Ako živite, što sanjate?

Piše: Milovan Vitezović

**NAŠA druženja pripadaju prošlosti. Kako da se vidimo kad on ne zna kako iz nje da izađe?**, Salvador Dali je kao znak da su razgovori završeni, jer se slikati mora, opomenuvši sekretara da se ne mota oko štafelaja tokom rituala slikanja, jer ako mu slučajno uđe u sliku, više ga ni on svemogući neće izvaditi iz lavirinta: **Dok ja slikam, Vi pazite na kozu i istresite ovog kućnog tigra dobro kroz prozor.**
**Kako da istresem živog tigra?**, zgranuo se hrabri Miša Bulatović: **Može mi se izmaći iz ruku.**
**Mora se naviknuti da će jednog dana biti samo koža po podu, koja se mora istresati.**
Salvador Dali je obukao radni mantil od krzna geparda i počeo da slika, dok se Miša Bulatović posvetio istresanju tigra i kozi, kućnom ljubimčetu, osvojivši njeno srce, da je za njim svuda išla mekećući.
Kada je Salvador Dali hteo da se njegova bura genijalnosti malo stiša, pravio je prekide u slikanju, jer on pauze ne priznaje.

BEZ KRVNE GRUPE
U VREME prvog prekida, Miša Bulatović je oduševio Dalija. Predložio mu je da napravi izložbu u Jerusalimu i da svoje slike okači na Davidovom, Solomonovom i Irodovom zidu - Zidu plača. Oduševljeni Dali je odmah naredio da se ta ideja patentira na Bulatovićevo ime.
Tokom drugog stišavanja velike bure genija, Miša Bulatović je pitao zašto na vratima svih Dalijevih apartmana nema natpisa: Opasan andaluzijski pas. To je odmah prihvaćeno.
**Koja ste krvna grupa?**, pitao je Salvador Dali Mišu, videći koliko je i on genijalan.
**Ne znam. Stalno sam bio siromašan. Možda i nemam grupu**, uzdahnuo je setno Miša Bulatović.
**Ne znam ni ja, a odavno nisam siromašan**, tešio je
Mišu Salvador Dali.
Bilo je premaklo podne kada se genije u buri izdigao do najviših talasa.
Tada je Salvador Dali pozvao Mišu Bulatovića da idu na Jelisejska polja, da prošetaju mravojeda.
**Imate li zastavu?**, upitao je Salvador Dali.
**Kakvu zastavu?**, pitao je i Miša Bulatović.
**Zastavu pod kojom ćete se boriti.**
**Protiv čega ću se boriti? I za šta ću se boriti?**
**Protiv glupih i netalentovanih... za sopstvenu genijalnost**, otkrio je Dali. **Dok ne dođete do svoje zastave, uzmite moju krpu za hleb... Samo pazite da pod njom ne poginete, Gala ne voli krvav hleb...**
Miša Bulatović je pitao zašto mravojeda šetaju samo Jelisejskim poljima.
Salvador Dali je odgovorio da je to mravojedov izbor, ima svoju ličnost, drugim bulevarima neće ni da makne.
**Dok šetamo mravojeda, vodićemo transcendentalni razgovor, da usta ne otvaramo. Moramo šokirati malograđane, jer oni pod šokovima opstaju. A bez njih ne možemo.**
Salvador Dali je, za početak šetnje, ispričao kako je nevinost izgubio od Ledi Magbet u prestoničkom pozorištu. Poneo je cveće u garderobu glavne glumice i zamolio je da ostane, jer za ceo život želi da zapamti kako se svlači Ledi Magbet.
Miša Bulatović se divio srećniku koji je zapamtio šta je poželeo.
Potom su razgovarali o zajedničkom prijatelju.
**Šta radi Sartr?**
**Raste.**
**Šta radi?**
**Raste.**

KAKO SATR RASTE
ZASTALI su, smejući se, bez reči. Malograđani su zastajali i gledali dvojicu čudaka, jednog čuvenog i jednog nepoznatog, kako se smeju na Trijumfalnoj kapiji, šetajući živi usisivač za prašinu, potom su odlazili, osvrćući se, sa uverenjem da samo što nije počeo smak sveta.
**Kako Sartr raste? Prirodno?**
**Sasvim prirodno, kad će ako sad neće. Dobio je dva centimetra otkad ga ja veličam.**
Salvador Dali je poželeo da i on koji centimetar poraste.
Miša Bulatović se bojao da svako dalje veličanje Dalija ne izazove veće poremećaje u prirodi uopšte, u umetničkoj prirodi svakako.
**Ako me stigne arterioskleroza, iskoristiću sopstveni kreč za slikanje**, kazao je Salvador Dali u povratku i u povratku iz transcendentalnosti: **Znam da će mi poslednja slika biti **Veseli konj**.**
**Mogu li da poziram za tu sliku?**, pitao je Miša Bulatović, gledajući sa čežnjom golu devojku, Dalijevog modela.
**Samo ako odlučim da taj konj bude kentaur.**
Salvador Dali je ponovo slikao, dok je Miša Bulatović delio sa kozom kuvani veseli karfiol.
**Život je san**, rekao je Salvador Dali, kada je opet
stišavajući buru genija, svome gostu i sekretaru pokazao kolekciju slika sa naslovom **San je perverzija**.
**Sa mnom je problem, maestro, ja ne sanjam ono što živim**, požalio se Miša Bulatović.
**Ako živite, što da sanjate**, tešio ga je Salvador Dali.
Dan je bio na izmaku, jer je i koza preživala karfiol, a Salvador Dali je dovršavao sliku.
Miša Bulatović je hteo da izdalje gleda kako Dali oponaša gospodnje stvaranje sveta, ali mu se pogled sve češće i sve duže zadržavao na devojci modelu...
Salvadoru Daliju ništa ni u ekstazi genija nije promicalo.
**Sviđa Vam se moj akt?**, pitao je Salvador Dali.
**Zadivljen sam**, rekao je Miša Bulatović i bio veoma iskren. **Zadivljen sam i modelom za akt.**
**Zamoliću je da sa Vama nasamo popriča, pre nego što se obuče.**
Tako je i bilo.

POTRAGA ZA - SVETLOSTIMA
**KAKO je bilo?**, pitao je Salvador Dali kad je Miša posle tri sata, prošao s ovu stranu španskog zida ateljea.
**Kad bi samo vodila ljubav kako izgleda.**
**Neću detalje. Možete zadržati sliku**, rekao je Salvador Dali dodavši: **Koza je mnogo patila što ste se toliko zadržali. Biće drame kad pođete.**
A taj čas je morao doći.
**Ostaćete moj omiljeni sekretar**, kazao je Salvador Dali, upitavši: **Volite li novac? Meni se svakim danom sve
više dopada.**
**I meni.**
**Onda morate uspeti. Samo netalentovani trče za novcem. Talentovanim novac sam dolazi**, Salvador Dali je darežljivo isplatio Miši Bulatoviću pošteno zarađenu dnevnicu generalnog sekretara, a ni reči nije štedeo: **Hvala Vam za odanu službu. Da Vas danas nije bilo, ja bih sve to morao sebi da ponovim, što bih, kao genije svih čudaka, morao dobro da podnesem! Sve ludosti koje su mi na pamet pale, ja sam u životu prevazišao... O meni odu ne možete napisati. To bi bilo nepristojno, jer je **Odu Salvadoru Daliju** još 1927. godine napisao Federiko Garsija Lorka, genije koga je ubio loš poljubac.**
**Šta radi Dali, autor **Velikog Masturbatora**?**, upitao je Žan Žene.
**Traga za novom svetlosti**, odgovorio je Miša Bulatović, ne skrivajući ushićenje.
**Budala. Mrak je kreativan**, odbrusio je Žan Žene: **Svi smo napravljeni u mraku!**
**Bio sam kod Dalija**, hvalio se Miša Bulatović Sartru.
**Vas je postavio za sekretara?**
**Otkuda znate? Zar sve genijalne ne postavlja za sekretare?**
**Budala! Da taj ima vlast, napravio bi najopasniju birokratiju na svetu!**, odbrusio je i Žan-Pol Sartr: **Hvala Bogu što on nije imao Heraklitov izbor!**

(NASTAVLJA SE)