Kuvar, Napoleon i genije

Piše: Milovan Vitezović

**SARTR mi je rekao da se čuvam da me ne potpišete, jer imam glavu za vaše linije** - rekao je Miodrag Bulatović, očekujući da se Pikaso odmah maši slikarskog pribora.
**Žao mi je, gospodine. Odavno ne radim po modelu?** - Pabla Pikasa je Miodrag Blatović uveliko nervirao, onako kako se slični ljudi ne podnose na prvi pogled, a i Žozefin se diskretno požalila pri najavi.
**Šteta** - kazao je Miodrag Bulatović: **Velika šteta. Mogao bih Vam biti graničnik za dve faze u slikarstvu. Do mene i posle mene**.
**Gospodine moje faze su označavale boje i žene a ne muškarci** - Pablo Pikaso je osećao kako u njemu nešto vri, izdržaće se zbog Prevera.
**Onda shvatam što sve žene liče na vas!** - nadovezao se Miodrag Bulatović.
**Kako liče!** - pitao je Pablo Pikaso, podižući polako glas.
**Liče na Vašim portretima. U svakom portretu žene ima i Vašeg lika**.
**Ja se u svakoj ženi ogledam** - odrezao je Pablo Pikaso: **Vaše vreme, gospodine...**
Kada smo kod vremena, treba mi bar jedan dan sa Vama... Moram Vam napraviti potret! U opisu, naravno!** - postavio je zahtev Miodrag Bulatović.
**Meni ne treba nijedan tren sa Vama!** - Pikaso je gubio strpljenje: **Ni taj potret!**
** To vam ovaj već neće oprostiti!** nije popuštao Miodag Bulatović.
**Dobro, izdržaću anatemu.

NAPOLJE GOSPODINE!
**A JA došao da Vam čestitam!** - Miodrag Bulatović je širio ruke.
**Šta da mi čestitate?**
**Lenjinovu nagradu za mir! Čestitam!**
**Napolje gospodine!**, viknuo je Pablo Pikaso.
**Čekajte, pobogu...**
**Žozefin!** - viknuo je Pablo Pikasa domaćicu koja je očito bila pred vratima spremna da ih otvori: **Okrenite se Žozefin i pokaže svoju guzu gospodinu?**
Žozefin se okrenula i pognuvši se zadigla svoju dugu špansku suknju ispod koje nije bilo ničeg.
**Ubiću Vas za tu modricu** - viknu Pablo Pikaso, dohvativši toreadorski mač iz neke stare amfore.
Velikodušno i počasno, kao Miša, najavljen od Fernanda Arbala, plemenitog hidalga Kafea de Flor, Miodrag Bulatović je pošao kod sejača velike konfuzije Salvadora Dalija, koji je vrhom svoga kista izazvao nezapamćen udar groma u realizam, da vidi najveći praznik u Parizu, u veličanstvenim apartmanima Alonsa Osmog, u luksuznom hotelu **Moris**.
Salvador Dali ga je čekao u rasvit. Svojim čudesnim brkovima uvis podignutim neprekidno je održavao vezu sa svemirom.
**Jeste li vanzemaljsko biće?** - pitao je Salvador Dali, kada se Miša Bulatović pojavio pred vratima apartmana.
**Ne znam** - odgovorio je iskreno Miša Bulatović.
**Ipak ću Vam pružiti kažiprst**.
**Nikad Vam to ne mogu zaboraviti!** - uzvratio je Miša Bulatović, zakoračivši u apartman.
**Bog je jedan** - rekao je Salvador Dali, jer se na Boga treba prvo pozvati, tako je vaspitan: **Sumnja se na mene**.
**I jedan Bog mora imati svoga đavola** - rekao je Miša Bulatović, prinevši na oltar genijalnosti svoje knjige.
**Primljeni ste u audijenciju univerzuma** - odgovorio je Salvador Dali i predložio da se intimnije kao geniji oslovljavaju.

GENIJE I SEKRETAR
**MENE su zato u Beogradu zvali Geša**.
**Kad se dva genija nađu, onda jedan onome drugome mora biti sekretar.**
**Kada stupate na dužnost?** - pitao je Miša Bulatović.
**Ja sam se prvi setio** - nije se Salvador Dali dao u sekretare: **Uostalom, ja u svojoj kući ne mogu biti sekretar**.
**Logično je** - prihvatio je Miša Bulatović: **Ja ću biti sekretar, ali generalni**.
**Dajem Vam svoj hleb, kao što je Sveti Frensis dao hleb pticama** - Salvador Dali je uveo Mišu u red sekretara, davši mu krišku hleba namazanu kavijarom: **Kao moj sekretar, morate prvo rešiti moju zagonetku: Kada sam imao šest godina, želeo sam da budem kuvar. Zašto?**
**Logično, bili ste gladni.**
**Sa sedam godina želeo sam da budem Napoleon. Zašto?**
**Bili ste visoki kao Napoleon. Logično.**
**Onda sam postao Dali. Tada sam napravio sliku **Voajer.**
**Najlogičniji uspeh na svetu** - Miša Bulatović se zasmejao.
**Umete da se smejete. Umetnost smeha je veličanstvena.**
**Šta i znate o smehu kad niste Bergson?**
**Jedan od mojih slika bila je **Budalast osmeh**.
**Zavidim Vam** - nije izdržao Miša Bulatović.
**Znam** - priznao je Salvador Dali: **A na čemu?**
**Umete da se ogledate u naslovima** - rekao je Miša Bulatović krajnje iskreno: **Koji su sve zadaci sekretara?**
**Da o meni misli bolje od mene**.
**To je nemoguće.**
**Težimo nemogućem. To je put do kraja čovečanstva** - Dali je nastavio: **Proglasićete mene za kralja**.
**Dobro, Vaše Veličanstvo.**
**Ali tu titulu neću upražnjavati, jer u svome dvoru više volim da budem dvorska luda. Razlika između mene i jednog običnog ludaka je u tome što ja nisam lud. Ja sam genije**.
**Jeste, Vaše Veličanstvo**.

OPASNI SUSRETI
**ZADATAK sekretara je da širi kult moje ličnosti, hraneći kozu sa kojom se pojavljujem na najčuvenijim koktelima.**
**Ja sam od detinjstva vičan kozama i siguran sam da ću osvojiti srce Vaše koze... Samo da se mojim odlaskom ne traumatizuje...**
**Odlično ste me podsetili. Umete li da vozite?**
**Učio sam**.
**Uzmite moj **rols-rojs**, stavite u njega ovaj karfiol i provozajte ga bulevarima Pariza. Ne valja kuvati nezadovoljan i neraspoložen karfiol.**
Miodrag Bulatović je u **rols-rojsu** dobro provozao karfiol bulevarima Pariza, namigujući čas karfiolu, čas prvim damama po bulevaru, pa su se u Apartmane Alonso Osmi vratili dobro raspoloženi i on i karfiol, koji je potom pevao kuvajući se.
**Ovo je Helena Dimitrijevna Đakonova Dali Gala** - usklikivao je Salvador Dali kad se njegova žena, božanstvo njegovog života i dara, na tren pojavila i prošetala, u ogrtaču izmaglice, galerijom Apartmana: **Ja je više volim od majke, od oca, od Pikasa i od novca, sa njom sam se tri puta venčao malograđanski, katolički i pravoslavno, da smo sada jedno mitološko biće - Gali**.
Salvador Dali je parterom, na kolenima pratio Galu po galeriji.
**Ona je moja srećna zvezda, moje sazvežđe Mlečnog puta. Zaokupile su me bile crne rupe koje prete da progutaju sve zvezde, dok se nisam setio da Gala ima crnu rupu koja će progutati sve crne rupe i učiniti me vlasnikom vasione**.
Miša Bulatović je bio zadivljen i Galom i Dalijevom zaslepljenošću njenom zvezdanom svetlošću.
Galin prolazak galerijama označio je vreme kada će se Salvador Dali posvetiti velikim ritualima slikanja.
Pre početka rituala, zbog njegovog krajnje neizesnog ishoda, Salvador Dali je ostavljao testament:
**Sekretaru, pišite! Pikaso je genije, i ja, takođe. Pikaso je komunista, i ja, takođe nisam.**
**Više se ne družite sa Pikasom?** - pitao je Miša Bulatović Dalija, poturajući mu testament na potpis.
**Naši susreti su opasni po čovečanstvo** - Salvador Dali je bio veoma razložan.
**Ne družite se ni sa Aragonom**.
(NASTAVLJA SE)