Ostavka Marka i Latinke

Piše: Dragi Stamenković
SUTRADAN mediji objavljuju Titovo izlaganje Društveno-političkom aktivu Srbije. List **Politika** navodi ove podnaslove: **Uzroci nezdrave situacije u SKS**, **Zašto nije bilo samokrkitike**, **Čišćenje SKS moralo se završiti u pravcu sprovođenja odluka koje stoje pred SKJ i SKS**, **Nužno je ujediniti se na platformi pisma Biroa i Predsedništva SKJ**.
Ubrzo, 21. oktobra, sledi sednica CK SKS koju otvara Nikezić i saopštava da je zatvorenog tipa. Takođe, da je sednicu sazvao posle sastanka Aktiva sa Titom. Članovi CK su upoznati sa stenogramom razgovora. Glavni zadatak je, po Nikezićevim rečima, da se na osnovu Titovog izlagalnja priđe organizovanom radu, čemu treba da se prilagode i kadrovska rešenja. Smatrajući te promene neophodnim, a imajući u vidu razgovor koji su Nikezić i Perovićeva imali sa Titom, izneli su svoj stav da treba da podnesu ostavke. Latinka je zamolila da se uvaže ostavke, a Marko je zamolio članove Sekretarijata da nastave rukovođenje sednicom.
Nastala je kraća diskusija različitih tonova, uz osnovno pitanje, zašto se nije sastao CK i na njemu sve raspravilo, pa tek onda išlo na razgovore sa Titom. Posle te rasprave i natezanja, CK je usvojio ostavke. Najavljeno je da će sednica biti nastavljena posle konsultacija o izboru novog predsednika i sekretara CK. Ona je bila opet sazvana 23. oktobra. Referisano je o prvim konsultacijama oko pomenutog izbora i da će se one produžiti. Zatim je 26. oktobra objavljena kratka Tanjugova vest da je CK SKS, na svojoj 43. sednici od 21. oktobra usvojio ostavke Nikezića i Perovićeve.

IGRE OKO ŽIVANA
KONSULTACIJE o tome ko će zauzeti njihova mesta trajale su skoro nedelju dana. Kao član Predsedništva SFRJ učestvovao sam na nekima od njih gde je glavnu reč stalno vodio Stambolić. Bilo je raznih predloga, a moj je bio da Mirko Čanadanović preuzme dužnost predsednika CK.
Ostali predlozi uzimali su u obzir Simu Zatezala, Živana Vasiljevića i Zdravka Vujovića. Svi ovi predlozi su bili razmotreni u uskom krugu ljudi oko Tita (Kardelj, Dolanc, Stambolić, Draža Marković). Kada je skoro dogovoreno da to bude Živan Vasiljević, što mu je i saopšteno, došlo je do promene, jer je Fadilj Hoxa proneo vest da se Tito ne slaže, pa je Vasiljević sam odustao.
Na jednoj od tih konsultacija Stambolić je predložio za predsednika CK dr Tihomira Vlaškalića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i člana RIV Srbije. Tome sam se oštro suprotstavio i direktno pitao, na osnovu kojih kriterijuma se Vlaškalić predlaže. Izneo sam da je član SK postao 1945. da do sada nije bio ni na kakvim partijskim funkcijama, te da nema nužno iskustvo u partijskom poslu. Takođe, da ni kao profesor ekonomije ne spada u red poznatijih. Ako se pak gleda na njega kao na člana republičke vlade, ni tu ne spada među bolje. Prema tome, zaključio sam, normalno je da se upitamo koji su njegovi stvarni kvaliteti da može preuzeti tako visoku funkciju i da je uspešno vrši, naročito posle tako uglednih kadrova kao što su Stambolić, Veselinov i Nikezić.

POVERENJE - VLAŠKALIĆU
STAMBOLIĆ, koji je branio svoj predlog, nije imao argumente, već je samo tvrdio da će Vlaškalić biti dobar predsednik CK. Onda sam se direktno obratio Stamboliću rečima: **Ti i Draža ste bili zagovornici promena u CK i do njih je došlo. Zato je najbolje da ti budeš predsednik**. Pošto je Stambolić odbio, reagovao sam u smislu da se u raznim kriznim situacijama bira tzv. činovnička vlada, ali sa njom nema pravog ni trajnijeg izlaza iz krize. Ova aluzija bila je više nego jasna.
I pored svih mojih primedbi, ostalo je da se Vlaškalić predloži što je Tito prihvatio. Već 26. oktobra odžava se 44. sednica CK SKS na kojoj je za predsednika izabran Vlaškalić, a za sekretara Nikola Petrović, radnik i dotadašnji član Sekretarijata CK. Tako je Vlaškalić ostao duže od deset godina na položaju CK SKS.
Po mojim saznanjima, do imena Vlaškalića se došlo tako što je on, pristupivši NOVJ krajem 1944. ubrzo postao saradnik Vojne obaveštajne službe i to mu je bila osnovna preporuka. S druge strane Pera i Draža su računali da će ih Vlaškalić slušati, jer će oni iza scene voditi politiku u Srbiji. Titu i **tada sve važnijem Dolancu**, a preko Kardelja, odgovaralo je da na čelo CK SKS dođe anonimni političar. Svi kasniji događaji i praksa potvrdili su ovo moje gledište. Tako je Srbija dobila Titu **poslušno rukovodstvo** čemu je on sve vreme težio, a u tome je ostavljen dovoljan prostor da Petar Stambolić i Draža Marković rukovode Srbijom.
Savezni sekretarijat za informisanje izdao je saopštenje da je 2. novembra savezni sekretar za inostrane poslove Mirko Tepavac podneo zahtev da bude razrešen dužnosti, što je prihvaćeno.

POVERENJE PA - SMENA!
NA 45. sednici CK SKS održanoj u dane 9, 10. i 11. novembra razmatrani su zadaci SKS u novonastaloj situaciji. Tada je kritički ocenjena praksa SKS i usvojeni zaključci za budući rad u duhu Titovih stavova izraženih na sastanku Aktiva Srbije. Ova sednica je nastavljena kao 46, na kojoj su 11. novembra prihvaćene ostavke Nikezića i Perovićeve i na članstvo u CK SKS. Tada su ostavke podneli i Orhan Nevzati i Kadri Reufi. Članovi CK SKS su na istoj sednici obavešteni da je i Koča Popović dao ostavku na članstvo u stlanom delu Konferencije SKJ.
Negde u to vreme, Koča Popović me je obavestio da je posetio Tita i podneo mu ostavku na članstvo u Predsedništvu SFRJ zbog neslaganja sa postupkom oko Markove i Latinkine smene, te ocene stanja u Srbiji. Za ovu ostavku javnosti je rečeno da je usledila zbog Kočinog slabog zdravlja i poodmaklih godina. Tada sam Koči rekao da neću podneti ostavku, što on nije komentarisao. Uskoro na njegovo mesto dolazi Dobrivoje Vidić, do tada ambasador SFRJ u V. Britaniji. Ostavku nije podneo ni M. Todorović na mesto predsednika Savezne skupštine, mada su to neki očekivali.
Posle dolaska Vlaškalića na čelo CK SKS, nastale su čarke i diskusije u Vojvodini. Iz redova MK Novog Sada počela je kritika na rad PK Vojvodine, jer u sprovođenju usvojene politike pokazuje liberalizam i oportunizam, a da svi koji ne prihvataju ili krivotvore smisao pisama CK SKJ i Titove stavove moraju biti isključeni iz Partije. I pored ovih polemičkih ocena o radu PK, ipak je izglasano poverenje Mirku Čanadanoviću. Naravno, nije prošlo mnogo vremena od toga, svi članovi PK i drugi kadrovi koji su bili uz Nikezića, pa i sam Čanadanović, bili su smenjeni.
Na sednici MK Beograda 28. oktobra Bora Pavlović podnosi ostavku zbog kritika političkog stanja u Beogradu. A na njegovo mesto dolazi Đorđe Lazić.
Od tada pa nadalje nastaju smenjivanja svih sposobnijih kadrova i članova opštinskih komiteta, koji su poržavali Nikezića. Računa se da je tako uklonjeno nekoliko stotina ljudi. Na njihova mesta su dovedeni samo podesni novom kursu SKS.

NASTAVLJA SE