav čin ipak neće odlučiti.
Posebno su ga, rekla je Vučićeva, iritirale prozivke **petorke za Hag**, svake večeri na televiziji, i licitiranja ko će prvi otići.

KOMANDNA ODGOVORNOST
STOJILJKOVIĆ nije prisustvovao sednici saveznog parlamenta, kad je usvajan Zakon o saradnji sa Hagom. U zgradi se pojavio nekoliko minuta pre glasanja i sačekao njegov ishod. Kad je zakon prihvaćen, krenuo je ka izlazu i nekoliko minuta posle toga, začuo se pucanj. Pripadnici obezbeđenja pištoljem marke **bereta**, a preminuo je posle dva dana u Urgentnom centru.
Nekadašnji ministar srpske policije našao se u haškoj optužnici, 27. maja 1999. po tzv. komandnoj odgovornosti. U njenom delu o individualnoj krivici svih petorice optuženih, njegovim ovlašćenjima posvećeno je čak pet tačaka, uz isticanje da je **sve vreme na koje se odnosi ova optužnica**, on vršio dužnost ministra unutrašnjih poslova Srbije.
Ova ovlašćenja, istakla je Karla del Ponte, proširena su mu 8. aprila 1999. zbog ratnog stanja, a on je bio dužan da obezbedi očuvanje reda i mira u Srbiji.
**Kao ministar unutrašnjih poslova, bio je odgovoran za dela svojih podređenih unutar policijskih snaga Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koji su počinili zločine u pokrajini Kosovo od januara do juna 1999. godine, uključujući i taj mesec**, istaknuto je u optužnici.
Stojiljković se, pred prijateljima i poznanicima, više puta zaricao da se živ neće predati Hagu, tvrdeći da ga posebno pogađaju priče kako je spreman da tamo dobrovoljno ode i da se krije od naših vlasti, strahujući od hapšenja.
**Ne krijem se i prisustvovaću svakoj sednici Savezne skupštine**, preneo je njegove reči njegov advokat Branimir Gugl, u saopštenju koje je dostavio Rojtersu.
U ovom saopštenju, nepunu nedelju dana pre usvajanja Zakona o saradnji sa Tribunalom, posebno je istaknuto da Ustav SRJ zabranjuje izručenje naših građana, a da on sam ne može biti izručen pre nego što mu parlament ukine poslanički imunitet. Zbog toga bi i eventualno hapšenje bilo nezakonito, a izručenje bi moralo da se tretira kao kriminalni akt.
Bilo kako bilo, Stojiljković očigledno nije bio spreman da se upušta u ove pravne pretpostavke, pa je zato i odlučio da sam sebi presudi. Jedina dilema koja je pri tom ostala bila je da li ga je na samoubistvo podstakao sam Zakon o saradnji sa Hagom ili nemirenje sa njegovom primenom. Izgleda da je u pitanju bilo i jedno i drugo.

BIOGRAFIJA
VLAJKO Stojiljković rođen je 1937. godine u Maloj Krsni. Pravnik po obrazovanju, započeo je radni vek kao sudski pripravnik u Opštinskom sudu u Požarevcu. Od 1966. do 1974. radio je u SUP u ovom gradu, gde je postao načelnik policije.
U istom mestu bio je i upravnik zatvora u Zabeli, a osam godina i načelnik Međuopštinskog SUP braničevskog okruga.
Po dolasku u Beograd, Stojiljković postaje najpre potpredsednik, a zatim i predsednik Privredne komore Srbije, a u decembru se vraća na mesto generalnog direktora PIK **Požarevac**.
Dva puta je postavljan na mesto ministra unutrašnjih poslova Srbije: 15. aprila 1997. i posle parlamentarnih izbora u jesen te iste godine. Ostavku na ovu funkciju podneo je 16. oktobra 2000, nakon što je, na listi SPS - JUL, prethodno izabran za poslanika u Veću republika Savezne skupštine.

Nastavlja se