Vrh u dva tabora

BORA Pavlović podvlači da **nema nikakve razlike u političkoj liniji između SKJ i SKS, niti u njenom sprovođenju u praksi**.
Orhan Nevzeti (Albanac, član Sekretarijata CK SKS) ističe pozitivne promene u radu SKS što su potvrdili izbori. Misli da se počelo sa sitnim intrigama i kritikom pojedinih ličnosti da bi se onda prešlo na tvrđenje da je **politika dobra, a praksa u raskoraku sa zacrtanom linijom, jer se vodi politika trulog liberalizma i tehnokratizma**. Završio je ocenom da **nije tačna priča da SKS sprovodi neku politiku mimo SKJ i da smo protiv Tita**.
Sima Zatezalo kaže da **priča o tome kako srpski komunisti ne vole Tita potiče iz rusko-informbirovskog miljea**.
Miloš Minić konstatuje da je **Tito izneo primedbe na stanje u SKS i na rad rukovodstva**, te da **ne vidi razlog da se o njima sada ne govori**. Dalje, da je o tim primedbama **čuo samo deklaracije, ali ne i da one ne stoje**, pa nastavlja u smislu da mu se čini kako **postoje dve frakcije koje se međusobno bore**.

ŠANE PODRŽAO DRAŽU
DUŠAN Petrović Šane se u potpunosti složio sa Dražinim izlaganjem, što je bilo logično, jer se Šane usprotivio dolasku Nikezića i Perovićeve na čelo SKS, uz obrazloženje da njihovi profili **ne odgovaraju liderima jedne radničke partije**.
Zatim su izlagali Moma Marković, Jovan Veselinov Žarko, Spasenija Babović Cana, Dobrivoje Radosavljević Bobi, Đurica Jojkić, Voja Leković, Fadilj Hodža, Veli Deva, Miroslav Pečujlić, Mijalko Todorović Plavi, Predrag Ajtić, Branko Pešić i mnogi drugi.
U mojoj diskusiji sam rekao:
**Na ovom skupu ima i starih i mladih. Spadam u one sa najdužim radnim stažom. U rukovodstvu Srbije, na raznim dužnostima, neprestano sam već 30 godina. Hteo sam da sebi postavim pitanje, pored svih ovih diskusija, ima li stvarnih i krupnih razloga za jedan nov potres u Jugoslaviji i kako da ga narodu objasnimo. Da li je zaista stanje u SKS tako loše ili najlošije u zemlji da bi trebalo da pravimo dramu. Mislim da bez velikih razloga otvaramo krizu u Srbiji i time u Jugoslaviji. I ona će nam pasti teže od svega do sada.
Drug Tito je rekao da se Hrvatska još nije konsolidovala od nacionalizma, a sada ipak otvaramo krizu u Srbiji. Dve najveće republike razjeda kriza. I kad one budu iznutra oslabljene, biće slaba i Jugoslavija. Na svima nama je da o tome razmišljamo, ali je na drugu Titu najveća odgovornost, jer je po položaju najodgovorniji.

TITO UPADA U REČ
NE vidim šta je to u politici SKS i CK tako loše da je izložena ovakvoj kritici. Podvojenost u rukovodstvu Srbije ne proizlazi iz stanja u partijskoj bazi ili političke atmosfere u Srbiji. Ona je iznuđena od nekoliko ljudi u rukovodstvu.
Tu mi upada u reč Tito pitanjem: **Od kojih ljudi u rukovodstvu?**
Odgovaram i nastavljam:
**To su Stambolić i Marković. Oni su otvorili krizu. Na najboljem smo putu da pocepamo Srbiju. To je velika odgovornost. Znamo kako je i šta je bilo u Hrvatskoj i da je moralo da dođe do čega je došlo, ali u Srbiji nije tako, jer u njoj niti su nacionalisti preuzeli vlast ni u jednom političkom telu, niti za tako nešto imaju šanse. Po Srbiji nema štrajkova i demonstracija. Nije ni ekonomska situacija najgora, niti proces samoupravljanja da bismo ovde razgovarali kao da je zaista krizna situacija.
**Ovaj CK i predsednik CK SKS Nikezić počeli su svoj mandat sa nacionalističkim demonstracijama na Kosovu krajem 1968. Protiv nacionalizma se tukao uporno, a ne parolaški, iskreno ubeđujući partijske kadrove u štetnost srpskog unitarizma i nacionalizma. Mislim da se srpski CK vrlo dobro postavio u teškoj hrvatskoj krizi koja je potresla sve nas. Rekao bih da je to najveća zasluga predsednika CK SKS. Pa da ništa drugo nije uradio, nego samo to, bilo bi dosta, a on je uradio mnogo više. Čuli smo veoma dokumentovano šta je CK zaista uradio na planu konkretne borbe protiv nacionalizma, pa čemu onda ocena da je takva borba **izostala**.**

PRAKSA GUBI LINIJU
**SPREMAJUĆI se za ovaj sastanak, ovih dana sam pročitao sve rezolucije Devetog kongresa SKJ i njegove Druge konferencije, kao i neka važna dokumenta CK SKS. Nastojao sam da vidim gde tu ima razlika u stavovima i došao sam, drugovi, do zaključka da ih nema. Jednostavno, radi se o istoj politici SKJ i SKS. Sada se priča kako su zaključci i stavovi koje usvaja CK SKS samo oštri i načelni, a ne konkretni, da praksa ne valja. Evo, Steva i Šane sami priznaju da ne znaju dovoljno praksu SKS, a tvrde da se u praksi promenila proklamovana linija. To nisu korektne stvari.**
Tu me Doronjski prekida ispravkom da on **nije tako mislio**, a ja sam mu odgovorio da sam zapisao onako kako je izjavio.
Teško mi pada što sa bliskim ljudima radim godinama, a da ne znam šta stvarno misle, pa se odjednom sve što smo zajedno radili proglašava u najvećem delu pogrešnim. Do pre pet meseci Draža i Pera nisu imali neke ozbiljnije primedbe na rad CK. Draža je čak govorio na onom sastanku u julu kako je politika SKS i njegova politika i da je CK ne prisvja kao jedino svoju. Tada smo se složili da je on u pravu, a sad od jula do oktobra ispada da ne valja osnovna politička linija iako se zna da se u tom periodu nije ništa dogodilo što bi je ozbiljno ugrozilo.
Stambolić kaže da četiri godine trpi liberalizam. Zašto ga je trpeo? Što nije izneo svoje stavove kada je trebalo, ako je u njih bio ubeđen. To stavrno nije ni drugarski, ni ljudski, ni partijski. No, šta je, tu je. Ne potcenjujem sve ove podele koje su se ovde stvorile. Oni koji su izrekli teške optužbe i kritike na račun CK SKS treba sada da to dokažu. Ako su u pravu, oni kojima je kritika upućena neka povuku konsekvence. Ako, pak, kritičari nisu u pravu, te konsekvence moraju povući oni. Sudije moraju biti partijska tela i partijska baza. Ne slažem se sa Momom Markovićem kada kaže da treba da zaobiđemo organizaciju Republike, CK SKS i idemo na Predsedništvo SKJ po rešenje. Može se ići i na Predsedništvo SKJ, ali pre toga stvari se moraju razjasniti i raspraviti na sastanku CK SKS, jer je to jedino ispravno po Statutu Partije.

NASTAVLJA SE