SVAĐA U BELOM DVORU

UVEŠČE, 10. maja 1971. održan je sastanak rukovodećih ljudi Republike i njenih predstavnika u Federaciji. Tom prilikom je dogovoreno da se o svemu razgovara sa Titom bez ikakvih ustupaka i da se traži objašnjenje. Tako smo nas 18 predstavnika Srbije otišli u Beli dvor, 11. maja. Razgovor sa Titom trajao je skoro pet sati. Nikezić je izneo razloge zašto smo tražili sastanak, izložio je ocenu o stanju u Srbiji i postavio je pitanje šta znači stalno naglašavanje da je Beograd centar otpora ili zavere generala. Takođe, otkuda da se jedan po jedan funkcioner Srbije i izvodi na optuženičku klupu u nameri da se izazove rascep u rukovodstvu. Nikezić je podvukao da ne možemo prihvatiti takav odnos, jer se nad Srbijom ne može uvoditi prinudna uprava kad su svi drugi samostalni.
Tito je dosta nervozno govorio da mora postojati kontrola, da on na tako nešto ima pravo i da bira sa kim će razgovarati. Odbacio je priču o samostalnosti republičkih partija, a naglasio da SKJ mora biti jedinstven. Nagovestio je da će stvoriti novu partiju, da njega narod razume i da će se zato njemu i obratiti. Iznosi da mu je naš vojni ataše u Moskvi dao informaciju o M. Todoroviću. Ponovio je da se u Beogradu stvara nepoverenje prema njemu i vodi kampanja protiv njega.

Plavi optužuje Tita
DRAŽA Marković je postavio više pitanja: zašto se Srbija optužuje za banke i reeksportere; dokle će trajati napadi na nju; zašto se čas jedan, čas drugi funkcioner Srbije optužuje za nelojalnost.
Mijalko Todorović je negirao ono o čemu je vojni ataše obavestio Tita, otvarajući pitanje uhođenja od strane vojnog atašea. Onda mu je Tito upao u reč: **Ja vas optužujem**. Mijalko je odgovorio: **Ja vas optužujem zbog ovog što radite**. Tito je onda konstatovao: **Pa, vi mene i sad optužujete i napadate**. Zatim je naredio da se sve snima na traci.
Bora Pavlović iznosi da su netačne sve tvrdnje o Beogradu kao centru nekakve zavere. Tito mu kaže: **Vi držite partijske sastanke u vreme dok se održava Plenum na Brionima**. Pavlović pita: **Ko vas je o tome obavestio?**, dodavši, **da je jedino ono o čemu vas mi obaveštavamo istinita priča o Beogradu**. Tito: **Ali svašta se priča o sadržaju tih partijskih sastanaka**. Na to će Pavlović: **U Beogradu ima sto hiljada članova Partije iz svih krajeva Jugoslavije, pa se svašta može čuti**.
Ukazao sam da Tito ne treba da se oslanja na izveštaj vojnog atašea o Todoroviću, jer ga svi znamo dobro. Nemojte da sada ponovo otarate neke nove afere protiv istaknutih srpskih funkcionera, jer to niko neće prihvatiti. Zato informaciju Vojnog atašea bacite u koš.
Tada je Tito zaključio: **Pa dobro. Onda stavimo sve ad akta. Ja više neću insistirati na pokrenutim pitanjima**.
Tito se interesovao ko bi po našem mišljenju zamenio preminulog Milentija Popovića, pa je sam predložio Miloša Minića. Tome smo se suprotstavili i predložili Mijalka Todorovića, što je Tito prihvatio.
Sastanak je za sve nas, ali i za Tita, zaista bio težak i neprijatan, pogotovo kada se zna kakav je ugled i autoritet Tito još uvek uživao. Sigurno da niko pre nas nije nikada vodio takav oštar i otvoren razgovor sa Titom, a svi smo jedinstveni. Zato smo uspeli da ga u tom momentu sprečimo od realizacije namera protiv Srbije, ali je bilo više nego očigledno da je to bilo samo njegovo privremeno odstupanje. Osetio je da će o svemu morati da dobro razmisli pre nego što bi povukao neki ozbiljniji korak, jer je rizik bio veliki i po njega.

Savka, Mira i Pera
POČETKOM jula 1971. pričalo se da je u razgovoru sa Dražom Markovićem predsednik Tito o nacionalizmu u Hratskoj rekao: **Majku im božiju, šta to rade! Dozvolili su da se od Matice hratske stvara druga Partija, a Sveučilište u Zagrebu prepustili su u ruke klerikalcima. Uskoro ću imati sastanak s užim rukovodstvom Hrvatske gde ću im sve to reći**. Međutim, ponovio je već izrečenu ocenu kako nije zadovoljan ni hrvatskim, ni srpskim rukovodstvom, jer u oba postoje ljudi koji su protiv njega. Tito je zapitao Dražu: **Zašto ste predložili Koču Popovića za člana Predsedništva SFRJ, kad znate da se u nekim stvarima ne slažem sa njim? Trebalo je da se najpre sa njim dogovorimo o kandidatu**. Na Dražino pitanje da mu Tito objasni zašto toliko kritikuje srpske rukovodioce kada oni nemaju nikakve lične ambicije, niti dopuštaju da se nose njihove slike u javnosti ili na drugim mestima, Tito je eskivirao direktan odgovor i rekao: **U Hrvatskoj se zaklinju u Savku i Miku, nose njihove slike i parole podrške**.
Od polovine oktobra 1971. situacija u Hratskoj se pogoršava. Eskaliraju javne diskusije i mitinzi na kojima se ističu razni nacionalistički i separatistički zahtevi. Traži se prijem Hrvatske u UN. Zalažu se za pun državni i narodni suverenitet, uz trdnju da država bez vojske nije ni država. Pronose se parole da od nove godine Hrvatska više neće davati svoje devize u buxet Federacije, nego će ih koristiti za sopstvenu izgradnju.
Početkom novembra Tito je bio u NJujorku. Kada je čuo da Hrvatska traži članstvo u UN i svoju vojsku, bio je besan i ljut kao nikada. Posebno je bio nezadovoljan ponašanjem Tripala. Počelo je i javno raskrinkavanje Bakarića. Izvršni komitet CK SKH je podeljen: jedan broj članova podržava Savku, Tripala i Pirkera. Unutar Sekretarijata CK SKH kradomice se sastaju oni koji su za radikalne promene. Vrše pritisak da se brže menjaju kadrovi u opštinama, na fakultetima, u medijima i naročito na TV. Jača tzv. mas-pokret izvan Socijalističkog Saveza i drugih organizacija. Matica hrvatska okupila je oko sebe sve najekstremnije nacionalističke snage i postala glavna inspiracija mas-pokreta.

SMRT MILENTIJA POPOVIĆA
UVEČE, 8. maja 1971. sa Jelicom sam bio u Klubu poslanika na Dedinju da pogledamo neki dobar film. Sreli smo Milentija Popovića, tada predsednika Skupštine SFRJ. Sedeli smo u redu iza njega. Iznenada, za vreme projekcije filma, Milentiju je pozlilo. Odmah smo pritekli da vidimo šta se to desilo i da, ako možemo, pomognemo. Bio je u nesvesti. Koliko se sećam, tu se našao general dr Isidor Papo, poznati hirurg sa VMA. Milentija su smesta odvezli u bolnicu, ali je nažalost tamo ubrzo izdahnuo.
Milentije je upravo doputovao iz Sarajeva gde je prisustvovao Prvom kongresu samoupravljača. Svi mediji izvestili su o smrti. Opširno su pisali o Milentiju kao istaknutom revolucionaru i intelektualcu. Sahranjen je u Beogradu, 10. maja.

Nastavlja se