Srbi izvan nišana

Pišu Zagorka USKOKOVIĆ i Srđan KRALJEVIĆ

PRVO, pravo pojavljivanje **crvenih beretki** u javnosti, bez maski, koje su postale njihov zaštitni znak, dogodilo se 12. novembra 2001. godine, petog dana oružane pobune. Blokirani su autoput, kod beogradskog Centra **Sava** od ranih jutarnjih sati sa 18 **hamera** i ostalih vozila. Pred građane su izašli bez fantomki, mreža ili marama preko lica, ali u uniformi i sa lažnim imenim. Prvi put su, bez ograda i **otvoreno** razgovarali sa novinarima i **servirali svoju priču**.
Govorili su da je neophodan zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, da **neće da hapse Srbe**, insistirali na ostavci ministra policije Dušana Mihajlovića... Na braću Banović, koje su uhapsili (tvrdili su da je u pitanju greška), brzo su zaboravili.
Javnost je bila zgranuta. Zar tako postupa jedna od najelitnijih jedinica u Srbiji, **mezimče** i **čedo** Resora državne bezbednosti!? NJihov nekadašnji komandant Legija se zapitao **u čemu će da protestuju ako ne u uniformi. I radnici štrajkuju u svojim odelima**. Istu argumentaciju dao je i tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. Ceo svet su obišle slike maskiranih komandosa koji blokiraju međunarodne autoputeve.

**MAJOR BATIĆ**
ORUŽANI protest Jedinice za specijalne operacije, političke stranke i funkcioneri su različito okarakterisali. Za Demokratsku stranku Srbije to je bio **legalan protest koji ne ugrožava zemlju**, za Momčila Perišića, koji je u to vreme bio zadužen za pitanja bezbednosti u Vladi Srbije, pobuna **beretki** je bila **deo povezanog i smišljenog scenarija koji u borbi za vlast koriste neke političke snage u zemlji**... Velimir - Velja Ilić, predsednik **Nove Srbije**, podržao je protest pripadnika JSO, a njihove zahteve nazvao **opravdanim**.
Da li je oružana pobuna JSO bila politički motivisana? Već iz prve izjave, osobe koja se predstavljala kao **major Batić**, a kasnije često menjala ne samo čin, već i prezime, bilo je jasno da je protest politički inspirisan. On je naveo pored ostalog, da pripadnike ove jedinice teraju da rade nezakonite i protivustavne akte **mimo svoje volje**, aludirajući pri tom na hapšenje braće Banović, bez obzira što su na isti način hapsili i svog bivšeg vođu Miloševića, ali to, kako kažu, **nije isto**.
Pored toga, tokom svoje desetogodišnje istorije činili su mnogo toga što se ne bi moglo podvesti pod zakonito, očigledno ne pitajući nikoga i po svemu sudeći - svojevoljno, pa i ubijajući srpske opozicionare. Ali, verovatno su postojala dva aršina kojima su se rukovodili. Mnogi građani koji su ih radoznalo zagledali kod Centra **Sava**, pitali su ih zašto se ranije nisu pobunili, zašto **nisu ustali protiv Slobe**, što se nisu pobunili **zbog prodaje Republike Srpske Krajine**...
Dva dana kasnije pobunjenike u njihovom centru u Kuli posetio je i sam ministar unutrašnjih poslova Srbije. Nekoliko noći pre toga, gotovo tri sata sa njima je proveo i sam premijer Zoran Đinđić. Razgovori nisu dali rezultate. Posle toga ministar policije ponudio je ostavku Vladi Srbije. Bio je to epilog gotovo petočasovnih pregovora predstavnika pobunjenika i Mihajlovića.

MINISTAR NUDI OSTAVKU
- DOŠAO sam ovde dobre volje i čista srca da sa komandom JSO sagledam i rešim nastali problem koji je zapretio da dovede u pitanje sve napore demokratske i reformske vlade čiji sam član - rekao je ministar policije u Kuli. - Kao odgovoran čovek u želji da se okonča ova oružana pobuna koja sve nas uznemirava i da se građanima Srbije vrati toliko potreban mir i neophodna bezbednost, odlučio sam da o ovim razgovorima obavestim premijera Đinđića i staviću mu na raspolaganje funkciju ministra unutrašnjih poslova, jer me je on i postavio na mesto.
Posle ovoga, jedan od pripadnika **crvenih beretki** izašao je za govornicu i naglasio da je **ostavkom Mihajlovića**, njihov osnovni zahtev ispunjen i da se **vraćaju redovnim aktivnostima**. Vlada Srbije hitno je, za sledeći dan, 15. novembar, zakazala hitnu sednicu. Ono čemu se jedinica nikako nije nadala - dogodilo se. Ponuđena ostavka ministra policije nije prihvaćena. **Crvene beretke** premeštene su iz državne u javnu bezbednost, pod kontrolu generala Sretena Lukića i postale su posebno organizovana antiteroristička jedinica koja će se **upotrebljavati isključivo po naređenju ministra uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije ili tela koje ona odredi**.
Ipak, ceo slučaj nije prošao bez **žrtava**. Tadašnji načelnik DB Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović podneli su pismene ostavke premijeru Srbije. One su prihvaćene, ali to nije umirilo **beretke** koje su nastavile protest u krugu svog centra na kulskom brdu Štolc. Novinarima su podelili saopštenje iz kog se videlo da ih je najviše pogodilo izmeštanje iz DB. Na Hag i Mihajlovića, kao da su zaboravili.
Pregovori su nastavljeni, ali ovog puta daleko od očiju javnosti. Pod kakvim uslovima je došlo do stišavanja pobune u ovom momentu je teško reći. Po svemu sudeći onaj ko je zakuvao čorbu (Legija), bio je taj koji je i zapržio. Iako zvanično nikad nije rečeno da je tih dana bivši komandant **beretki** bio u Kuli, mnogi su spremni da se zakunu da jeste. Na čelo DB došao je profesor dr Andreja Savić koji je obećao hitnu reorganizaciju kompletne službe, kao i njeno izmeštanje iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
- Problem sa **crvenim beretkama** nije rešen trulim kompromisima i nagodbama - bio je kategoričan ministar Mihajlović. - Nadam se da će svi koji su učestvovali u ovim događajima, iz bilo kog povoda, izvući zaključke i da nam se ovo neće ponoviti.

LISTA LIKVIDACIJA
U MEDIJIMA se oglasio i Milorad Ulemek Luković Legija. U intervjuu listu **ID** (skraćeni naziv za **Identitet**), ovaj bivši komandant **crvenih beretki** osim držanja lekcije o patriotizmu, naglasio je da u protestu JSO nije bilo elemenata pobune, jer **da je bila pobuna, ja ti garantujem, sve vladine organizacije bi bile zauzete, kao i televizija, MUP...** U tom obraćanju medijima, kroz, sada se zna, svoje i glasilo zemunske bande, s kojima je ubio premijera Đinđića, Legija je naveo i neke, zanimljive stvari, na primer:
- Ovde, kod nas u jedinici, postoji jedno pravilo koje kaže da pripadnik ove jedinice ne sme da ubije Srbina. Ni po koju cenu! Znači i da je najveći kriminalac, ne smeju da ga ubiju.
Vrlo interesantna, ali nadasve lažna izjava bivšeg komandanta **crvenih beretki**. Sada se zna da su neki pripadnici JSO ubili četvoricu funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, pokušali da ubiju Vuka Draškovića u Budvi, oteli i zverski ubili bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, za šta im je, prema poslednjim policijskim saznanjima, Legija dao po 20.000, a ukupno 100.000 maraka. Veliki deo novca od nalogodavaca, naravno, zadržao je za sebe.
Koliko su pojedinci iz JSO **odradili** likvidacija i za čiji sve račun, u ovom momentu je teško reći. Ipak, neki, sada zaštićeni svedoci ispričali su i da su po nalogu Legije i Dušana Spasojevića Šiptara, ubili i požarevačku braću Fiškal. Navodno, na Dragana i Zorana Živkovića pucao je pripadnik **beretki** sa nadimkom Čiroki. Za jedinicu od 200 ljudi mnogo je ubica, iako **oni nikad ne smeju da ubiju Srbina**.
Među njima je i Zvezdan Jovanović Zveki, zamenik komandanta JSO koji je uprljao ruke krvlju srpskog premijera. Komandant, sada rasformiranih, **crvenih beretki** Dušan Maričić Gumar
našao se među petoricom osumnjičenih za stradanje Ivana Stambolića. Na listu njihovih zločina, po svemu sudeći, još nije stavljena tačka.

NOVA ULOGA
DA su **crvene beretke** i u službi običnih građana, javnost je trebalo da pokaže njihova pokazna vežba na savskom pristaništu u Beogradu, 18. septembra prošle godine. Tada su se pripadnici Jedinice za specijalne operacije pokazale u sasvim drugom svetlu. Interesantno je da su prikazali svoje znanje i veštinu pri presecanju krijumčarskih kanala, kao i spasavanju utopljenika iz reke.
Prikazivanju nove uloge JSO, pored najviših rukovodilaca MUP Srbije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i članova diplomatskog kora, prisustvovao je i Milorad Luković Legija, koji se oduševljavao veštinama svojih dojučerašnjih kolega. Tada je javnosti predstavio i svoju novu frizuru, kosu ofarbanu u bebiplavo.

NAMICANJE NOVCA
NOVCEM od otmica uglednih biznismena i poslovnih ljudi delom je finansiran i život pojedinih pripadnika JSO. Ne samo onaj profesionalni, već i privatni. Kupovani su stanovi, lokali, ali i novčano obezbeđivale porodice onih koji su **zaglavili** u zatvoru (kao Nenad Bujošević Glavonja i Nenad Ilić Rambo), osuđeni za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali).
Interesantno je da postoje neka dokumenta od pre nekoliko godina iz kojih se vidi da su **crvene beretke** imale spisak direktora i njihovih firmi, kao i vlasnika privatnih
preduzeća, koje je trebalo **uzeti u rad**, i tako obezbediti novac neophodan za nabavku opreme i oružja, a za potrebe Jedinice za specijalne operacije.

K R A J