Brđani svetlih duša

Piše:Milovan Vitezović.

KAKO sam mogao ovako pogrešiti? - Žan-Pol Sartr je osećao krivicu dok mu je Miša Bulatović sve više imponovao.
**Došao sam u Pariz da u njemu utvrdim osećaj za prave stvari** - saopštio je Miša Bulatović svoje vjeruju.
**Zar ćete se samo na njega oslanjati?** - Žan-Pol Sartr je grozničavo tražio novo uporište.
**Neću, ali hoću da ga imam** - kazao je Miša Bulatović, odahnuvši: **Bio sam pod pritiskom, pa sad sve iz mene izbija... Znate li, Sartr, da ljudima u mojim brdima noću sijaju oči?**
**Zaista?**
**Zaista. Svetle im duše. Samo tamo. To im je od ponosa... Sad ja hoću da sačuvam ponos i da sve sam učinim za sebe... Nisam nezahvalan... Bio bih očajan da to pomislite... Zahvalan sam i za pomoć koju ste mislili da mi ponudite... Ponos mojih gorštaka, pomoć drži kao milostinju... Zato Vam i nisam dozvolio da mi je ponudite... Jedino što od Vas, svim srcem mogu primiti, jeste druženje sa Vama... Kao samotnjak dosta sam divalj, moram se za Pariz pripitomiti... Treba mi Vaša temporalnost u Vašem prisustvu i da mi budete učitelj kod sebe...**
**Hvala vam...** - zaustio je Žan-Pol Sartr.
**Nemojte, ništa patetično... Jednom sam otišao kod naše časne, stare i samotne spisateljice Isidore Sekulić...**
**Čuo sam za nju**.

KAFE DE FLOR
**ZNATE šta mi je rekla: Hvala Vam, što ste pošten. više nisam otišao kod nje. Kako da stalno mislim da ostanem pošten?** - Miša Bulatović se zasmejao od srca, opuštajuće jer je znao da je dobio najviše što je mogao da dobije - druženje sa Sartrom: **Želeo bih ja i Vaše prijateljstvo, ali ga moram steći...**
**Tu je Kafe de Flor** - Žan-Pol Sartr je pokazivao rukom: **Pićemo kafu svako jutro od osam do devet, kad smo tu... A za ostalo ćemo videti**.
**Možda, ponekad uveče, da prošetamo, možda mi oči i u Parizu zasijaju...**
**Da počnemo večeras?** - nasmejao se Žan-Pol Sartr.
Miša Bulatović je dobro znao da se Sartru mora prvo nametnuti, ali da mu potom mora i povladiti. Kad neguješ svoju sujetu, zalij usput i tuđu, da vidiš spram kjoe tvoja buja. Zato je poželeo da isto veče odu u Pozorište Antoan, gde se u Sartrovoj postavci daje Sartrov komad **Prljave ruke**.
**Ovo Vam je veoma hrabro** - pruživši ruku čestitanja posle pozorišne predstave, Miša Bulatović je Sartra prodrmao celog: **Toliko hrabro, da ću morati više puta da pogledam**.
**Mislite?** - Žan-Polu Sartru je godilo čestitanje, ali ga je buškao crv sumnje: **Ovo se i u Beogradu igra**.
**Gledao sam. Dobro je i tamo. Ali nije ovako... Tamo su ove hrabrosti cenzurisane, štrihovane ili ublažene**.
**Nisam znao**.
**Prirodno, kad ne znate srpski jezik...! O ovome je u Beogradu zasedao i komitet srpskih nadrealista**.
**Šalite se** - smeškao se i Žan-Pol Sartr: **Šta su zaključili?**
**NJihovi zaključci su tajni** - rekao je Miša Bulatović, suzdržavajući ozbiljnost: **Ali je mišljenje dostavljeno Luju Aragonu.**
Te noći, kad su, pričajući o glumcima, izašli iz Pozorišta, Žan-Pol Sartr je često kroz svoje diptrije zgledao Mišu Bulatovića u oči, hoće li zasijati?
**Jeste li Beketa videli na aerodromu?** - upitao je Miša Bulatović i oči su mu blesnule.

DORUČAK KOD ANDRIĆA
**POZNAJETE li Iva Andrića?** - pitao je Žan Kasu, u želji da posredno proveri Miodraga Bulatovića, jer oprez podupire sigurnost. Mora znati s kim ima posla.
**Kada sam u Beogradu, doručkujem kod njega** - Miodrag Bulatović je video koliko je Žan Kasu ponosan na svoje zasluge za komunističku Jugoslaviju u Francuskoj, da je visoko jugoslovensko odlikovanje nosio i na kućnom mantilu: **Otkad sam u Pariz, ne doručkujem uopšte**.
Dalji razgovor su nastavili uz Bulatovićev doručak, iako mu uveliko nije bilo vreme.
**Kada me je pre nekoliko godina, već zaslužnog, valjalo primiti u Udruženje književnika Srbije, preoprezni Aleksandar Vučo je to želeo što duže odgoditi** - Miodrag Bulatović je govorio preko zalogaja: **Onda je uvek ćutljivi Ivo Andrić rekao: Ako Bulatoviću širom ne otvorimo vrata Francuske 7, on će u nju ući kroz prozor, a možda i kroz dimnjak upasti... A kad je Andrić dobio Nobelovu nagradu, on mi je, dok sam mu čestitao, rekao: Ima tu i Vaše zasluge da Vi niste toliko prevođeni kao nov pisac, mene starog svet ne bi primetio...**
**Kako je Andrić podneo Nobelovu nagradu?** - zanimalo je Žana Kasua.
**Diplomatski. Podelio je radost sa narodom, po celoj zemlji. Ne obazire se ni na komunistička šuškanja da je tu nagradu uzeo Krleži... Znate li to, Kasu?
**Nije** - Žan Kasu je u svemu razložan: **Svet ima više Krležinih dela, a Andrićevo je jedno...**
**Jedino je Andriću žao što nema nekog kome bi ostavio to bogatstvo, jer on ne zna da se razbacuje** - Miodrag Bulatović je bio veoma upućen u nobelovske muke Andrićeve: **Jednom, dok smo o nobelovskom novcu razgovarali... Znate, ja veoma volim o novcu da razgovaram, to je kao da ga imate pa ne znate šta ćete s njime...**
**Proći će to** - šaptao je Žan Kasu: **Znam to dobro, iz iskustva...**
**Znam i ja, dok ga dovoljno ne steknem...** - uzdahnuo je i Miodrag Bulatović: **I Andrić mi je tada, sa neskrivenom tugom, rekao, onako narodski: Eto, stiglo me veliko bogatstvo, a ja nemam ni kučeta, ni mačeta...**
**Jeste li ga ikako utešili?** - Žan Kasu je imao veliko razumevanje za patnju Iva Andrića.
**Pokušao sam... Rekao sam: Slušajte, Andriću, to je prosto! Usinite mene!**
**Imam li čast da ste Andrićev usvojenik?!** - uskliknuo je Žan Kasu, pretvorivši se sav u nestrpljenje.
**Nije mi još odgovorio** - rekao je Miodrag Bulatović, srkućući čaj: **Nije još... Jedino mi je jedno jutro, otvarajući mi vrata, Andrićeva tašta rekla: Evo našeg sina!**

LEVIČARKA SAGAN
**Ja sam levičarka** - Fransoaz Sagan je pružila levu ruku Miodragu Bulatoviću, a u isti mah je desnom grlila i ljubila Sartra, koji ih je i upoznao.
Miodrag Bulatović ju je u čudu gledao. Imala je na licu svoj naslov Izvestan osmeh.
**Ja sam levičarka!** - upitao je Miša Bulatović.
**Šta su levičari, nego mondensko društvo bez obaveza?** - Saganova je želela da ga prepadne i zbuni.
Je li je Sartr na to pripremio?
**Pretpostavljam da se za nešto i borite?** - ostao je Miša Bulatović suzdržan.
**Borimo se**.
**Za šta?**
**Da ostvarimo svaku potrebu za zadovoljstvima** - sigurno je vodila konverzaciju, odlučujući i šta će je pitati.
**Kojim prvenstveno zadovoljstvima?** - znao je da će mu reći šta je namerila.
**Prevashodno onima gde fizička ljubav ima centralno mesto** - i rekla je.
Bilo je to prepoznavanje generacije. U provokaciji i u sujeti.
**Možda se i ne bismo toliko razlikovali, u bližem poznanstvu** - Miša Bulatović je nudio bliže poznanstvo, pristajući odmah na čudno levičarstvo Fransoaz Sagan.
**Ja sam levičarka, ali ne mogu bez kavijara i šampanjca** - Fransoaz Sagan je Mišu Bulatovića gledala ravno u oči: **Miša, imate li hrabrosti da me večeras pratite?**
Morao je imati. Ona je birala pred pogledima koji su ih i ispratili.
**Mislio sam da danas nećete doći** - rekao je sutradan Žan Pol sartr, pretpostavljajući mušku priču koja valja da usledi.
**Tu sam** - smeškao se umorno Miša Bulatović ne počinjući priču.
**Da li je nešto noćas bilo između Fransoaz i Vas?** - pitao je Žan-Pol Sartr posle duže ćutnje.
**Ako se ona nečeg bude sećala, sigurno je bilo.**


(NASTAVLJA SE)