Ideja nacionalnih država

Piše: Dobrica ĆOSIĆ
Mi, komunisti Srbi i Šiptari, moramo da prevaziđemo mnoge nacionalne predrasude, sekretarska dogovaranja, funkcionerska konspirisanja i birokratske kompromise. Kosovskoj istini moramo da zagledamo u srce i da je savesno i javno mislimo. Ako se rešavanje vanredno teških socijalnih i razvojnih problema šiptarske narodnosti prenosi s društvenog na nacionalni teren, i vidi danas u ostvarivanju nacionalnog i državnog suvereniteta, istorijski se obmanjuje šiptarski narod, njegova energija se usmerava retrogradnim pravcem, usporavaju se i ugrožavaju njegova emancipacija i progres, a učvršćuju birokratija i njena vladavina.
Ako bi put danas vodio stvaranju jedinstvene albanske države, ostvarivanju šiptarskog nacionalnog suvereniteta, odnosno otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije, onda su neizbežni teški i tragični sudari i nesagledive istorijske nesreće i komplikacije.
Ne može se verovati da bratstvo i prijateljstvo stoje na tom putu, kao ni socijalistička emancipacija albanskog naroda. U okviru državno nacionalističkog rešavanja šiptarskog i albanskog problema, u najoštrijem vidu postavlja se i problem granica, problem tri stotine hiljada Srba i Crnogoraca, koji sigurno ne mogu i neće da pristanu da idu u nerazvijeniji društveno politički i civilizacijski oblik od zajednice kojoj po svemu pripadaju. Takvo ostvarivanje prava na samoopredeljenje, dakle, korišćenje društvenog samoupravljanja i autonomije za afirmaciju takvog samoopredeljenja, u postojećim i opštim uslovima ne bi bilo socijalističko, a samim tim ni u interesu albanskog naroda.

BALKANSKA FEDERACIJA
Postoji, po svemu, samo jedan put i oblik ostvarivanja ljudskog oslobođenja, nacionalne ravnopravnosti i integriteta na Kosovu i Metohiji. Taj put i oblik su i najteži, valjda i zato jedino društveno napredni i u sadržajima socijalističke vizije sveta. To je, kao što se zna, put stvaranja internacionalističke zajednice naroda na temeljima stvarne socijalističke samouprave i asocijacije u svemu ravnopravnih i slobodnih ličnosti, udruženih na osnovu zajedničkih klasnih, ekonomskih, kulturnih, socijalnih ciljeva i interesa, bez obzira na nacionalnu pripadnost i granice.
To je put stvaranja društva u kome se nacionalna ravnoravnost ostvaruje u društenim odnosima, ali bez državnih oblika, državnih atributa, nacionalne ideologije i nacionalnih, odnosno birokratskih **zastupnika** i **predstavnika**.
To je put stvaranja društva u kome je nacionalna pripadnost samo **primarno svojstvo**, kako bi rekao Gramši, jedno od kulturno istorijskih određenja, stvar integriteta čovekovih građanskih prava. To je put stvaranja materijalnih, kulturnih i opštedruštvenih uslova u kojima ljudska ličnost postaje toliko slobodna, nezavisna, celovita, da je njena nacionalna pripadnost stvar njene privatne sfere, jedna egzistencijalna mogućnost za bogaćenje stvaralačke originalnosti čovekove, jedna antiteza rastućoj unifikaciji života, društva, civilizacije.
To je put stvaranja društvenih odnosa u kojima je svagda klasni, opštedruštveni i individualni interes primarniji od nacionalno državnog pripadništva.
To je put postepenog stvaranja društvenih mogućnosti za nastajanje socijalističke federacije balkanskih naroda, kao organskog dela i oblika svetskog integracijskog procesa.
Taj put se ne završava na savezu nacija i država, nego teži savezu slobodnih ljudi i radnih asocijacija, teži eposi slobode, kulture, humanizovanog društva, društva koje ne čini nikakva **nadnacija**, nego slobodni ljudi.

DEMOKRATIJA I NACIJA
Ako je taj put neostvarljiv i fikcija, onda je i socijalizam samo fikcija i neostvarljiv ideal. Ako se težnje ka ostvarenju tog cilja odlažu za neka bolja i pogodnija vremena, onda je i revoluciju trebalo izvoditi u pogodnijim i boljim vremenima.
Ne mislim da je ova društvena orijentacija neostvarljiva i da je treba odložiti. Naprotiv. Takođe, nisam ubeđen da su ove naše balkanske, jugoslovenske, srpske dileme prevaziđene vladajućim ideološkim shvatanjima i društvenom praksom. Naprotiv.
Čini mi se da pod retrogradnim pritiscima počinjemo da se priklanjamo ideji **nacionalnih država**, da podležemo inerciji stare istorije, birokratskoj partikularizaciji i primitivnoj strukturi društva i ekonomije, čime produžujemo i reprodukujemo naše siromaštvo i zaostalost. Ali, još sam uvereniji da se samo u stvarno demokratskom socijalizmu rešavaju i sva **nacionalna pitanja** i da mi imamo snage i pameti da nastavimo revolucijom izabran i započet, strm i jedini put u budućnost slobodnog i univerzalnog sveta.
**Centralni komitet Saveza komunista Srbije ograđuje se od stavova koje su drugovi Dobrica Ćosić i Jovan Marjanović, članovi Centralnog komiteta, izložili u diskusiji.
Politička gledišta koja su ovi drugovi izložili, a naročito drug Ćosić, u svojoj osnovi su suprotna programskim načelima i pozitivnim tekovinama Saveza komunista Jugoslavije u nacionalnoj politici i znače diskvalifikaciju sadašnjih napora komunista Srbije na otklanjanju nedoslednosti, slabosti i deformacija ispoljenih u periodu pre Brionskog plenuma i Šeste sednice CK SKS.
Stavovi ovih drugova objektivno podstrekavaju nacionalizme, seju sumnje i vode narušavanju jedinstva u SK. Na kraju sednice CKSKS doneo je zaključke, u kojima se između ostalog, kaže:
Centralni komitet energično osuđuje klevete upućene komunistima u autonomnim pokrajinama, a posebno komunistima Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Isto tako, Centralni komitet energično odbacuje uvrede upućene komunistima i drugim socijalističkim republikama.**

POBUNA 1981.
U Kosovu čitavog marta šovinističko-separatistička vrenja. Demonstracije u Prištini, Prizrenu, Tetovu. Zapaljen konak Pećke patrijaršije. Oštećena je Bogorodica LJeviška...
Juče, javljaju mi sa svih strana, u Prištini velike, opštenarodne demonstracije: deca, radnici, đaci, građanstvo, sve demonstrira protiv **socijalističke samoupravne Titove Jugoslavije**, **zbratimljene zajednice naroda i narodnosti**. Albanci traže republiku, žele ujedinjenje u veliku Albaniju, teraju Srbe sa **svoje zemlje**, kuće im obeležavaju krstovima, razbijaju im prozore i automobile... Srbi sa Kosova zapomažu, očajni, izigrani od Tita i njegovih pandura... **Sredstva informisanja** ćute o istini. Muči Titovo **kolektivno rukovodstvo**. Počinje raspad **Titove Jugoslavije**. Taj će raspad dugo da traje; a niko ne zna kako da se izađe iz agonije koja potresa ovu štafetarsku zemlju sa grobljanskom ideologijom. Ka **kući cveća** juče hiljade i hiljade hodočasnika, stotine autobusa. Makedonija trči sa štafetom i zaklinje se na vernost Titu... A niotkuda razuman i hrabar glas, niko da se uspravi, vikne: **Dosta s lažima!**
Dobio sam poruku da se **pričuvam ovih dana**, jer je u Beogradu neka albanska teroristička grupa koja treba da izvrši atentat na Rankovića, Vojina Lukića, mene i slične **velikosrbe**.
Uzeo sam ponovo da pročitam i proverim svoj govor na Plenumu CKSK Srbije, maja 1968. Smirio sam se: govorio sam savesno i istinito.
(1. april 1981)


Nastavlja se